Masine_za_seoski_posjed

V

MASINE ZA
SEOSKI POSED

MASINE ZA SEOSKI POSED

Autori

Mr ANDELKO BAJKIN Dr NIKOLA D UKIC

Dipl. inz. DRAGIVOJE JOVANOVIC Prof, dr VESELIN LAZIC

Mr NEDELJKO MALINOVIC

Dr PETAR MUDRINIC

Dr VLADA POTKONJAK

Dr ANDRAS TOT

Novi Sad
1985.

PREDGOVOR

Knjiga „Masine za seoski posed", sesta u biblioteci „Zelena
sveska", nastala je iz zelje poljoprivrednih proizvodaca da dobiju
sazeta uputstva za koriscenje masina u svakodnevnom radu. Jer,
sve je vise skupe tehnike na nevelikom seoskom posedu, pa otuda i
sve veca potreba za njeno koriscenje na pravi nacin i sto duze
vreme. Ova knjiga u torn pogledu pruza dragocenu pomoc.

Knjigu „Masine za seoski posed" pisali su naucnici i strucnja-
ci razlicitih specijalnosti, koristeci nova saznanja, sopstvena
istrazivanja i iskustva steeena u praksi. Od veoma obimnih znanja
o poljoprivrednoj tehnici odabrana su za praksu najvaznija, neop-
hodna savremenom poljoprivredniku.

Na vise mesta u knjizi ukazano je na to kako prepoznati i
otkloniti kvarove na masinama i uredajima po nacelu „sam svoj
majstor", sto je posebna vrednost knjige. Uputstva su pisana
lakim stilom i razumljivim jezikom, pa ih nece biti tesko
primeniti, bez obzira na to koliko predznanja citalac ima.

Knjiga „Masine za seoski posed" usaglasena je s programom
obrazovanja poljoprivrednih proizvodaca za prvi i drugi stepen
strucne spreme u Vojvodini, pa je prikladan prirucnik za buduce
skolovane poljoprivrednike-mehanizatore. Ova knjiga takode
moze veoma korisno posluziti svakom seoskom domacinu koji
poseduje masine i oruda, traktoristima i majstorima na drustve-
nim gazdinstvima, kao i strucnjacima u praksi da osveze znanja iz
ove oblasti.

Redakcija

UVOD

Poslednjih godina na seoskim gazdinstvima, osim traktora,
sve je vise plugova, sejalica, prskalica i kombajna, a u stocarstvu
oprema u velikoj meri zamenjuje ljudski rad. Upravo zbog toga
ova knjiga, mada sazeto, celovito obraduje mehanizovanje pri-
vatnog poseda.

Traktoru, osnovnoj masini na seoskom gazdinstvu, u knjizi je
dato najvise prostora. Prikazani su najvazniji delovi, sklopovi i
uredaji, a posebna paznja posvecena je uocavanju kvarova i
njihovom otklanjanju. Takode je ukazano na mogucnosti korisce-
nja traktora za razlicite poslove.

U delu o masinama za ratarsku proizvodnju prikazane su ma-
sine za obradu zemljista, setvu i ubiranje useva. Pored upoznava-
nja s delovima i radom masina, naglasak je dat na podesavanja u
cilju sto kvalitetnije obrade zemljista, setve i kombajniranje
useva. Takode je ukazano na nacine odrzavanja pojedinih delova i
sklopova da bi se masina sto duze koristila.

U naredna dva poglavlja o masinama za povrtarsku i vocar-
sko-vinogradarsku proizvodnju obuhvacene su masine za setvu,
sadnju i ubiranje povrtarskih useva i masine za obradu, rezidbu i
zastitu vocaka i vinove loze.

Masine za stocarsku proizvodnju obuhvataju masine za ubi-
ranje i pripremu stocne hrane. Osim toga, u knjizi su obuhvaceni i
delovi opreme koja se koristi u stocarstvu, kao sto je oprema za
ishranu, napajanje i izdubravanje. Deo poglavlja posvecen je
uredajima za muzu krava.

Transportu je dato znacajno mesto. Obuhvacene su masine
koje se najvise koriste na seoskom posedu, ali je isto tako uka-
zano, s obzirom na strukturu proizvodnje, koje masine i opremu
za prenos i prevoz proizvoda treba posedovati.

U poslednjem, sedmom poglavlju, ukazano je na zastitu ljudi
u radu poljoprivrednim masinama. Obradeni su nacini nastajanja
povreda i pruzanja prve pomoci.

TRAKTOR

Savremeni traktor je sastavljen od: (A) pogonskog dela -
motora s unutrasnjim sagorevanjem (MSUS), (B) transmisije, (C)
uredaja za prenos snage i (D) hidraulicno-podiznog sistema.

A) DIZEL-MOTOR

U motoru sagoreva gorivo, cime se oslobada toplotna energi-
ja koja se pretvara u snagu potrebnu za kretanje i rad traktora.
Veliki deo ove snage trosi se na sopstveno kretanje, trenje u
transmisiji traktora i klizanje pogonskih tockova traktora.

U cilindre dizel-motora prvo se usisava samo vazduh, koji se
kretanjem klipova sabija. Potom se u cilindre ubrizgava gorivo.
Posto je vazduh u cilindru jako zagrejan, magla rasprsenog
ubrizganog goriva se odmah zapali i sagoreva. U cilindru nastaju
topli gasovi, koji su pod velikim pritiskom i potiskuju klip. Oslo-
bodena toplotna energija pretvara se u kretanje, odnosno meha-
nicki rad.

Razlika izmedu benzinskih i dizel-motora je u nacinu
dovodenja goriva u cilindre i njegovog paljenja. Dizel-motor
nema karburator i svecice, ali ima pumpu za ubrizgavanje goriva i
brizgaljke na svakom cilindru.

Dizel-motor se sastoji od: 1) nepokretnih delova, 2) pokretnih
delova i 3) motorskih sistema.

1. Nepokretni delovi motora

a) Blok motora

Blok motora (si. la) je glavni deo motora, koji u sebi ili na sebi
nosi sve ostale delove motora.

SI. 1 . a) blok motora, h) glava motora
1 - lezaji i polutke radilice, 2,3, i 5- nosaci poklopca, 4 - caura lezaja, 6 -
zaptivac, 7 - glava motora, 8 - cilindar (stubline) 9 i 10 - zadnje polutke

radilice

U gornjem delu bloka su supljine s tankim zidovima, u koje su
umetnuti cilindri. Oko tih supljina u bloku se nalaze kanali
kojima kruzi voda za hladenje. S gornje strane bloka uvrnuti su
dvostrani zavrtnji (brezoni) pomocu kojih se pricvrscuje glava
motora za blok.

b) Cilindri

Cilindri-stubline (si. la-8) izradeni su od celika i ojacani
kalenjem. Unutrasnja povrsina je fino obradena i glatka, okrugla,
tako da klipovi pri radu lako klize i dobro zaptivaju.

c ) Kor i t o

Korito (karter) motora sluzi kao posuda za ulje. Postavljeno
je s donje strane bloka motora. Donja povrsina korita je kosa, s
udubljenjem pri dnu (slavinom), a na torn delu se nalazi cep za
ispustanje ulja. Sa strane korita postoji otvor za sipanje ulja, kao i
merna sipka (merac) za kontrolu ulja.

10

SL 2. Sklop motora: 1 - klip, 2 - osovinica klipa, 3 - osigurac, 6 -

klipnjaca, 7 i 13 - klizni lezaj, 9 - zupcanik razvoda, 10 - remenica, 11 -

obradeni lezeci deo radilice, 12 - point ka lezaja radilice, 14-zamajac, 15

- nazubljeni venae zamajca

d) Glava motora

Glava motora (si. lb) je suplji pravougaoni blok. U glavi su
otvori-komore za sagorevanje, za ventile, za brizgaljke, za dovod
vazduha i odvod sagorelih gasova, kao i kanali kojima kruzi voda
za hladenje. Izmedu glave i bloka nalazi se zaptivac (la-6) od
azbesta i bakarnog lima, otporan na velike temperature.

2. Pokretni delovi motora

a) Klip o vi

Klipovi (si. 2-1) su smesteni u cilindrima. Unutrasnjost klipa
je obradena supljina u koju dolazi mala pesnica klipnjace. Na

11

sredini klipa su usice, a iznad i ispod njih kanali za klipne prste-
nove. Klip sluzi da preuzme pritisak sagorelih gasova i pretvori ga
u mehanicki rad - pravolinijsko kretanje.

Na svakom klipu obicno se nalaze po tri kompresiona i po dva
uljna prstena. Kompresioni prstenovi su jednodelni, a uljni su sa-
stavljeni od vise tankih prstenova s otvorima i kanalima.
Prstenovi su s glatkim spoljnim povrsinama. S jedne strane prsten
je rasecen ravno ili koso i time dobija elasticnost. Kompresioni
prstenovi se stavljaju u gornje kanale klipa, a imaju zadatak da
zaptivaju prostor izmedu klipova i cilindra. Uljni-brisuci su
umetnuti u donje kanale, a zadatak im je da skidaju (brisu) visak
ulja sa zidova cilindra.

b) Klipne osovinice

Klipne osovinice (si. 2-2) nalaze se u svakom klipu. To su
precizno obradene povrsine od celika, valjkastog oblika, cija je
unutrasnjost suplja. Osovinice klipa su postavljene u usice klipa,
tako da se preko njih klipnjaca spaja s klipom. Ove osovinice su u
klipu osigurane osiguracima.

c) Klipnj aca

Klipnjaca (si. 2-6) je poluga koja vezuje klip za radilicu preko
male pesnice u gornjem delu, a preko velike u don j em delu.
Klipnjaca ima ulogu da pravolinijsko kretanje klipa prenese na
radilicu i pretvori u kruzno kretanje radilice.

U maloj pesnici je umetnuta bronzana caura, sa zlebom i
otvorom za prolaz ulja. Velika pesnica je dvodelna, tj. ima dve
polutke (si. 2-12) povezane zavrtnjima. Na obe ove polutke pos-
tavljaju se s unutrasnje strane dve polutke kliznih lezaja - leteci
(si. 2-7 i 13).

d) Kolenasto vratilo

Kolenasto vratilo-radilica (si. 2-11) postavljena je na donji
deo bloka, u karteru motora. Na radilici obicno ima tri do pet
glavnih lezaja (lezeci) i onoliko letecih koliko u motoru ima cilin-
dara. Radilica je vezana za blok pomocu polutki i zavrtnjeva.

Na prednjem kraju radilice nalazi se zupcanik (si. 2-9) za
prenos pogona razvoda, odnosno bregaste osovine i drugo.
Umesto zupcanika moze biti postavljen lancanik, zavisno od toga
kakav je razvodni mehanizam, odnosno da li je pogon preko lanca
ili zupcanika. Na prednjem delu radilice nalazi se remenica za
pogon vodene pumpe i dinama (alternatora).

Radilica se obrce brzinom 1.000-2.000 obrtaja u minutu i
vise. Pri kretanju pravi jake udare, pa zato obradeni rukavci i
klizni lezaji moraju biti precizno izvedeni, ravni, tako da dobro

12

nalezu jedni na druge. Radilica svojim kruznim kretanjem ima
zadatak da prenese kretanje - pogon na ostale uredaje motora i
traktora. Na krajnjem delu radilice nalazi se zamajac koji je
pricvrscen zavrtnjima.

e) Zamajac

Zamajac je izraden od gvozdenog liva, cija je zadnja povrsina
fino obradena (si. 2-14). Na obodu zamajca je nazubljeni venae (si.
2-15), kojim se uzubljuje zupcanik elektro-pokretaca (startera).
Zamajac sluzi za odrzavanje ravnomernog kretanja radilice.

f) Ventili

U svakom cilindru nalazi se po jedan usisni i jedan izduvni
ventil (si. 3). Sastoje se od vretena i „pecurke". Vreteno se krece u
vodici koja je utisnuta u glavi motora. Pecurka naleze na sediste,
koje je takode utisnuto u glavi motora. Zadatak usisnih ventila je
da regulisu ulaz vazduha, a izduvnih izlaz gasova iz cilindra.

S gornje strane
ventila nalaze se spi-
ralne ventilne opruge
(si. 3-5). One obezbe-
duju cvrsto zatvara-
nje ventila.

Ventili imaju svo-
je podizace (si. 3-1),
koji se sastoje od vre-
tena, vodice, klacka-
lice i osovine klacka-
lice.

Zazor ventila po-
desava se navrtkom
(si. 3-2) kojom je vre-
teno podizaca vezano
za klackalicu. Zazor
ventila regulise se
prema uputstvu proi-
zvodaca motora, a u
odnosu na topao ili

SI. 3. Viseci ventili: 1 -
podizac ventila, 2 -
navrtka, 3 - osovina
klackalice, 4 - klackali-
ca, 5 - opruga, 6 - vre-
teno ventila, 7 - pecur-
ka ventila

13

hladan motor. Primer: 0,25 mm ako je motor topao, a 0,30 mm ako
je hladan.

g) Bregasta osovina

Bregasta osovina je precizno obradena i na njoj se nalazi
onoliko bregova koliko motor ima ventila. Bregovi su rasporedeni
po uzduznoj osi osovine, onako kako su rasporedeni podizaci
ventila i prema redosledu otvaranja ventila. Na krajevima i u
sredini ova osovina ima obradena lezista, koja nalezu na caure
ugradene u bloku motor a.

Na prednjem kraju bregasta osovina nosi zupcanik-lancanik,
preko kojeg dobija pogon od radilice. Ona se okrece dva puta
sporije od radilice.

Zupcasti (lancasti) razvod mora
biti precizno uzubljen, da bi bregasta
osovina tacno otvarala ventile. Zato
su zupcanici-lancanici obelezeni crta-
ma (reperima), koje pokazuju kako ih
treba uzubiti u odnosu na radilicu i
klipove.

3. Motor ski sistemi

a) Sistem za dovod vaz
duha i izduva van j e je vrlo va
zan za pravilan rad motora, sagore-'
vanje goriva i izduvavanje sagorelih
gasova. Poznato je da vazduh koji se
usisava sadrzi veliki procenat meha-
nickih i drugih necistoca. Da bi gorivo
u motoru maksimalno sagorevalo,
treba omoguciti pristup sto cistijeg
vazduha.

Uredaj za usisavanje vazduha ci-
ne grubi-suvi i fini-uljni precistac,
ulazna cev, izlazna cev i usisna grana
(si. 4).

Za dobro preciscavanje vazduha
vazno je da u posudi (si. 4-7) ima uvek
dovoljno ulja, do oznake. Pri radu u
tezim uslovima, gde ima vise prasine,

SI 4. Vazdusni precistac: 1 - grubi

precistac (suvi), 2 - mreza, 3 - ulazna cev,

4 - kuciste precistaca, 5 ~ odvodna cev, 6 —

ulosci precistaca, 7 - posuda za ulje

14

ulje treba cesce menjati i obratno. Takocte treba povremeno cistiti
grubi precistac i proveriti da li su svi spojevi na sistemu zaptiveni,
da ne bi ulazio nepreciscen vazduh.

Uredaj za izduvavanje sagorelih gasova sastoji se od izduvne
grane i izduvnog lonca-prigusivaca. Izduvna grana je postavljena
na glavi motora sa strane. Izmedu ove grane i glave su azbestni
zaptivaci, otporni na visoke temperature. Grana je pricvrscena
pomocu brezona i navrtke. Svi sagoreli gasovi koji predu preko
izduvnih ventila bivaju potiskivani u izduvnu granu, a odavde
preko lonca napolje.

b) Sistem za napajanje gorivom sastoji se od:
rezervoara za gorivo, dovodnih cevi, grubog precistaca
(taloznika), pumpe za dovod goriva (pumpe niskog pritiska),
precistaca goriva, pumpe za ubrizgavanje goriva (pumpe visokog
pritiska), odvodnih cevi i brizgaljki.

Rezervoar je izraden od celicnog lima, cija je unutrasnja
povrsina zasticena lakom. Na otvoru za punjenje je sito, prvo
mesto za preciscavanje goriva.

Rezervoar treba puniti svakog dana posle rada, a ne ujutru,
jer se na taj nacin izbegava stvaranje vodenih kapljica u rezervoa-
ru preko noci, posebno ka-
da su temperaturne razlike
vece.

Kao gorivo upotreblja-
va se nafta-plinsko ulje D-
2. Pre sipanja gorivo treba
da odlezi najmanje 48 ca-
sova, da se istalozi. Rezer-
voar je najbolje puniti pi-
stoljem namenjenim za tu
svrhu.

Dovodne cevi za gorivo
od rezervoara prema pum-
pi izradene su od bakra ili
plastike, a na njihovim
krajevima su holenderi za
spajanje.

Grubi precistac-taloz-
nik (si. 5) obicno se nala-
zi izmedu rezervoara i
pumpe za dovod goriva. S
gornje strane moze biti cep
za odstranjivanje vazduha,
a u unutrasnjosti precista-
ca lim koji sprecava kreta-
nje taloga s dna posude, a u
gornjem delu je fino sito
(si. 5-1) preko kojeg prolazi SI 5. Kretanje goriva kroz taloznik:

gorivo. 1 - sito, 2 - talog

15

Pumpa za dovod goriva niskog pritiska moze biti mem-
branska ili klipna. Dovodi gorivo iz rezervoara i usmerava ga
prema precistacima, odnosno pumpi visokog pritiska. Pomocu
ove pumpe istiskuje se vazduh iz sistema za gorivo, ako je tamo
dospeo, jer ce u protivnom biti otezano startovanje-paljenje
motora.

Pre6ista6i goriva predstavljaju poslednju stanicu u sistemu za
preciscavanje goriva. Nazivaju se jos i fini filter. To su posebne
posude u kojima se nalaze ulosci od filca, plastike ili papira. Sva
kolicina goriva mora proci kroz ove uloske, da bi se obezbedila
zahtevana cistoca. Zato treba paziti kako se postavljaju ulosci,
gumice i drugo. Ulosci u precistacima moraju se posle odredenog
broja casova rada motora menjati, zavisno od kakvog su
materijala i kako se odrzava sistem za dovod goriva. Najbolje je
koristiti preporuku proizvodaca traktora.

Pumpa za ubrizgavanje visokog pritiska moze biti linijska ili
rotaciona, Sastoji se od kucista, jednog ili vise elemenata,
bregaste osovine, podizaca i prikljucaka. U kufiifitu je ugradeno
onoliko elemenata koliko motor ima cilindara.

Elementi su izradeni vrlo precizno i od kvalitetnog materijala
- brusenog celika, Usmerava ju gorivo na brizgaljke.

Brizgaljke su smestene u glavi motora. Moraju biti podesene
na odredeni pritisak i dobro zaptivati. Gorivo dolazi u brizgaljke
pod velikim pritiskom, savladuje oprugu i kroz fine otvore
rasprsuje ga u cilindre. Kada pritisak goriva od pumpe oslabi,
opruga zatvara kanal i ubrizgavanje prestaje. Visak goriva ide
preko prelivne cevi, a odavde u rezervoar za gorivo.

c) Sistem za podmazivanje sastoji se od: sita, pum-
pe za ulje, precistaca ulja, dovodnih cevi, kanala i manometra.

Sito moze biti razlicite konstrukcije. Obicno je zicano, u
zatvorenom kucistu, a nalazi se u koritu motora. Njegova uloga je
da spreci ulazak krupnijih primesa - necistoce u pumpu.

Pumpa za ulje (si. 6) je zupcastog tipa. Zubi zahvataju ulje
potiskujuci ga prema zidovima i na taj nacin se stvara pritisak,
koji se regulise preko posebnog ventila, zavisno od motora.

Precista^ ulja sastoji se od posude, ulogka precistaca i pri-
kljucaka za dovod i odvod ulja. Ulozak je izraden od finog
papira s gumenim prstenovima. Precisceno ulje pod pritiskom
podmazuje sve taruce povrSine: radilicu, bregastu osovinu, klac-
kalicu, razvod i dr.

Manometar pokazuje da li za vreme rada motora postoji odre-
deni pritisak ulja.

Obicno se kaze da postoji radni pritisak, koji se krece od
jedne do tri i po, odnosno cetiri atmosfere. Takode se mora znati i
minimalni pritisak, koji se krece od 0,5 do jedne atmosfere, a
ispod ovoga se obustavlja rad motora. To je znak da nesto nije u
redu sa sistemom za podmazivanje.

Trajnost i vek motora u velikoj meri zavise od uredaja za
podmazivanje. Zbog toga treba strogo voditi rafcuna o cistoci,

16

3
SI. 6. Pumpa za ulje:
2 13— zupcanici pumpe, 6 -
kuciste sa sitom, 8 - usisna cev

kolicini i pritisku ulja u sistemu za podmazivanje. Ulje treba
redovno menjati i kontrolisati. Ulje se ispusta kada je motor
normalno zagrejan. Posle toga motor treba isprati „cistiolom" ili
nekim drugim „mekim" uljem. Uljni filter treba obavezno isprati
ili zameniti novim.

Svi kvarovi na uredaju za podmazivanje i nezeljene posledice
na rad motora nastaju usled malog ili povecanog pritiska ulja u
motoru. Opasniji je mali od velikog pritiska, jer u torn slucaju ulje
ne dopire do svih potrebnih mesta za podmazivanje, te se delovi
motora zagrevaju i trose.

Uzroke malog pritiska treba traziti u maloj kolicini ulja u
karteru, upotrebi ulja niskog viskoziteta, zacepljenju filtera za
ulje, velikim zazorima na lezajima i slaboj zategnutosti opruge
sigurnosnog ventila.

d) Sistem za hladenje. Motor se moze hladiti vaz-
duhom ili vodom. Hladenje vodom se vise primenjuje, narocito
kod traktora cija je brzina kretanja relativno mala, a uslovi rada
motora otezani. Motor se pri radu greje usled sagorevanja goriva i
trenja. Da bi se sprecilo prekomerno zagrevanje, na motore se
ugraduje uredaj za vodeno hladenje, koji se sastoji od hladnjaka,
vodene pumpe, ventilatora, termostata, cevi i kanala u bloku i
glavi motora i termometra.

Hladnjak je smesten ispred motora, a cine ga bakarne cevcice
s lamelama, slicne sacu. S gornje strane hladnjaka je otvor za
nalivanje vode, koji se zatvara poklopcem s dva ventila. Na
donjem delu je slavina za ispustanje vode. Hladnjak je gumenim
crevima povezan za blok i glavu motora.

2 Marine za seoski posed \ 7

Vodena pumpa je centrifugalna. U kuciStu su peraja-krilca s
osovinom, a na spoljnjem delu je remenica. Pogon dobija od
radilice preko klinastog remena. Na pumpi moze biti ugradena
mazalica za podmazivanje lezaja, ako nisu ugradeni zatvoreni

lezaji.

Ventilator je izraden od lima s krilcima. Postavljen je iza
hladnjaka, a ispred pumpe, na istoj osovini. Radi tako sto usisava
vazduh kroz otvore hladnjaka i na taj nacin hladi vodu u
hladnjaku, a delom i motor.

Termostat je poseban uredaj koji se automatski otvara 1
zatvara na odredenoj temperaturi i na taj nacin propusta vodu iz
motora u hladnjak. Smesten je na prednjem delu glave motora 1
pomocu cevi povezan s vodenom pumpom zbog kruzenja vode u
bloku. Termostat ostaje zatvoren sve dok se voda u sistemu za
hladenje ne zagreje na oko 65 stepeni.

Da bi hladenje motora bilo potpuno, neophodno je da voda
bude cista, da je uvek ima dovoljno u hladnjaku i da pumpa ima
dovoljno obrtaja, a sto zavisi od zategnutosti klinastog remena.

Termometar je uredaj postavljen na tabli s instrumentima, a
namena mu je ocitavanje temperature vode.

Kvarovi na sistemu za hladenje prouzrokuju previsoku, a
rede nisku temperaturu. Previsoka temperatura rada motora
nastaje zbog:

- nahvatanog kamenca na zidovima hladnjaka ill kanalima
bloka motora usled koriscenja neciste vode,

- male kolicine vode u hladnjaku (treba doliti vodu),

- slabo zategnutog remena ventilatora (mali broj obrtaja
zbog proklizavanja, pa je slabije hladenje vode u hladnjaku, treba
zategnuti remen),

- nahvatanih necistoca na hladnjaku,

- neispravnosti termostata.

Ako je temperatura motora u radu niska, sigurno je termostat
neprekidno otvoren.

e) Elektricni sistemse sastoji od vise elemenata.
Osnovna podela je na uredaje koji proizvode i uredaje koji trose
elektricnu energiju. Proizvodaci su dinamo ili alternator i
akumulator, a potrosaci starter, grejaci, sijalice, sirena i drugi.

Dinamo-alternator sastoji se od kucista, statora, rotora 1 ko-
lektora. Stator i rotor su od jezgra i namotaja. Na rotoru se nalaze
osovina i remenica. Kolektor je prsten od plocica, sastavljen od
dve medusobno izolovane polovine, a u svakoj se nalazi po jedna
izolovana ugljena cetkica koja naleze na prsten od plocica, za koji
je vezan namotaj od rotora. Dinamo je vezan za blok motora
preko posebnog nosaca sa slicom, po kojem se moze pomerati.
Pogon dobija od radilice preko klinastog remena.

U traktore savremenije proizvodnje, umesto dinama,
ugraduje se alternator koji puni akumulator od pocetka rada

18

motora i drzi ga stalno napunjenim, tako da mu se produzava vek
trajanja. Osim toga, cetkice alternatora sporije se trose.

Napon struje koji proizvodi dinamo zavisi od brzine obrtaja
rotora, sto nije slucaj s alternatorom.

Da bi pri razlicitom broju obrtaja bio isti napon struje,
pomaze regler. On se ukljucuje i iskljucuje i tako regulise napon
struje.

Da bi dinamo pravilno radio, svi spojevi moraju biti cisti,
cetkice ispravne, a rotor imati dovoljan broj obrtaja.

Akumulator cuva akumuliranu struju potrebnu za startova-
nje motora. Sastoji se od kutije, celija i elektrolita.

Da bi akumulator ispravno radio, treba ga redovno odrzavati:
cistiti prikljucke za kabel i kleme, kontrolisati kolicinu i cistocu
tecnosti, napon i jacinu struje.

Starter-elektropokretac je mali elektromotor koji sluzi za
pokretanje motora. Sastoji se od kucista, statora, rotora i
kolektora. Na kraju osovine rotora je mali zupcanik, koji se pri
pokretanju motora uzubljuje s nazubljenim vencem na zamajcu.
Pricvrscen je za blok motora. Pozitivnim polom vezan je kablom
za pozitivni izvod akumulatora, a negativnim za masu traktora.

Kvarovi startera pokazuju se na tri nacina:

- Starter se ne okrece, sto znaci da je akumulator prazan,
elektricni vod od akumulatora ostecen, cetkice istrosene ili
zaglavljene,

- Starter se okrece, ali ne pokrece motor, sto znaci da aku-
mulator nije dovoljno napunjen, smanjen je dovod struje u glav-
nom vodu, prljav, odnosno zamascen elektroprekidac,

- Cuje se krcanje zupcanika, sto znaci da je starter neisprav-
no postavljen u svoje leziste, ili su osteceni zubi na zamajcu ili
zupcaniku startera.

Grejac je postavljen u usisnoj grani motora. Sluzi da bi brze
zagrejao vazduh i gorivo po hladnom vremenu. To je spiralni
otpornik, vezan kablom za akumulator.

4. Princip rada dizel-motora

Motori koji se danas ugraduju u traktore imaju cetiri takta:
usisavanje, sabijanje, sagorevanje i izduvavanje.

I takt - usisavanje: izduvni ventil je zatvoren, a usisni
otvoren. Klip se krece u cilindru od gornje prema donjoj mrtvoj
tacki. Zbog takvog kretanja iznad klipa u cilindru povecava se
prazan prostor, a vazduh u cilindru razreduje. Kada je usisni
ventil otvoren, tada spoljni vazduh pod vecim pritiskom prodire u
prazan prostor cilindra i ispunjava ga.

II takt - sabijanje: izduvni ventil je zatvoren, ali se
sada zatvara i usisni. Kada klip prede donju mrtvu tacku, pocinje

- 19

da se krece prema gornjoj, a posto su oba ventila zatvorena i
vazduh iz cilindra ne moze da izade, klip ispred sebe sabija
vazduh do jedne sesnaestine prostora. Takvo sabijanje vazduha
naziva se stepen kompresije. Usled sabijenosti vazduh se jako
zagreva.

III takt - sagorevanje: oba ventila su i dalje zatvore-
na. Kada klip prede gornju mrtvu tacku, tada pumpa preko
brizgaljke ubrizga gorivo i to u gornji deo cilindra, gde se vec
nalazi sabijeni vazduh. Posto je sabijeni vazduh jako zagrejan -
od 500 do 600 stepeni, gorivo se odmah zapali i brzo saguri.
Gasovi nastali ovim sagorevanjem naglo se sire (ekspanzija),
pritiskujuci celo klipa 1 snazno ga potiskujuci prema donjoj
mrtvoj ta£kL Na taj nacin klip preko klipnjace okrene radilicu, a
zatim se kretanje prenosi na motor i traktor.

IV takt - izduvavanje: kada klip prede donju mrtvu
tacku i krece se prema gornjoj, tada se otvara izduvni ventil, a
klip gornjim delom potiskuje sagorele gasove napolje preko
izduvne grane.

Ovi taktovi se stalno ponavljaju i to u svakom cilindru
posebno, po strogo utvrdenom redu koji se naziva red paljenja.
Oni se smenjuju velikom brzinom, od 40 do 80 puta u sekundu.
Ukoliko je ovo smenjivanje brze, utoliko motor brze radi, odnosno
ima vecu turazu.

B) TRANSMISIJA TRAKTORA

Transmisiju traktora cine: 1) spojnica, 2) menjac s redukto-
rom i 3) zadnji most traktora (si. 7).

1 ) Spojnica

Veza izmedu zamajca motora i transmisije ostvaruje se preko
spojnice. Nju sacinjava vise elemenata povezanih u celinu, oset-
ljivog sklopa. Zato posebnu paznju treba posvetiti ukljucenju i
iskljucenju spojnice.

U traktor IMT-533 standardnog modela ugradena je
jednostepena, odnosno suva frikciona spojnica s jednim diskom, a
u traktor IMT-533 de luks dvostepena suva frikciona spojnica s
dva diska-lamele.

Neispravnosti rada spojnice ogledaju se u:

- proklizavanju spojnice, koje moze nastati usled masne
taruce povrsine, malog praznog hoda pedale, istrosene obloge
taruce ploce i oslabljene pritiskajuce poluge,

- trzanju prilikom kretanja, koje nastaje usled nejednakog
pritiska nalegle plo6e, razlicitog trosenja ploce ili nepravilno
regulisanih zazora na polugama,

20

- nepotpunom is-
kljucivanju spojnice,
najcesce zbog velikog
praznog hoda pedale
spojnice.

Slobodan hod pe-
dale spojnice (si. 8)
iznosi devet do devet i
po milimetara, a meri
se od granicnika - no-
saca do pedale spoj-
nice i isti je u oba mo-
dela traktora IMT-
533 (standard i de
luks). Podesava se ta-
ko sto prvo treba iz-
meriti i ustanoviti ko-

Sl. 7. Transmisija i ko-
mande traktora: A - ru-
cica menjaca, B - rucica
reduktora, C - pedala
spojnice, D — pedala ne-
zavisne kocnice

liki je hod spojnice, zatim kroz otvor
osovinice koja nosi pedalu spojnice
(B) provuci sipku ili slican alat koji o-
mogucava da se osovinica drzi u torn
polozaju, popustiti navrtku (A) i pos-

Sl. 8. Podesavanje slobodnog hoda pedale
spojnice

taviti pedalu spojnice u polozaj koji daje rastojanje od devet do
devet i po milimetara. Posle podesavanja navrtku treba cvrsto
pritegnuti, a Slobodan hod pedale spojnice prokontrolisati.

2) Menjac s reduktorom

Menjac, reduktor i zadnji most cine osnovne elemente trans-
misije traktora, koji zajedno sa spojnicom (kvacilom) imaju
zadatak da omoguce potreban prenos snage sa zamajca motora na
pogonske tockove.

3) Zadnji most traktora

Mehanizam u zadnjem mostu traktora sastoji se od:

- konusno-tanjirastog prenosnika,

- para cilindricnih zupcanika u tocku,

- diferencijala s poluosovinama.

21

Konusno-tanjirasti prenosnik sastoji se od konusnog zupca-
nika na kraju vratila menjaca i tanjirastog zupcanika vezanog za
kuciste diferencijala. Osnovna namena mu je da promeni smer
pogona od uzduznog obrtaja vratila menjaca na poprecno obrta-
nje poluosovina i da pri tome jos jednom redukuje broj obrtaja
motora traktora.

Dva cilindricna zupcanika u tocku, od kojih je jedan na kraju
poluosovine, a drugi u samom tocku, imaju zadatak da jos jednom
redukuju broj obrtaja motora u odnosu na broj obrtaja pogonskih
tockova traktora.

Diferencijal s poluosovinama sastoji se od konusnog i tanji-
rastog zupcanika, dva konusna zupcanika na poluosovinama
traktora i dva konusna zupcanika kao satelita-trkaca. Diferen-
cijal omogucava kretanje traktora u krivini, dok u pravolinijskom
kretanju nema nikakvu ulogu. Medutim, kada traktor ude u
krivinu, diferencijal sa svoja dva konusna zupcanika kao satelita
u vezi s konusnim zupcanicima na poluosovinama omogucava da
se unutrasnji tocak okrece sporije, prelazeci kraci put, ili da stoji
u mestu. Istovremeno se spoljni tocak okrece brze, prelazeci duzi
put, i tako savladuje krivinu.

Blokiranjem diferencijala bolje se iskoriscavaju vucna svoj-
stva traktora u toku eksploatacije, a posebno u brdskim prede-
lima, na mekim i raskvasenim zemljistima. Upotreba blokade
dozvoljena je samo prilikom pravolinijskog kretanja traktora, a
nikada u krivinama i uvratinama, jer moze doci do prevrtanja
traktora.

Kada jedan tocak naide na klizavu podlogu, diferencijal ce
proklizavati i razvijati malu pogonsku snagu. I drugi tocak, mada
na tvrdoj podlozi, razvija malu pogonsku snagu, pa je ukupna
vucna sila traktora mala. Ukljucivanjem uredaja za blokadu
diferencijala konusni zupcanik se uzubi u kuciste diferencijala,
tako da se dobije kruta veza izmedu leve i desne poluosovine.
Tako se na tockovima traktora postizu pogonske sile koje odgo-
varaju stvarnim podlogama ispod njih. Zbog toga diferencijal
treba blokirati kada dode do proklizavanja jednog od zadnjih
pogonskih tockova i to kada je traktor zaustavljen, upotrebom
pedala spojnice-kvacila. Pritiskom noge na pedalu za blokadu
ostvaruje se blokiranje i na taj nacin pokrecu oba pogonska tocka.
Prestankom delovanja noge na pedalu za blokadu dolazi do
iskljucenja, odnosno deblokade diferencijala.

Ako se pri pokusaju deblokiranja pedala ne vrati u svoj
prvobitni polozaj, pomocu nezavisne kocnice naglo treba zakoci-
ti jedan od tockova i tada se uredaj za blokiranje potpuno
iskljucuje.

Polozaj pedale za blokadu redovno treba proveravati pre po-
cetka rada.

22

4) Odrzavanje transmisije

Kada su u pitanju vrsta, kvalitet i nivo ulja, treba biti obaz-
riv. Kod traktora IMT-533 (standard i de luks) upotrebljava se
se ulje ne samo za transmisiju, vec i za rad podiznog hidraulika,
pa zato rukovalac mora voditi rafcuna o kvalitetu ulja, ispiranju
precistaca i kucista i ciscenju magnetnog cepa.

Za centralno kuciste, menjac, reduktor i zadnji most koristiti

ova ulja:

- za sve temperature GALAX TRAKTOL-HT, proizvodac

„Naftagas", Beograd,

- za sve temperature TRANSHIDROL-85, proizvodac INA,

Zagreb.

Kada je temperatura veca od 10 stepeni TRAKTOL M-80,
proizvodac Rafinerija u Modrici, a kada je manja od 10 stepeni
TRAKTOL M-75, istog proizvodaca.

Treba uvek koristiti navedena cista mineralna ulja.

Kontrola nivoa ulja obavezna je posle svakih 50 casova rada,
preko meraca koji je postavljen s desne strane centralnog kucista,
na bocnom poklopcu.

Posto uljni prostor transmisije i podiznog hidraulika cini
zajednicko kuciste, pre kontrole nivoa ulja treba sacekati izvesno
vreme (ugasen motor, da bi se ulje iscedilo iz svih sastavnih
elemenata). Pri tome obe komandne rucice hidraulika moraju biti
u donjem polozaju, na kvadrantima, jer se na taj nacin iscedi ulje
iz cilindra podiznog uredaja. Posle kontrole, ako je potrebno,
doliti ulje istog kvaliteta do oznake na meracu.

Za nalivanje ulja u sve navedene transmisione elemente sluzi
samo jedan otvor, koji se nalazi na poklopcu menjaca (gornja
strana).

Zamena ulja obavezna je posle svakih 400 casova rada
motora ako je u transmisiji ulje TRAKTOL M-75 i TRAKTOL M-
80, a na 800 casova rada ako se koristi ulje GALAX TRAKTOL-
HT ili TRANSHIDROL-85.

U periodu razradivanja novog traktora ulje treba obavezno
zameniti posle 100 casova rada. Ulje se ispusta odvijanjem dva
cepa, na kojima se nala2i magnet koji sakuplja metalne opiljke u
ulju. Sve nahvatane opiljke dobro ocistiti-isprati s cepova
magneta pre nego sto se vrate na svoje mesto.

Kvarovi na menjacu mogu se uociti na ovaj nacin:

- Velika buka zupcanika pri opterecenom radu nastaje zbog
nedostatka ulja u kucistu, istrosenih lezaja na vratilu menjaca ili
reduktor a, velikog zazora izmedu vratila i pokretnih zupcanika i
ostecenja bokova zubaca zupcanika,

- Iskljucivanje prenosa pri vecem opterecenju desava se zbog
slabog ukljucenja zupcanika (rucicu menjaca treba jace gurnuti),
oslabljene opruge viljuske, ili zbog zakosenog polozaja zupcanika
usled nejednakog trosenja lezaja,

23

- Otezano ili nemoguce ukljucivanje brzina nastaje zbog ne-
pravilnog polozaja viljuske, iskrivljene ru£ice za promenu brzina
i nepotpunog odvajanja glavne spojke kvaCila,

- Trzaji ili udari nastaju zbog lomova zubaca zupdanika,
iskrivljenih vratila menja£a ili reduktora, ostecenja lezaja me-
nja£a ili stranog tela u menjacu.

C) UREDAJI ZA PRENOS SNAGE
1) Prikljucno vratilo (kardan)

Sve je vise masina i oruda koji zahtevaju pogon od prikljufc-
nog vratila, bez obzira na to da li su prikljucci noseni ili polu-
noseni (bera£i kukuruza, sitnilice, prskalice i drugo).

Prikljucno vratilo kod traktora IMT-533 ozlebljeno je za
preCnik duzine 34,9 milimetara i nalazi se na zadnjem delu cen-
tralnog kucista. Pogon dobija od motora preko odgovarajucih
vratila i zup£anika smestenih u centralnom kucistu. Na prik-
ljuenom vratilu - izvodu nalazi se kruzni zleb za osiguranje
kardanskih zglobova, preko kojih se vezuju odgovarajuci pri-
kljucci.

Prikljucno vratilo se ukljucuje-isklju£uje pomocu komandne
ruttce koja se nalazi s leve strane centralnog kucista.

Postoje tri polozaja komandne rueice:

I » prvi, direktni, povla£enjem ru£ice nagore,
N - drugi, neutralni-iskljuceni (srednji).

II - treci, preko menjaca (transmisija), povla£enjem rueice

prema dole.

Za ukljucivanje prikljucnog vratila treba konstiti pedalu
spojnice-kvacila, prvi i drugi hod (traktor IMT-533 de luks).

I - direktni pogon od motora najcesce se koristi.
Obrtni momenat od zamajca motora prenosi se preko jednog para
uzubljenih zup£anika (na ulazu u menjac). Broj obrtaja prikljuc-
nog vratila ostvaruje se u zavisnosti od broja obrtaja radilice i to:

Broj obrtaja motora Broj obrtaja prikljucnog

(o/min) vratila (o/min)

400-500 160-180

1.500 540

2.000 720

Ovaj broj obrtaja prikljucnog vratila odgovara najvecem
broju prikljucnih oruda.

N - neutralni-iskljuceni (srednji) polozaj
odgovara prikljucnom vratilu kada nije u pogonu.

24

II - preko menjaca (transmisije). U ovom
polozaju rucice prikljucno vratilo je u zavisnosti od brzine kre-
tanja traktora. Koristi se pri radu orudima za sakupljanje sena,
sejanje, rasturanje dubriva i drugo.

NAPOMENA: Nikada ne koristiti ovaj polozaj kada se radi
prikljuccima koji za pogon zahtevaju veci broj obrtaja.

Traktor IMT-533 de luks s dvostepenom spojnicom
omogucava rad orudima kao sto su kosacica i presa za seno, bez
prekida prilikom zaustavljanja ili polaska traktora.

2) Remenica

Ovaj prikljucak omogucava rad orudima koja se pogone
preko kaisa-remena.

Remenica se postavlja direktno na prikljucno vratilo. U
zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava se prenos
obrtnog momenta na tri razlicita nacina.

NAPOMENA: Re-
menica se nikada ne
sme okrenuti nagore,
jer se tada ne podma-
zuje gornji lezaj.

Remenica se uk-
ljucuje i iskljucuje kao
i prikljucno vratilo.

Remenica se po-
stavlja na traktor o-
vako:

Skine se zastitnal
kapa prikljucnog vra- 1
tila, odvrnu matice s |
cetiri vijka koji vezu-
ju kotve lanca i odvo-
je od centralnog kuci-

sta. Remenica se postavi na prikljucno vratilo u bilo koji od tri
polozaja kao na si. 9 i pricvrsti uvrtanjem matica.

Remenica se skida obrnutim redom, a zatim se kotve lanca
moraju vratiti i to tako da lanac bude vezan za kotvu preko gor-
njeg otvora, iznad ose prikljucnog vratila.

9. Nacini postavljanja remenice

Broj obrtaja u minutu

Radilice Prikljucnog vratila Remenice

Obodna

brzina

remenice

(m/min)

1.500
2.000

540
720

985
1.313

707
942

25

va)®

SI. 10. Hidraulitno-podizni sistem (unutrasnji izgled): 1 - puftipa, 2 - cev
uljnog voda, 3 - kapa uljnog voda, 4 - zaptivni „0" prsten, 5 - cthndar
podizaca, 8 - izbrazdana caura s krakom, 9 - podizno vratilo, 10 -
poklopac hidraulitnog podizaca, 12 - balansna opruga, 13 - gornja
poluga (topling), 14 - prenosne poluge za kontrolu vuce i polozaja, 15 -
dvokraka poluga razvodnika, 1 6 - sigurnosni ventil, 1 7 - bregaato vratilo

pumpe

U toku rada remenicom dolazi do klizanja kaisa-remena, koje
moze izazvati naelektrisanje metalnih delova traktora. Posto
staticki elektricitet moze izazvati smetnje u radu, pa Cak i pozar,
potrebno je da se sigurno i stalno odvodi struja s traktora. Zato
oko prednjeg mosta traktora treba obaviti lanac ili metalno uze,
ciji ce kraj biti u zemlji ili na povrsini zemlje.

D) HIDRAULICNO-PODIZNI SISTEM TRAKTORA

Ovaj sistem omogucava: upotrebu velikog broja prikljucnih
masina, sto cini traktor univerzalnim; brzo i lako prikacivanje
prikljucaka u tri tacke; jednostavan i brz transport prikljucnih
oruda; vecu mobilnost - pokretljivost traktora u radu; vecu
produktivnost rada; sigumu i efikasnu zastitu masina-oruda;
lako rukovanje hidraulikom u radu i drugo.

1. Delovi hidraulika

Hidrauli£no-podizni sistem (si. 10) smesten je unutar i oko
centralnog kucista traktora.

26

U procesu podizanja ulje se pumpom (1) potisne u zatvoreni
deo cilindra (5), tada pomera klip (6) u cilindra unazad, a ovaj
preko klipnjace (7) gura krak izbrazdane caure vratila (8) prema
gore i time zaokrece podizno vratilo (9), podizuci podizna ramena
(11) povezana polugama za prikacivanje.

Obrnut proces je spustanje, Kada se ulju omoguci da istekne,
klip se pomera napred duz cilindra i to pod dejstvom mase oruda
na podiznim ramenima, odnosno na polugama za prikacivanje.

a) Hidraulicna pumpa

Ukljucena je kada MOTOR RADI. Pogon dobija posredno od
vratila menjaca na traktoru s jednostepenom spojnicom, ili od
prikljuenog vratila na traktoru s dvostepenom spojnicom,
Kapacitet pumpe je 15 litara u minutu, pri maksimalnih 720
obrtaja vratila i .2.250 obrtaja radilice u minutu.

b) Sigurnosni ventil

Obezbeduje maksimalni radni pritisak 176 dekanjutna po
kvadratnom santimetru. Smesten je na izlaznom kanalu pumpe
(si. 10-16). Stupa u dejstvo kada pritisak poraste iznad
odredenog, a do toga dolazi ako se podize veci teret na donjim
polugama, tj. ako dode do preopterecenja u hidraulicnom
uredaju. Tako se uredaj hidraulika zasticuje od havarije. Ovaj
ventil nije preporucljivo cesto otvarati.

c) Balansna opruga

Smestena je u poklopcu hidraulicnog podizaca i dvostrukog
je dejstva (si. 10-12), tj. reaguje na optereeenje sabijanjem i
istezanjem. Ako se radi orudem ciji se radni organi krecu ispod
povrSine zemljista i naidu na skrivene prepreke - kamen, drvo i
slicno, naglo ce se povecati radni otpor. Ovo optereeenje izazvace
naglo sabijanje balansne opruge, sto ce preko sistema poluga s
kulisama dovesti do brzog pokretanja razvodnog ventila u kucistu
pumpe hidraulika i to u smeru praznjenja cilindra podiznog ure-
daja. Na taj nacin automatski se sprecava svako ostecenje radnih
organa prikljuenog oruda. Kada orude naide na neku prepreku T
odnosno kada traktor proklizava, pa i stane, orude treba podici,
preci preko prepreke i nastaviti rad.

Balansna opruga ima vaznu ulogu i u transportu oruda, jer
ublazava - amort izuje udare vibracije nosenog oruda pri kretanju
traktora po neravnom zemljistu.

2. Komande hidraulika

Komandovanje hidraulicnim sistemom traktora IMT-533, a
time i orudima prikacenim za traktor preko traktorskih hidrau-

27

licnih poluga, obavlja
se pomocu dve ko-
mandne rucice: za re-
gulaciju polozaja i
vucne sile. Obe rucice
smestene su na po-
sebnim nosacima -
kvadrantima postav-
ljenim s desne strane
traktora, neposredno
pored sedista vozaca.
Rucica komande
za regulaciju polozaja
(si. 11, 1-A) nalazi se
na unutrasnjem, ve-
cem kvadrantu, a slu-
zi za dizanje i spusta-

Sl. 11. Komandne rucice
i kvadranti: 1-A rucica
komande za polozaj i
reagovanje, 2-B rucica
komande za vucnu silu,
3-C podesivi granicnik,
4-D navrtak za ograni-
cenje hoda rucice

nje donjih traktorskih poluga, tj. prikacenog oruda. Ovom ru-
cicom podesavaju se brzine spustanja oruda, tj. brzme reago-

vanja hidraulika. ,

Rucica komande za regulaciju vucne sile (si. 11, 2-B) nalazi se
na spoljnjem, manjem kvadrantu, a sluzi za podesavanje vehcme
radnog otpora prikljucnog oruda u toku rada, odnosno za
podesavanje dubine rada. Odredeni polozaj ove rucice obelezava
se podesivim granicnikom (si. 11, 3-C).

Hod obe rucice, sto se moze koristiti u odredemm sluca]evima
u toku rada, ogranicava se nareckanim navrtkama (si. 11, 4-D).

Rucicu komande hidraulika moze da podesi i sam rukovalac,
pridrzavajuci se datog redosleda postupaka.

Centralno kuciste treba napuniti uljem do odredenog mvoa, a
na krajeve donjih traktorskih poluga okaciti teg od 300 kilograma
ill neko orude priblizne mase. Pumpa hidraulika treba da je u
radu, tj. motor upaljen, a kvacilo ukljuceno. Rucicu za kontrolu
vuce postaviti na podesivi granicnik ili nesto ispod njega (si. 11,

3-C).

Iz hidraulicnog sistema treba izbaciti vazduh spustanjem i
podizanjem traktorskih poluga nekoliko puta. Gramcni lanci
treba da budu pravilno postavljeni, tj. u kotve lznad ose
prikljucnog v^ratila (kao na si. 12). Kada je sve to uradeno, rucicu

28

komande za polozaj

podesiti na ovaj nacin

(si. 12): s centralnog

kucista skinuti duzu

osovinicu i mesto nje

postaviti duzu polugu

precnika 19 milime-

tara. Motor upaliti i

rucicom komande za

polozaj podizati do-

nje traktorske poluge

sve dok se izmedu ose

ubacene poluge i se-

dista osovinice vilju-

ske u ramenu hidrau-

lika ne postigne ras-

tojanje 300 milimeta-

ra (sto tacnije izmeri-

ti). U ovom polozaju

pomeriti podesivi gra-

nicnik rucice, tako da

komande za polozaj je tada ispravno podesena.

SL 12. Podesavanje rucice komande hidraulika
naleze na njega i pritegnuti ga. Rucica

3. Kako radi hidraulik

Rucicama za kontrolu polozaj a i vuce omogucavaju se ove
funkcije hidraulika: podizanje i spustanje oruda, podesavanje
brzine reagovanja, tj. spustanja, podesavanje velicine radnog
otpora i dubine rada oruda.

a) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima
ciji su radni organi u zemljistu

Ako se radi orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine
zemljista — plugovima, tanjiracama, kultivatorima i drugim -
koriste se obe komandne rucice.

Ako je prikaceno orude u transportnom polozaju (gornjem), a
treba da se spusti u radni, koristi se rucica (si. 11, 1-A) komande
za polozaj i to njenim pomeranjem po kvadrantu nadole.

Ako je orude spusteno na zemljiste, tj. postavljeno u radni
polozaj, rucicom (si. 11, 2-B) se podesava zeljena dubina ra-
da oruda. Veca dubina rada ostvaruje se pomeranjem ruci-
ce po kvadrantu nadole i obratno. Ako je nakon izbora du-
bine rada fizicki sastav zemljista nepromenljiv, dubina rada
ce biti jednaka, nezavisno od profila i oblika zemljista po kojem
se traktor krece.

29

Ako je fizicki sastav zemljista promenljiv - nejednak, tj. ako
se u toku rada naide na tvrde zemljiste, hidraulik ce automatski
malo podici orude. Ako orude naide na rastresiti sloj, koji daje
manji otpor, hidraulik ce orude spustiti dublje u zemljiste.

Da bi na njivi dubina rada bila jednaka u svakom prohodu,
polozaj rueice za vufcu obelezava se pomocu podesivog granicnika
(si. 11, 3-C), koji se postavlja tacno naspram rufcice za vucu f tako
da se'ose granicnika i rueice poklapaju, a zatim se osigurava
odredeni polozaj navrtkom za ogranicenje hoda (si. 11, 4-D).

Hidraulik ne reaguje uvek isto na promene fizickog sastava
zemljista, sto zavisi od mase oruda kojim se radi. Brzina kojom
hidraulik reaguje na promene u strukturi zemljista nekada je
mala, a nekada suvise velika. Zato se podesava brzina reagovanja
hidraulika zavisno od vrste oruda kojima se radi i radnih uslova.
Ovo podesavanje obavlja se rucicom komande za polozaj (si. 11,
1-A) i to u donjem delu njenog kvadranta koji je obelezen s
REAGOVANJE (RESPONSE) (si. 11).

Brzina reagovanja se smanjuje ako se rucica komande za
polozaj pomera u donji deo kvadranta prema oznaci SPORO
(SLOW). Ovo se primenjuje ako orude u toku rada poskakuje, tj.
suvise brzo reaguje na promene u strukturi zemljista.

Brze reagovanje ostvaruje se pomeranjem rueice komande za
polozaj prema oznaci BRZO (FAST) (si. 11), koja se nalazi iznad
natpisa „reagovanje" (oznaka pokrivena rucicom) (si. 11, 1-A).
Kada se radi teskim orudima, kao i na zemljistima koja su
nejednakog fizickog sastava - strukture i otpora, reagovanje
treba da je brze, jer je odrzavanje stalne dubine rada veoma

otezano.

Kada se na njivi odredi najpovoljnija brzina reagovanja
rueice komande za polozaj, taj se polozaj ogranicava pomocu
navrtke (si. 11, 4-D).

b) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima
koja ne ulaze u zemljiste

Rukovanje hidraulikom oruda koja ne ulaze u zemljiste ili
delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac, sejalica, zagrtac i
druga) je jednostavno - rucicom za kontrolu polozaja i to u
gornjem delu njenog kvadranta. Oruda se spustaju pomeranjem
rueice napred, a podizu vracanjem nazad. Pri tome svakom
polozaju rueice odgovara odredena visina oruda od zemljista. To
znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati na onoj
visini koja odgovara prirodi posla i konstrukciji oruda. Da bi se
izabrana visina mogla ostvariti u toku rada, na kvadrantu ove
rueice (u gornjem delu) postoji granicnik za podesavanje.

30

Rucicom komande polozaja moze se odrzati stalna dubina
rada oruda ciji su radni organi ispod povrsine zemljista, i to samo
onda kada je podesena sila radnog otpora pomocu rucice
komande za vucu veca od stvarnog radnog otpora koji je ostvaren
spustanjem oruda pomocu rucice komande za polozaj.

Takav nacin rada ima prakticnu primenu pri radu orudima
kojima je vazno ostvariti stalnu dubinu rada bez obzira na
velicinu radnog otpora (sejalica, ravnjac i druga). Zbog toga je
sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni ventil, tj. uredaj
za zastitu od preopterecenja.

Ako se radi rucicom komande za polozaj, tada se ona ne sme
naglo pomerati iz oblasti za kontrolu polozaja u oblast brzine
reagovanja (donji deo kvadranta, si. 11), jer ce u torn slucaju
orude koje se spusta naglo pasti i moze doci do loma i ostecenja,
narocito ako je traktor na tvrdoj podlozi.

c) Moguce neis p r a vno s t i i smetnje pri radu
hidraulika

Posle izvesnog vremena upotrebe traktora i hidraulicnog
podiznog sistema na njemu moze doci do nekih smetnji i
neispravnosti, cak i do prestanka rada hidraulicnog sistema. One
se pokazuju na ovaj nacin:

- Podizni sistem radi neravnomerno. Uzroke neispravnosti
treba traziti u maloj kolicini ulja u kucistu, zagusenom uljnom
precistacu ili prodoru vazduha u pumpu,

- Podizni sistem popusta pod teretom. Do toga moze doci
usled propustanja sigurnosnog ventila zbog necistoce, nepode-
senosti ili istrosenosti, slabog zaptivanja na klipu razvodnika
ili podizaca (istrosen zaptivac ili ostecen klip). Uzrok moze biti i
slabo podesena osovinica razvodnika,

- Podizna sila manja od propisane. Moguci uzroci ovoga
mogu biti: zagrejano ulje ili ulje malog viskoziteta, istroseni
zaptivni prstenovi na klipu ili nepravilno podeseni sigurnosni
ventili,

- Podizni sistem ne radi. U torn slucaju pumpa ne radi
(pokvarena ili ostecena), nema dovoljno ulja u kucistu ili
sigurnosni pritisni ventili propustaju ulje zbog veceg opterecenja
ili krupnije necistoce.

4. Spoljni prikljucci hidraulika

Hidraulik traktora IMT-533 ima mogucnost da snabdeva
uljem pod pritiskom hidraulicne instalacije prikljucnih oruda, na
primer prikolice s kiper-uredajima, utovarac i druga. To se
ostvaruje preko tri posebna spoljna prikljucka koja se nalaze na
poklopcu podiznog uredaj a hidraulika.

31

Oruda koja koriste hidraulik traktora pokrecu se u rad
rucicom komande za vufcu i to njenim pomeranjem u krajnji gornji
polozaj. Tada se i ulje potiskuje iz traktora u spoljne hidraulicne
uredaje. Tako se, na primer, pri kipovanju sanduk prikolice
spusta pomeranjem iste rufcice u krajnji donji polozaj. I tada se
ulje vraca u centralno kuciste traktora.

32

MASINE ZA RATARSTVO

A) ORUDA ZA OSNOVNU OBRADU

Uspesnost predsetvene pripreme, setve, nege, zastite useva i
drugih poslova zavisi od kvaliteta oranja.

Samo dobro podesenim plugom moze se kvalitetno obaviti
osnovna obrada. Obratno, lose podesen plug nekvalitetno ore i uz
to se povecava potrosnja goriva do 20 odsto u odnosu na podeseni
plug.

Osnovnu obradu treba po mogucstvu obavljati pri optimalnoj
vlaznosti zemljista. Pri povecanoj vlaznosti zemljista dobija se los
kvalitet oranja - slabo mrvljenje plastice, a zbog povecane leplji-
vosti zemljista na pluzno telo i veceg proklizavanja pogonskih
tockova traktora znatno je veca potrosnja goriva, a manji ucinak.
Takvo uzorano zemljiste tesko je kvalitetno pripremiti za setvu.

Ako se ore pri manjem sadrzaju vlage u zemljistu plug
izvaljuje krupnije grudve, a zbog otezanog prodiranja u zemljiste
ne odrzava ujednacenu dubinu. Brazde su lose slozene, ima vise
velikih vazdusnih dzepova u zemljistu, losije je zaoravanje biljnih
ostataka, povecan otpor vuce pluga i veca potrosnja energije.

Za dobar kvalitet oranja veoma je vazno pri radu koristiti sto
vecu brzinu kretanja, cime se postize znatno bolje slaganje brazdi,
usitnjavanje zemljista i zaoravanje biljnih ostataka.

1. Raoni noseni plug i delovi

Raoni noseni plug sastoji se od: raonika, pluzne daske, pera
pluzne daske, plasticnog nastavka pluzne daske, plaza s petom,
kozlaca, crtala i rama pluga.

3 Masine za seoski posed "^

a ) Raonik

Postavljen je koso prema dnu i zidu brazde i pricvrscen za
kozlac zavrtnjima.

U odnosu na oblik i konstrukciju, postoje americki, evropski i
prelazni tip raonika. Americki ima produzen vrh u siljak s krivom
ostricom, dok je evropski pravilnog trapezastog oblika i ostrica
mu je ravna.

Da bi se znalo da li je raonik posle duze upotrebe ispravan, da
li je posle iskivanja dobio pravilan oblik i povijenost, pravi se
model ili sablon za odredeni tip raonika. Model predstavlja vernu
kopiju novog raonika. Sabloni se prave od lima. Prema tome,
potrebno je da svaki vlasnik pluga, kada ga kupi, napravi model
raonika.

Samo pravilno otkovan i naostren raonik koji treba da je sto
slicniji svom prvobitnom obliku, omogucava dobar rad, odnosno
kvalitetnije oranje, veci ucinak i ekonomicniju potrosnju goriva.
Ako su raonici pluga tupi, otpori pri oranju se mogu povecati cak i
do 30 odsto.

Raonici se uglavnom izraduju od celika, s donjim zadeblja-
njem koje sluzi kao rezerva za iskivanje. Medutim, u novije
vreme mnoge fabrike proizvode tzv. samoostrece raonike. Oni
su izradeni od livenog gvozda, ali tako da je jedna strana
raonika razlicite tvrdoce u odnosu na drugu. Gornji sloj je obicno
meksi, dok je donji tvrdi. Meksa strana trosi se brze, a tvrda
sporije, te tako raonik ostaje uvek ostar. Samoostreci raonici
narocito su pogodni za peskovita zemljista. Kada se istrose vise od
10 milimetara, nisu vise za upotrebu. Raonici s donjim
zadebljanjima, kada se istrose vise od 10 milimetara, moraju da se
otkivaju.

b) Pluzna daska

Predstavlja manje ili vise izvijenu celicnu dasku. Pricvrscena
je za kozlac specijalnim zavrtnjima, cije su glave ravne s
povrsinom pluzne daske. Pluzna daska je nastavak raonika i s
njim cini jednu radnu povrsinu. Njen osnovni zadatak je da
preuzme odsecenu plasticu od raonika, da je sitni, mesa i prevrce.

Na svim pluznim daskama postoji prednji deo - grudi, srednji
deo - telo i zadnji deo - krilo pluzne daske. Prednji deo - grudi
preuzimaju plasticu od raonika i crtala. Na grudima daske
plastica se mrvi. Mrvljenje se nastavlja na srednjem delu - telu
daske, na kojem pocinje i njeno prevrtanje. Zadnji deo - krilo
daske dovrsava zapoceto prevrtanje plastice. Najvece opterecenje
je na grudima daske i ovaj deo se i najpre istrosi.

Po obliku i nameni za oranje na raznim zemljistima, kon-
struisano je vise tipova pluznih dasaka. Prema konstruktiv-
nim svojstvima sve se mogu svrstati u tri osnovne grupe: spi-

34

ralne, cilindricne i kulturne ili univerzalne. Izmedu ova tri
tipa postoje i prelazni oblici. Svaki tip pluzne daske odgo-
vara odredenom zemljistu. Kvalitet oranja u velikoj meri zavisi i
od tipa pluzne daske.

- Spiralne pluzne daske su niske, dugacke i krilo im je
spiralno izvijeno. Imaju mali ugao uspona. Slabo mrve plasticu,
ali je dobro prevrcu. Namenjene su za teska i vlazna zemljista, za
razoravanje ledina, pasnjaka, livada i lucerista. Dobro zaoravaju
biljne ostatke.

- Cilindricne pluzne daske su blago savijene na oba kraja.
Vrlo su kratke, strme i imaju veliki ugao uspona. Dobro mrve i
sitne plasticu, ali je slabo prevrcu. To su daske za laka zemljista i
na njima daju odlican kvalitet rada, ako nema biljnih ostataka na
povrsini.

- Kulturne pluzne daske cine sredinu izmedu cilindricnih i
spiralnih. Manje su duzine i izvijenosti od spiralnih, a duze od
cilindricnih. Dobro prevrcu i mrve plasticu. Najbolji kvalitet
oranja daju na srednje teskim i lakim, a uspesno se mogu koristiti
i na tezim zemljistima. Ove pluzne daske se najvise koriste u
svetu, pa i u nas.

Postoje i resetkaste pluzne daske. Izradene su u obliku resetki
i sluze za obradu vlaznih, lepljivih i tezih zemljista. Pri radu daju
za oko 20 odsto manje vucne otpore u odnosu na pune.

c) Pero pluzne daske

Pero pluzne daske je celicni produzetak krila i sluzi za
poboljsanje prevrtanja plastice. Moze se podesavati nagore i
nadole da bi se poboljsalo prevrtanje, narocito pri dubljem
oranju. Pero takode ne dozvoljava da se plastica vrati u brazdu,
vec je pritiska na prethodnu plasticu. Spustanjem pera nadole
pojacava se njegovo dejstvo na plasticu.

d) Plasticni nastavak pluzne daske

Izraden je najcesce od plastike, po cemu je i dobio ime, a vrlo
retko od celika. Postavljen je iznad tela pluzne daske i poboljsava
prevrtanje i zaoravanje biljnih ostataka, a istovremeno i sitnjenje
plastice.

e) Plaz i peta plaza

Daju plugu stabilnost pri oranju. Plug se preko plaza oslanja
na dno i zid brazde i tako ga odrzava uvek u pravcu, na istoj
dubini rada i zahvatu. Kod nekih plugova plaz na zadnjem delu
ima zadebljani deo koji se moze zameniti kada se istrosi. To je
peta plaza.

Plaz trpi znatna opterecenja. Sva pluzna tela imaju plazeve,
medutim, zadnje pluzno telo ima duzi plaz od ostalih. Pored

3* 35

takvog klizajuceg plaza, neke fabrike proizvode i ugraduju
kotrljajuci plaz u obliku tocka koji se oslanja o zid i dno brazde,
cime se smanjuje trenje plaza o dno i bok brazde.

. f ) Kozl ac

Nosi i vezuje radne organe pluznog tela. Za njega su
zavrtnjima pricvrsceni raonik, pluzna daska, upornik pluzne
daske i plaz. Tako spojeni ovi delovi pluga preko kozlaca cine
celinu koja se zove pluzna glava ili pluzno telo. Pluzno telo je,
pak, preko gredelja - nosaca pluzne glave vezano za ram pluga.

g) Crt alo

Crtalo vertikalno odseca i odvaja plasticu od neoranog dela
zemljista. Moze biti u obliku noza ili diska.

Koriscenjem crtala na plugu se smanjuju otpori bocnog odse-
canja plastice i ukupan otpor pluga za pet do osam procenata.
Pored toga, plastice su pravilnijih dimenzija, sto znatno utice na
obrtanje i sklapanje brazdi i zaoravanje biljnih ostataka. Bok
brazde ostaje ravan, ne osipa se u otvorenu brazdu, sto olaksava
vodenje traktora i ne smanjuje dubinu rahlog uzoranog sloja.

h) R am pluga

Sjedinjuje sve delove pluga u jednu celinu. Izraden je od
kvalitetnog celika, a sastoji se od uzduznih i poprecnih gredica
razlicitog profila. Moze biti prav ili savijen. Glavni delovi rama
su: poluge, nosac pluzne glave, piramida pluga (vertikalni
upornik) i poprecna kolenasta osovina pluga s podesivacem
polozaja.

Uobicajeni razmak pluznih tela iznosi od 50 do 100, a visina
rama od 50 do 90 santimetara. Sto su visina rama i razmak
pluznih tela veci, plug ce
uspesnije zaoravati povrsi-
nu na kojoj je ostalo dosta
biljnih ostataka, a da se pri
tome ne zagusi.

Piramida pluga ili ver-
tikalni upornik vezan je
cvrsto zavrtnjima za plug
rama. Gornji deo piramide
vezan je potpornikom za
zadnji deo rama pluga.
Gornji deo je izraden u
obliku viljuske i ima rupe
za klin kojim se plug, preko
podesive poluge koja cini
trecu tacku, kaci za trak-
tor. SI. 13. Kolenasta osovina pluga

MKUitWK

36

Poprecna kolenasta osovina pluga ucvrscena je pomerljivim
vezama za poluge rama. Otpustanjem odredenih zavrtnjeva moze
se pomeriti levo-desno, u cilju prilagodavanja pluga i traktora i
grubog podesavanja sirine zahvata prve brazde pluga. Preko ove
osovine obezbeduje se veza u druge dve tacke izmedu pluga i
traktora. Poprecna kolenasta osovina je na krajevima izvedena u
vidu osovinica, na koje se kace donje traktorske poluge. Moze biti
izradena tako da ima kolena na oba kraja, ili samo s jedne strane
(si. 13).

2. Pravilno agregatiranje i prikopcavanje pluga

Da bi se oranje obavilo kvalitetno, vazno je pravilno prikop-
cati i podesiti plug. Dobro podesen i pravilno prikopcan plug
ujednaceno ce obrnuti plasticu, dobro je izmrviti i zaorati biljne
ostatke.

a) Podesavanje razmaka tockova traktora i
kolenaste osovine pluga

Pre prikopcavanja pluga za traktor potrebno je prilagoditi
razmak tockova traktora sirini zahvata pluga, po mogucstvu da se
sredisnja linija traktora (simetrala) poklapa s linijom otpora
pluga.

Zavisno od kategorije traktora, potrebno je izabrati duzinu
kolenaste osovine za prikopcavanje donjih tacaka hidraulika
traktora (si. 14).

SI. 14. Tacke hidraulika traktora

37

Tab. 1. Dimenzije poluga za prikopcavanje nosenog pluga u

tri tacke

Kategorija traktora

I

II

III

1. Razmak don jih poluga
na traktoru (AB)

2. Duzina kolenaste osovine
na plugu (FG)

3. Duzina don jih traktorskih
poluga (AF i BG)

420 mm 500 mm 560 mm

718 mm 870 mm 1.010 mm
800 mm 910 mm 970 mm

Prva kategorija se odnosi na traktore s razmakom tockova
oko 1.250 milimetara. Druga kategorija traktora na razmak
tockova 1.360 milimetara i vise, a treca oko 1.900 milimetara.

b) Greske u prikopcavanju pluga i njihovo
otklanjanje

Duzina kolenaste osovine pluga je znacajna da bi idealna
tacka vuce (S), tj. tacka u kojoj se seku produzene linije povucene
u pravcu donjih poluga, bila optimalno postavljena po duzini
traktora (si. 15). To je narocito znacajno u slucajevima kada je
nemoguce podesiti razmak tockova tako da se sredisnja linija
(simetrala) traktora poklapa s li-
nijom otpora pluga. U torn slu-
caju, ako je kolenasta osovina
pluga kraca, idealna tacka vuce
(S) je bliza prednjim tockovima.
Opterecenje usled otpora pluga
vise se prenosi na prednje tocko-
ve, zbog cega je traktorom tesko
upravljati.

Suvise dugacka kolenasta o-
sovina pomerila bi idealnu tacku
vuce na zadnje tockove, sto bi
prenelo opterecenje s prednjih
tockova, odnosno rasteretilo bi
ih, a to bi izazvalo lako setanje
traktora i otezano odrzavanje
pravca.

Najbolje je pravilnim izbo-

rom duzine kolenaste osovine,

, , , , , , SI. 15. Polozai idealne tacke vuce

zavisno od kategorrje traktora, s u zav isnosti od duzine kole-
obezbediti da se idealna tacka naste osovine pluga

-h

38

vuce nalazi u tezistu traktora, odnosno da jednako opterecuje
prednje i zadnje tockove.

Ako je razmak tockova traktora dobro podesen, prilikom
prikopcavanja pluga za traktor kolena kolenaste osovine treba da
su vertikalno postavljena - desno nadole, a levo nagore.

Pomeranjem kolenaste osovine levo-desno, plug treba dovesti
u takav odnos prema traktoru da prvo pluzno telo ima punu sirinu
zahvata. Unutrasnja ivica desnih tockova mora da bude
pomerena ka oranju za oko pet santimetara od boka prethodno
izorane brazde.

Ako je linija otpora pluga s desne strane od sredisnje linije
traktora, sto je najcesci slucaj kod jednobrazdnih i dvobrazdnih
nosenih plugova, plug ce teziti da zahvati vecu sirinu brazde, a
traktor ce vuci ka oranom delu parcele.

Zakretanjem kolenaste osovine treba pomeriti plug, odnosno
liniju otpora pluga da se sto vise priblizi sredisnjoj liniji traktora.
To ce se postici ako se popuste drzeci vijci kolenaste osovine (si.
16) i osovina zakrene tako da desno koleno dode napred, a levo
nazad. Na taj nacin se smanjuje ugao ostrice raonika u odnosu na
bok brazde, odnosno vrh raonika usmerava ka manjoj sirini
zahvata.

SI. 16. Uredaj za zakretanje kolenaste osovine pluga

Ako linija otpora pluga pada s leve strane od sredisnje linije
traktora, sto je slucaj kod trobrazdnih i visebrazdnih plugova,
plug bezi ka oranom, a traktor zanosi ka neoranom delu parcele.
Plug tezi da zahvati manju sirinu brazde prednjim pluznim telom.
U torn slucaju treba zakrenuti kolenastu osovinu pluga, tako da se
linija otpora pluga pomera ka sredisnjoj liniji traktora. To ce se
postici postavljanjem kolenaste osovine tako da desno koleno
dode nazad, a levo napred ka traktoru.

39

Pri zakretanju kolenaste osovine koleno se ne sme zakretati
vise od 40 stepeni od svog normalnog polozaja. To bi znatno
promenilo ugao pluznog tela u odnosu na pravac kretanja, sto bi
imalo velikog uticaja na kvalitet oranja i otpore pri oranju.

c) Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj

r a vni

Pri prikopcavanju pluga vazno je izabrati tacku prikopcava-
nja gornje uporne poluge - toplinga, zavisno od hidraulika ugra-
denog na traktoru.

Ako se plug prikopcava za traktor koji ima hidraulik za
kontrolu dubine rada pluga, tada treba prikopcati gornju polugu
na najnizu tacku piramide pluga, tj. da bude skoro paralelna s
donjim polugama (si. 17-5).

SI. 17. Prikopcavanje gornje
uporne poluge (topling) za
gornju tacku piramide pluga
pri kacenju za traktor s
hidraulikom za kontrolu
dubine

Ako se plug prikopcava za traktor sa slobodnim, plivajucim
hidraulikom bez kontrole dubine, gornju upornu polugu - topling
treba vezati za najvisu tacku piramide pluga (si. 18-3). U ovom
slucaju treba koristiti tocak za regulisanje dubine, koji se
postavlja na prednji levi deo pluga i ide po neoranom zemljistu (si.
18-4).

SI. 18. Prikopcavanje gornje
uporne tacke (topling) za
gornju tacku piramide pluga
pri kacenju za traktor koji
nema kontrolu dubine rada
hidraulika

Zbog promenljivih uslova rada i razlicitih otpora zemljista u
pojedinim rejonima (ugazenost, vlaznost i drugo), dolazi do
neravnomerne dubine oranja i nestabilnog rada pluga. Da bi se i
dubina mogla kontrolisati, preporucljivo je koristiti tocak za

40

odrzavanje dubine rada plugova koji se kace za traktor s
hidraulikom. Tocak se postavlja na zadnji deo pluga (si. 17-6).
Njegovim koriscenjem rasterecuje se hidraulik, sto je
preporucljivo narocito za plugove s dva ili vise pluzna tela i za rad
u tezim uslovima.

Dobro prevrtanje plastice, zaoravanje biljnih ostataka, mrv-
ljenje, odrzavanje ujednacene dubine i slaganje brazdi postize se
uzduznim i poprecnim izravnavanjem pluga.

Za uzduzno izravnavanje, sto znaci da sva pluzna tela treba
da idu na istoj dubini, da se plug ne zariva, ili ne tezi da smanji
dubinu oranja, sluzi gornja uporna poluga - topling.

Ako plug tezi da se zarije, odnosno da prodre na vecu dubinu
prvim pluznim telom, dok drugo ili trece pluzno telo ide na manju
dubinu, pa je dno brazde neravno, a dubina nejednaka, znak je da
je gornja uporna poluga-topling kratka i da je treba produziti.

Kratak topling priblizava idealnu tacku vuce (S) zadnjim
tockovima traktora. Opterecuje zadnji most, a rasterecuje prednje
upravljacke tockove, zbog cega je otezano odrzavanje pravca
traktora.

Ako je topling produzen, plug vrhom raonika tezi da izade na
povrsinu i ne moze postici odgovarajucu dubinu. U torn slucaju
idealna tacka vuce (S) je pomerena napred, pa se opterecenje
prenosi na prednje tockove traktora. Rasterecuju se zadnji po-
gonski tockovi, usled cega je povecano proklizavanje pogon-
skih tockova i traktor ne moze da razvije odgovarajucu vucnu
silu. Ovo se otklanja skracivanjem gornje uporne poluge-top-
linga.

Podesenost duzine gornje uporne poluge moze se oceniti pos-
matranjem. Kada je plug na zeljenoj dubini u brazdi, ram pluga
treba da je paralelan s povrsinom zemljista. Ako je ram pluga
nagnut napred, uporna poluga je skracena, a ako je nagnut nazad,
ona je predugacka.

Da bi plug dobro zaoravao biljne ostatke i slagao plastice,
potrebno je da se izravna u poprecnoj ravni. Za to sluze navojna
vretena na vertikalnim drzacima donjih hidraulicnih poluga
traktora. Produzavanjem ili skracivanjem vertikalnih drzaca s
desne ili s obe strane, treba dovesti plug u polozaj da posle
njegovog prolaska bok brazde bude vertikalan, a dno horizon-
tamo.

d) Postavljanje crtala na plug

Pri radu na zbijenijem, tezem i suvljem zemljistu diskosno
crtalo treba postaviti tako da njegova osovina bude za oko pet
santimetara iza vrha raonika. Ako na povrsini ima mnogo biljne
mase, pa se ona zagusuje u prostoru izmedu crtala i cela pluznog
tela, crtalo je potrebno isturiti vise napred.

41

Po dubini crtalo se postavlja zavisno od dubine oranja. Voditi
racuna da kuciste crtala ne dodiruje povrsinu zemljista, tj. da je
iznad zemlje dva-tri santimetra. Takode, ostrica crtala ne sme biti
suvise blizu raonika. Mora se obezbediti razmak najmanje tri san-
timetra.

Ravan diska treba da je za santimetar-dva pomerena u
neorani deo parcele u odnosu na ceonu ivicu pluznog tela.

Ako se zemljiste obrusava u brazdu, crtalo treba pomeriti ka
neoranom delu parcele. Ako se vidi stepenica na boku brazde,
crtalo treba pomeriti ka oranom delu parcele.

e) Koriscenje hidraulika traktora pri radu
nosenim plugom

Pri radu nosenim raonim plugom dubina oranja regulise se
hidraulikom traktora ili pomocu tocka na plugu. Ako je traktor sa
slobodnom hidraulikom bez kontrole dubine, tada na plugu mora
postojati tocak za regulisanje dubine rada, kao sto je opisano u
poglavlju „Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj ravni".
Ako je traktor s hidraulikom za kontrolu dubine rada pluga, treba
pravilno koristiti hidraulik traktora.

Rucica hidraulika B (si.
19), koja sluzi za kontrolu vu-

ce (kontrolu dubine rada plu- RUCtC A B J

ga), postavlja se u polozaj za-
visno od zeljene dubine ora-
nja.

Rucica hidraulika A, koja
sluzi za kontrolu reagovanja,
postavlja se u donji kvadrant,
izmedu oznake za brzo i sporo
reagovanje. U normalnim us-
lovima rada rucicu za kontro-
lu reagovanja A treba staviti SI 19. Koriscenje hidraulika
na sredinu izmedu oznaka za P™ radu nosenim plugom

brzo i sporo reagovanje u do-
njem kvadrantu.

U uslovima rada na tezem i sabijenijem zemljistu rucicu A
treba postaviti blize oznaci za sporo reagovanje (vise dole), a na
krcevinama ili tamo gde u zemljistu moze biti ostataka cigli,
kamena, panjeva i drugog, blize oznaci za brzo reagovanje. Ako je
rucica blize oznaci za sporo reagovanje, plug ce stabilnije
odrzavati dubinu rada i obratno, ako je blize oznaci za brzo
reagovanje, plug ce pri nailasku na razlicite otpore u zemljistu
brze menjati dubinu. Pri nailasku na prepreku brze ce preko
balansne opruge hidraulika rasteretiti zadnje tockove traktora i
osigurati plug od preopterecenja i lomova.

42

3. Odrzavanje pluga

Posle zavrsene sezone oranja plug treba dobro oprati. S
pluznih tela skinuti i naostriti raonike. Ramsku konstrukciju
pluga, na mestima gde je ostecena farba, prefarbati originalnom
ili zastitnom bojom.

Sve delove pluga: raonike, pluzna tela, nosace pluznih tela,
crtala i druge neofarbane metalne delove zastititi sredstvima
protiv korozije. Zatvorene lezaje diskosnih crtala rastaviti, pre-
gledati ih, zameniti u njima staru mast, a ako su osteceni zame-
niti ih novim.

Za zastitu metalnih delova od korozije mogu se koristiti
„antoksin fluidi" ili „antoksin mast". Rafinerija nafte u Beo-
gradu za tu svrhu proizvodi tektane i konzervan mast M-2. Za
zastitu metalnih povrsina poljoprivrednih masina pogodni su
„antoksin fluid TT" ili „tektan-377", odnosno „tektan-506" za
duzu zastitu.

Pri koriscenju ovih sredstava metalne delove obavezno dobro
oprati, izbrisati i osusiti, a ako na njima ima korozije ocistiti ih
„aktivinom-F". Ako je sloj rde na povrsini deblji, treba ga pret-
hodno udarcima cekica razbiti, jer „aktivin-F" moze rastvoriti
samo tanak sloj.

Pri koriscenju ovih sredstava potrebno je preduzeti sve mere
predostroznosti protiv pozara, jer su lako zapaljivi. Zasticene
povrsine „tektanima" ili „antoksin fluidima" ne treba dekonzer-
virati.

4. Organizacija oranja
a) Priprema parcele

Priprema parcele ima za cilj da se stvore svi preduslovi za
kvalitetno oranje i visoki ucinak. Zato biljni ostaci moraju biti
usitnjeni (slama, kukuruzovina) ili ravnomerno rasporedeni na
zemljistu (glave i lisce secerne repe), da bi ih pravilno regulisani
plug dobro zaorao.

Ako na njivi ima manje razora i slogova prinos useva ce biti
veci, a rad ostalih oruda i masina (tanjiraca, sejalica, kombajna)
kvalitetniji i efikasniji. Smanjivanjem broja razora i slogova
povecava se duzina puta okretanja na krajevima parcele, cime se
smanjuje ucinak, a povecava utrosak goriva.

Ako je parcela sira treba je podeliti na vise delova - zagona.
Kada se zavrsi obrada jednog zagona, prelazi se na drugi. Ako je
njiva uza ne moze se deliti na zagone. Optimalna sirina zagona
zavisi pre svega od sirine zahvata pluga i duzine parcele.

43

Tab. 2. Optimalne sirine zagona za razlicite zahvate pluga i
duzine parcele

Duzina
parcele
u metrima

Optimalna sirina zagona u metrima

Jednobrazdni

zahvat
0,35 0,40

Dvobrazdni

zahvat

0,50 0,60

Trobrazdni

zahvat

0,90 1,50

400

600

800

1.000

24
29
33
37

25
31
36
40

28
35
40

45

31
38
44
49

38
46

54
60

41
50
58
65

h A t\ n v y v v

v y V \\ ji h || jjA ii i i| V u u >'

/i/

y

a 4 4 4 f f t f«f 1 1 1 1 4 4 4i4 * * i flit

i

^

prelazak

SI. 20. Naizmenicno oranje na slog - razor

44

Optimalne sirine zagona treba deliti s radnim zahvatom
pluga. Ako se ne dobije paran broj bez ostatka, prihvatiti najblizi
paran broj koji oznacava broj prohoda. Taj broj treba pomno-
ziti s radnim zahvatom pluga i tako ce se dobiti stvarna sirina
zagona. Ako je sirina parcele priblizna optimalnoj sirini zagona,
jedne godine je treba orati na razor, a druge na slog.

Kada je sirina parcele veca od optimalne sirine zagona, treba
je podeliti na odgovarajuci broj zagona. Ako ima dva zagona prvi
treba orati na slog, a drugi na razor. Ako ima tri zagona prvi i
treci orati na slog, a drugi na razor (si. 20). Kada se uzore prvi,
prelazi se na treci zagon. Oba se oru na slog. Potom se s treceg
prelazi na drugi zagon koji se ore na razor.

Prema tome, neparni zagoni (1, 3, 5 . . .) oru se na slog, a parni
(2, 4, 6 . . .) na razor. Na taj nacin smanjuje se broj slogova i razora.

Pre pocetka oranja na parceli treba izvuci ceone linije brazde,
koje predstavljaju granicu izmedu uvratina i ostalog dela parcele.
Ova brazda omogucava plugu da brze ponire u zemljiste i da
brazde na uvratinama budu jednake duzine.

Izorana plastica ceone brazde treba da bude odbacena prema
sredistu parcele. Dubina ne treba da prelazi trecinu dubine
oranja. Ako se ceone brazde izoravaju visebrazdnim plugom,
rucicom za izoravanje treba iskositi plug, tako da mu samo zadnje
pluzno telo ore.

Plug se spusta u radni polozaj kada zadnji tockovi traktora
izlaze iz ceone brazde. Plug treba podici u transportni polozaj u
momentu kada zadnji tockovi izlaze na uvratinu.

Sirina uvratina treba da bude tolika da se traktor s plugom
moze normalno okretati. Ako je linija ravna, ona se takode moze
koristiti za okretanje. U torn slucaju ce sirina uvratine biti manja.
Sirina uvratine takode treba da odgovara parnom broju prohoda.

Posto se odrede optimalna sirina zagona, nacin oranja i sirina
uvratina, prelazi se na razmeravanje parcele. Najbolje je to raditi
trakom ili „hvatom", a u nedostatku toga moze i odmerenim
korakom.

Prva brazda treba da bude prava. Zbog toga je potrebno po
sredini zagona, koji se ore na slog, postaviti letve visine dva do
dva i po metra. Sredina cela traktora u toku kretanja treba da
bude u liniji postavljenih letvi. Kada se naide na letve, one se vade
iz zemlje i ostavljaju pozadi traktora ili na plug. Granice izmedu
zagona, pri krajevima parcela, obelezavaju se drvenim kocima
duzine 40-50 santimetara.

b) Pocetak oranja

Pocetak oranja naziva se jos i otvaranje brazde. Moze se
izvoditi u dva ili cetiri prohoda. Najcesce se primenjuje otvaranje
u dva prohoda, jer je jednostavnije i brze, ali je kvalitet losiji
(izrazen je slog, tj. greben i ispod njega ostaje neuzorani deo zem-
Ijista).

45

Otvaranje u dva prohoda. Ako je u pitanju dvo-
brazdni plug, potrebno ga je rucicom za izravnavanje na traktor-
skoj poluzi podesiti tako da u prvom prohodu prvo pluzno telo ore
na trecinu, a drugo na dve trecine od normalne dubine. U drugom
prohodu ne menja se regulisan polozaj pluga, tako da desni
prednji traktorski tocak ide ivicom plastice iz prvog prohoda. Na
taj nacin prva plastica iz prvog prohoda biva preklopljena prvom
plasticom iz drugog prohoda.

Otvaranje u cetiri prohoda. U prvom prohodu plug
treba tako iskositi da prvo pluzno telo ne izorava brazdu, a da
drugo ide na polovinu normalne dubine oranja. Podesenost pluga
u drugom prohodu ostaje ista. Traktor objasi prvu brazdu, pa se
brazda izorava na suprotnu stranu od one koja je izorana u prvom
prohodu.

U trecem prohodu prednji tocak ide po dnu prethodno
izorane brazde. Plug se izravnava tako da prvo pluzno telo vraca
prvu brazdu u razor, a drugo da zahvata punu sirinu brazde na
neoranom delu zemljista. Cetvrtim prohodom zahvata se i vraca
izorana brazda iz prvog prohoda.

Posle otvaranja brazdi nastavlja se normalno oranje.

Pri oranju na razor najslozenija faza je zavrsetak oranja. U
poslednjem prohodu, kada sva cetiri tocka idu izoranim brazda-
ma, traktorom treba upravljati tako da ostane neuzoran pojas
sirine jedne brazde. U pretposlednjem prohodu plug se regulise
tako da prvo pluzno telo ide na punu, a drugo na manju dubinu. U
poslednjem prohodu neuzoranu traku zahvata prvo pluzno telo,
a drugo se podesi da ide na dve trecine od normalne dubine
oranja.

Na kraju ostaje da se uzoru uvratine. Najjednostavnije je da
se uzoru na razor. Pocinje se naoravanjem brazde kojom je bila
obelezena uvratina. Po sredini uvratine ostaje razor, po moguc-
stvu sto plici.

B) ORUBA ZA PREDSETVENU OBRADU ZEMLJISTA

Predsetvena priprema zemljista treba da se obavi neposredno
posle osnovne obrade. Zakasnjenje uslovljava isusivanje zemljista
i stvrdnjavanje grudvi, sto onemogucava kvalitetnu pripremu,
zahteva veci broj prohoda, povecava vucni otpor i potrosnju ener-
gije.

Za predsetvenu pripremu zemljista koriste se tanjirace, kulti-
vatori, drljace, valjci i kombinovana oruda: setvospremaci i kulti-
vatori-mrvilice.

46

1. Tanjirace
a) Delovi i tipovi tanjiraca

Tanjiraca se sastoji od uredaja za prikopcavanje za traktor,
rama, baterije s diskovima, uredaja za promenu ugla baterija i
sanduka za stavljanje tereta.

Tanjiri ili diskovi mogu biti po obodu nazubljeni ili glatki. Na
svakom disku postoji cistac koji sprecava lepljenje zemlje za disk.
Pri radu diskovi odsecaju povrsinski sloj zemljista do dubine
prodiranja, podizu ga, mesaju, mrve i delimicno prevrcu i odbacu-
ju u stranu.

Suprotno okrenuti diskovi baterija prednjeg i zadnjeg reda
obezbeduju duplo premestanje i mrvljenje zemljista. Diskovi s
manjim udubljenjima i manjim uglom baterije u odnosu na
pravac kretanja dublje prodiru u zemljiste, ali ga manje mesaju i
mrve.

Tanjirace mogu biti: lake, srednjoteske i teske.

Lake se koriste za predsetvenu pripremu, ravnanje slogova i
razora. Manja im je mogucnost seckanja biljnih ostataka i
ugarenja strnista. Promer diskova je od 45 do 50, a razmak
izmedu njih od 15 do 20 santimetara. Za rad zahtevaju traktore
snage motora preko 14 kW po metru zahvata.

Teske tanjirace primenjuju se u najtezim uslovima pripreme
zemljista, ljuscenju strnista, osnovnoj obradi za psenicu i
sitnjenju biljnih ostataka. Promer diskova je preko 60, a razmak
izmedu njih od 25 do 35 santimetara. Zahtevaju traktore velikih
snaga motora - preko 30 kW po metru zahvata.

Za dobro mrvljenje i mesanje zemljista u predsetvenoj
pripremi potrebno je pri radu tanjiracama koristiti vece radne
brzine - od osam do 12 kilometara na cas.

b) Pravilno regulisanje i prikopcavanje

Prilikom prikopcavanja nosenih tanjiraca potrebno ih je
poprecno i uzduzno izravnati, da bi baterije diskova prvog i
drugog reda po celoj sirini zahvata ulazile na jednaku dubinu. To
znaci da ramska konstrukcija tanjirace u radu mora imati hori-
zontalni polozaj.

Uzduzno izravnavanje postize se produzavanjem ili skraciva-
njem gornje uporne poluge - toplinga. Ako diskovi prednjih ba-
terija idu dublje, gornju upornu polugu treba produziti i obr-
nuto.

Poprecno izravnavanje treba izvesti tako da obe donje
hidraulicne poluge budu na jednakoj visini od zemljista. Ako se
tanjiraca agregatira s traktorom koji ima ugraden hidraulik s
kontrolom vuce (traktori IMT), rucicu za kontrolu reagovanja
treba postaviti u sredinu donjeg kvadranta, a dubinu rada
regulisati rucicom za kontrolu vuce.

Za dublje prodiranje tanjirace u zemlju i bolje sitnjenje
biljnih ostataka treba povecati masu tanjirace postavljanjem

47

tereta na ramsku konstrukciju. Isto se postize ako su baterije
tanjirace postavljene pod manjim uglom u odnosu na pravac
kretanja (manje zakosene baterije).

Veci ugao zakosenja baterija primenjuje se za plicu obradu
zemljista, za bolje mrvljenje i mesanje i za razoravanje slogova i
zaoravanje razora.

Za razoravanje slogova baterije prednjeg reda treba iskositi,
a zadnje ispraviti.

Za zaoravanje razora prednje baterije treba ispraviti, a zad-
nje iskositi.

c) Odrzavanje tanjiraca

Diskove treba redovno kontrolisati i ostriti ako je ostrica
deblja od dva milimetra. Ostre se sa spoljne strane pod uglom od
50 stepeni, a debljina ostrice treba da iznosi od jedan do jedan i po
milimetar.

U toku rada treba kontrolisati ispravnost i polozaj cistaca
diskova. Oni moraju biti ispravni i podeseni na razmak od
diskova jedan milimetar, da bi efikasno cistili udubljenu povrsinu
diska i sprecili nalepljivanje zemlje.

Posle zavrsene sezone tanjiracu dobro oprati i podici na
drvene podmetace. Rastaviti i pregledati zatvorene lezaje, iscistiti
staru i staviti novu mast. Ramsku konstrukciju ofarbati, a
diskove, cistace, odstojnike i druge neofarbane metalne delove
zastititi sredstvom protiv korozije.

Za zastitu od korozije ne treba koristiti preradeno ulje, vec
zastitna sredstva kao sto su: „antoksin fluid TT", „tektan-377" i
506 ili „konzervan M-2" mast.

2. Kultivatori

Kultivatori se koriste za predsetvenu pripremu i umesto
pluga za osnovnu obradu zemljista za psenicu, zatim za
kultiviranje livada i pasnjaka i za negu okopavina.

Radni organi kultivatora su moticice, koje su vijcima vezane
za nosac. Od oblika moticica i svojstava drzaca moticica zavisi za
sta se kultivator moze koristiti.

Moticice s vecim uglom ulazenja u zemljiste i manjom rad-
nom sirinom namenjene su za kultivatore koji se koriste u pred-
setvenoj pripremi, osnovnoj obradi, prozraSivanju livada i pas-
njaka. Takve moticice su kopljaste, strelaste i univerzalne.

Za mehanicku negu okopavina, odnosno medurednu obradu
koriste se moticice s manjim uglom ulazenja u zemljiste i vecom
radnom sirinom. Takve moticice su strelaste, ravnorezuce i
strelaste jednostrano.

Nosaci moticica mogu biti kruti i elastitni. Kruti se prime-
njuju na kultivatorima za dublju predsetvenu pripremu teskih
zemljista, dok su elasticni pogodniji za plicu pripremu - do 10
santimetara dubine i prozracivanje livada i pasnjaka.

48

a) Povrsinski kultivatori

Povrsinski kultivatori, zavisno od namene i konstrukcije
radnih organa (moticica) i nosaca radnih organa, mogu se svrstati
u dve grupe: s krutim i elasticnim nosacima radnih organa.

Kultivatori s krutim nosacima radnih organa namenjeni su za
grublju pripremu zemljista. Imaju kopljaste ili strelaste moticice.
Pored grube pripreme u. najtezim uslovima teskih zemljista,
uspesno se mogu koristiti za ljuscenje strnista i osnovnu obradu
do 25 santimetara dubine.

Kruti drzaci moticica najcesce su zglobno vezani i osigurani
oprugom za ramsku konstrukciju koja, pri nailasku moticice na
povecani otpor, izbaci je iz dubine i na taj nacin stiti moticice i
nosace od lomova.

Kod kultivatora namenjenih za vece dubine obrade, moraju
se obezbediti veca rastojanja izmedu moticica u redu i izmedu
redova.

Kultivatori s elasticnim nosacima radnih organa namenjeni
su za povrsinsku pripremu zemljista od 10-12 santimetara dubi-
ne. Elasticni nosaci moticica pri prolasku kroz zemljiste vibriraju
usled razlicitih otpora, te lakse prodiru i bolje mrve zemlju. Zbog
toga cesto daju neujednacenu dubinu rada.

Veoma su pogodni za unistavanje rizomnih korova, koji se
r^zmnozavaju preko podzemnih vegetativnih organa ili korena.
Svojim elasticnim radnim organima izvlace korove na povrsinu
zemlje. Nepogodni su u uslovima gde su zaorani biljni ostaci, jer
ih izvlace na povrsinu, sto stvara smetnje prilikom setve.

Nosaci radnih organa postavljeni su na ramsku konstrukciju
u tri do cetiri reda, naizmenicno u cik-cak polozaju.

b) Meduredni kultivatori

Meduredni kultivatori koriste se za unistavanje korova i raz-
bijanje pokorice u sirokorednim usevima — kukuruzu, soji, sunco-
kretu, secernoj repi i drugim.

Sastavni delovi medurednog kultivatora su: osnovna ramska
konstrukcija s piramidom za prikopcavanje za traktor i sekcija
kultivatora.

Svaka sekcija kultivatora sastoji se od: vodeceg tocka, rama
sekcije, paralelogramske veze sekcije za osnovni ram kultivatora,
nosaca radnih organa - kultivatora i moticica, uredaja za
unosenje mineralnog dubriva za prihranjivanje i uredaja za
upravljanje kultivatorom u radu.

Radni organi sekcije su jedna dvostrana „pacija noga u , dve
jednostrane moticice (britve) i bocni diskovi ili nozevi (si. 21).
Tocak sekcije kultivatora odrzava odgovarajucu dubinu, kopira
teren i sluzi da se pomocu njega menja dubina rada moticica.
Nosaci moticica su kruti i vijcima vezani za ramsku konstrukciju
sekcije.

Sirina zahvata svake sekcije regulise se medusobnim primi-
canjem ili razmicanjem jednostranih (krajnjih) moticica. Pome-

4 Masine za seoski posed 49

ranjem sekcija po osnovnom ramu kultivatora, kultivator se pri-
lagodava odredenim medurednim rastojanjima useva koji treba
obraditi.

Na savremenim medurednim kultivatorima ne koriste se
uredaji za prihranjivanje i upravljanje kultivatorom.

U novije vreme u svetu se sve vise koriste prednji kultivatori s
uredajem za prikopcavanje ispred traktora. Ovakvim kultivato-
rima se, zbog bolje preglednosti, lakse upravlja.

Pored radnih organa u obliku jednostranih i dvostranih moti-
cica, cesto se za meduredne kultivatore koriste radni organi
povrsinskog kultivatora s elasticnim nosacem moticica, ili radni
organi u obliku rotacione zvezde s prstima. Ovakvi radni organi
efikasno razbijaju pokoricu i prozracuju zemljiste, cupaju korove,
a ne podsecaju ih, kao sto je slucaj s jednostranim ili dvostranim
moticicama. Pogodni su za unistavanje rizomnih korova - sirka,
zubace i dr.

a)

^J^=>

b)

SI. 21. Radni organi sekcije kultivatora: 1 - vodeci tocak sekcije, 2 - bocni

noz s ulagacem za dubrivo, 3 - dvostrana moticica (pacija noga) 4 -

jednostrana moticica (britva)

50

c) Pr ikop c a van j e i regulisanje rada
kultivatora

Pri radu medurednim kultivatorom vazno je da broj sekcija
kultivatora odgovara broju redova sejalice, kako puna sekcija
kultivatora ne bi dosla izmedu sastavnih redova prohoda sejalice.

Kada kultiviranje pocne tacno na mestu gde je pocela setva,
secenje i ostecenje biljaka je najmanje. Na taj nacin lakse ce se
savladati iskrivljenje redova nastalo pri setvi. Kultivator mora
biti simetricno prikopcan za traktor, da razlika u otporima levo i
desno od sredine traktora ne bi izazvala zanosenje i otezano
vodenje.

Sekcije se uvek razmicu od sredine prema krajevima. Da bi se
ostvarila cvrsta veza izmedu traktora i kultivatora, na traktor
obavezno treba postaviti stabilizatorske lance ili poluge. Tako ce
se onemoguciti njegovo zanosenje i secenje biljaka.

Pri razmicanju moticica na sekcijama mora se voditi racuna o
tome da sirina preklapanja moticica prvog i drugog reda iznosi
najmanje tri do pet santimetara. To preklapanje obezbeduje
dobro podsecanje korova na krajevima ostrica moticica.

Velicina zastitne zone zavisi od dubine i vremena kultivira-
nja. Najmanja zastitna zona je pri prvoj kultivaciji i iznosi izmedu
12 i 20 santimetara. Pri drugoj kultivaciji zastitna zona se krece
od 20 do 25 santimetara, jer je korenov sistem biljaka razvi-
jeniji.

Pri radu kultivatorom treba koristiti tegove na prednjem
mostu traktora, zbog lakseg upravljanja agregatom.

d) Odrzavanje kultivatora

Kultivator je potrebno redovno odrzavati: dva puta dnevno
podmazati sve mazalice, zatim redovno kontrolisati stanje radnih
organa - moticica i po potrebi ih ostriti. Jace zatupljene moticice
pre ostrenja obavezno treba iskivati. Ako je ugao ulazenja
moticica veci od 15 stepeni, ostre se s gornje, a ako je manji s
donje strane.

Posle zavrsene sezone ceo kultivator treba oprati, a kada se
osusi isprskati ga zastitnim antikorozionim sredstvom -
„antoksin fluidom TT", „tektanom-377" ili 506 i obavezno
postaviti na drvene podmetace, da ostrice ne leze na povrsini.

3. Drljace

a) Delovi i tipovi drljaca

Drljace su oruda namenjena prvenstveno za predsetvenu
pripremu setvenog sloja do 10 santimetara dubine. Mogu se
uspesno primeniti i za prozracivanje livada, unistavanje korova i
drugo.

** 51

Delovi drljaca su: osnovni ram s uredajem za prikopcavanje
na traktor, krilo drljace s vezama za osnovni ram i radni organi
drljace.

Zavisno od konstrukcije radnih organa, postoje klinaste
(radni organ klin razlicitog poprecnog preseka), peraste (radni
organ elasticno pero), zvezdaste (radni organ rotirajuca zvezda) i
mrezaste drljace (radni organ celicna zica).

Zvezdaste drljace su pogodne za plitku prolecnu pripremu
zemljista. Imaju rotacione radne organe najpogodnije za
inkorporaciju - unosenje i mesanje herbicida i sredstava za
zastitu u zemljiste.

Peraste drljace se koriste za prolecnu pripremu, narocito u
uslovima gde ima dosta rizomnih korova, kao i za prozracivanje
livada i pasnjaka.

Mrezaste drljace su najpogodnije za veoma plitku obradu i
ravnanje povrsinskog sloja. Najvise se koriste za zatrpavanje
semena posle setve trava, lucerke, psenice i drugo, i za
prozracivanje livada i pasnjaka.

Klinaste drljace su najzastupljenije u praksi. Koriste se za
pripremu setvenog sloja. Zavisno od polozaja zuba u odnosu na
pravac kretanja, mogu se koristiti i za cupanje i unistavanje
korova ili sabijanje i stabilizaciju povrsinskog setvenog sloja i
mrvljenje.

Dimenzije, oblik zuba i rastojanje izmedu tragova zuba i
mase krila drljace uticu na efikasnost prodiranja radnih organa u
zemljiste i mrvljenja. Duzina zuba krece se od 15 do 25
santimetara, a rastojanje izmedu tragova zuba od cetiri do sest
milimetara.

Raspored zuba na krilu drljace mora biti po razvucenoj
navojnoj liniji, koja obezbeduje ujednacena rastojanja izmedu
tragova zuba po celoj sirini krila drljace. Na si. 22 prikazana je

v .LLL

m

XTT

-I h

55

m It

HI-

47

fZk

ik w

i

J.

L

71

If

J

H h

55

Hh

35

| :ii; | mjilj

M

wr mi '

11L!

'I

Hh

38

HI*

30

SI. 22. Dimenzije, oblik i raspored klinova na ramskoj konstrukciji
drljace i njihov uticaj na obradu zemljista

52

obrada zemljista i raspored zuba na ramskoj konstrukciji krila
drljace.

Za obradu zemljista tezeg mehanickog sastava, kao sto su
ritska, primenjuju se i rotacione ili klatece klinaste drljace.
Njihovi radni organi su aktivni i dobijaju pogon od prikljucnog
vratila traktora. Obezbeduju bolje mrvljenje i mesanje zemljista.
Zahtevaju traktore vece snage u odnosu na drljace s pasivnim
radnim organima.

b) Pravilno p r ikop c a v an j e

Drljace su nosena oruda i prikopcavaju se za traktor u tri
tacke. Da bi svi klinovi krila prodirali u zemlju na istu dubinu,
pritiskati drljacu preko ramske konstrukcije.

Donje hidraulicne poluge moraju biti podesene na jednaku
visinu, a produzavanjem ili skracivanjem gornje uporne poluge -
toplinga podesiti ugao i mesto pritiska rama drljace na krila. To
ce spreciti okretanje krila drljace oko prednjeg reda klinova i
onemoguciti da klinovi zadnjeg reda prodiru na manju dubinu.

Ako drljaca ima uredaj za regulisanje nagiba klinova, tada
zavisno od uslova rada i zeljenog efekta treba podesiti ugao
klinova drljace.

4. Valjci
a) Delovi i tipovi valjaka

Valjci se koriste za sabijanje povrsinskog sloja zemljista. Ta-
ko se istiska suvisan vazduh iz zemljista, razbijaju velike grudve i
uspostavlja kapilaritet iz nizih slojeva do povrsine.

Postoji vise tipova valjaka:

- glatki, prstenasti (s glatkim i ozubljenim prstenovima),

- kombinovani-kembridz valjci,

- valjci-mrvilice, koji se koriste u kombinaciji s kultivato-
rima.

Delovi valjaka su:

- osnovni ram s poteznicom,

- pomocni ramovi ili okviri baterija,

- baterija valjka s osovinom na kojoj su glatki valjci ili prs-
tenovi.

Baterije su za osnovni ram i medusobno vezane kukama ili
lancima. Postavljene su u cik-cak polozaj. Ako su baterije postav-
ljene u dva reda, neophodno je da se prvi i drugi red preklapaju
10 do 20 santimetara.

Najvise su u primeni kombinovani-kembridz valjci, zbog toga
sto obavljaju sve operacije. Iza ovih valjaka povrsinski sloj

53

zemljista ostaje rastresit, sto sprecava gubljenje vlage, a to je
upravo nedostatak glatkih valjaka.

b) Pravilno p r ikop c a van j e

Valjci su vucena oruda i prikopcavaju se za traktor u jednoj
tacki. Ako imaju tockove, oni u radu moraju biti podignuti od
zemlje, da valjci sopstvenom masom deluju na zemljiste. Visina
tacke prikopcavanja na traktoru mora biti tako odabrana da
ramska konstrukcija i okviri valjaka budu horizontalni. U
uslovima suvljeg i grudvastog zemljista na valjke se mogu dodati
tereti. Ako su valjci suplji, mogu se napuniti peskom da bi im se
masa povecala.

Brzina pri valjanju zemljista ne sme biti veca od pet
kilometara na sat, jer se u protivnom postize losije mrvljenje
zemlje. Valjak deluje svojom masom na zemljiste i pri manjim
brzinama bolje ga sabija i mrvi.

5. Kombinovana oruda

Kombinacijom vise tipova radnih organa navedenih oruda za
predsetvenu pripremu, dobijaju se kombinovana oruda ili
agregati, koji su sposobni da u jednom ili manjem broju prohoda
obave predsetvenu pripremu. Tako kombinovana oruda nazivaju
se setvospremaci i kultivatori - mrvilice.

a) Setvospremaci

Setvospremaci su kombinacija radnih organa kultivatora ili
drljaca i prstenastih ili kombinovanih valjaka. Takva kom-
binacija obezbeduje dobru pripremu povrsinskog sloja do dubine
setve. Povrsinski sloj ostaje mrvicast i rastresit, a na dubini setve
dovoljno sabijen, kao posteljica za seme.

Prednji red kombinovanih prstenastih valjaka drobi i sabija
zemljista, posle cega kultivatorske moticice s elasticnim nosacima
drobe i prosejavaju zemlju. Krupnije grudve izvlace na povrsinu,
a sitniju zemlju propustaju na dubinu.

Poslednji red valjaka sabija zemljiste ispod dubine setve, a
povrsinske grudve razbija ili ih utiskuje na vecu dubinu od
setvene. Posle prolaska takvog oruda zemljiste je pripremljeno za
setvu.

Primenjuje se najvise u jesenjoj pripremi zemljista za setvu.
Uspesno se moze koristiti i u prolece, ako vlaznost zemljista nije
velika.

Optimalna brzina kretanja setvospremaca je od pet do sedam
kilometara na sat.

Potrebna snaga motora traktora za rad sa setvospremacem je
od 17 do 20 kW po metru zahvata.

54

b) Kultivat ori-mrvilice

Kultivatori-mrvilice su kombinacija radnih organa: ravnaju-
ce daske, kultivatora s elasticnim nosacima moticica ili klinastih
drljaca i valjaka-mrvilica.

Prednji deo kultivatora-mrvilice je ravnajuca daska, koja
ravna i razbija povrsinski sloj zemljista.

Srednji deo su radni organi kultivatora ili klinaste drljace,
koji razbijaju grudve i prosejavaju zemlju, vadeci krupnije grudve
na povrsinu.

Zadnji deo kultivatora-mrvilice su resetkasti valjci-mrvilice,
koji razbijaju povrsinske grudve, a donji sloj na dubini setve
sabijaju i stvaraju tvrdu posteljicu za seme.

Kultivatori-mrvilice koriste se za jesenju i prolecnu predset-
venu pripremu (si. 23).

Na zemljistima tezeg mehanickog sastava i s vise biljnih
ostataka povoljnija je kombinacija radnih organa klinastih
drljaca, jer manje izvlace biljne ostatke na povrsinu.

U laksim uslovima, bez biljnih ostataka, radni organi
kultivatora s elasticnim nosacima moticica bolje pripremaju
zemljiste, jer krupnije grudve izvlace na povrsinu, a sitna zemlja
ostaje na dubini setve.

Optimalna radna brzina pri radu kultivatorom-mrvilicom je
od osam do 12 kilometara na sat. Vecom radnom brzinom postize
se bolje mrvljenje zemljista.

Potrebna snaga motora traktora pri radu s kultivatorom-
mrvilicom zavisi od tipa i stanja zemljista i dubine obrade, a krece
se od 13 do 15 kW po metru zahvata.

c) Prikopcavanje i regulisanje rada
kombinovanih oruda

Setvospremac je najcesce vuceno orude i prikopcava se za
traktor u jednoj tacki. Visinu tacke prikopcavanja na traktoru
treba odrediti tako da ramska konstrukcija setvospremaca bude
horizontalna. Ako u zemlji ima dosta zaoranih biljnih ostataka,

SI. 23. Radni efekti pojedinih radnih organa kultivatora - mrvilice

55

kultivatorske radne organe treba zakrenuti tako da pod tupljim
uglom ulaze u zemlju, ili cak iskljuciti iz rada. Na taj nacin
sprecava se izvlacenje biljnih ostataka na povrsinu.

Vezivanje setvospremaca za traktor mora biti zglobno, da bi
se radni organi lakse prilagodili zemljistu.

Kultivator-mrvilica je najcesce noseno orude. Za traktor se
prikopcava u tri tacke. Pri torn treba voditi racuna o tome da
ddnje hidraulicne poluge traktora budu na jednakoj visini, a
orude poprecno izravnato. Veoma je znacajan izbor tacaka pri-
kopcavanja gornje uporne poluge-toplinga na traktoru i gornjoj
piramidi kultivatora-mrvilice.

Produzavanjem ili skracivanjem uporne poluge-toplinga,
kultivator-mrvilicu treba dovesti u horizontalan polozaj. Ako je
uporna poluga dugacka bice veci pritisak na valjke mrvilice, a
prednji radni organi ce ici na manju dubinu.

Zavisno od uslova treba podesavati visinu i ugao prednje
ravnajuce daske, da ravnomerno skida visoke i gopunjava nize
slojeve zemljista, a ne da gura i gomila zemlju. Zeljena dubina
prodiranja radnih organa u zemljiste moze se podesiti dizanjem ili
spustanjem vodecih tockova kultivatora-mrvilice, a pritisak na
valjke navojnim vretenom. Ako je prethodno zavrseno povrsinsko
tretiranje herbicidima, ravnajucu dasku treba obavezno iskljuciti
iz rada, jer ce skidanjem visih slojeva i popunjavanjem depresija
na parceli poremetii raspored herbicida, sto moze imati negativne
posledice.

Pri podesavanju i kontroli kultivatora-mrvilice obratiti
paznju na to da vrh moticice bude uvek vertikalno ispod tacke
vezivanja za ram, da bi ujednacenije odrzavao zadatu dubinu
rada (si. 24).

d) Odrzavanje
kombinovanih oruda

U toku rada treba kon-
trolisati ispravnost svih rad-
nih organa. Mazalice obave-
zno dva puta dnevno dobro
dopuniti.

Posle zavrsene sezone o-
ruda oprati, a kada se osuse
isprskati ih ili podmazati za-
stitnim antikorozionim sred-
stvom „tektanom" ili „antok-
sin fluidima". Oruda treba
podici i postaviti na drvene
podmetace. Pneumatike ispu-
stiti na trecinu do polovinu
pritiska. Lezaje na tockovima
i valjcima rastaviti, pregleda-
ti ih i u njima zameniti mast.

0,2 cm 0,7 cm

SI. 24. Uticaj polozaja nosaca

moticice kultivatora na odrzavanje

dubine rada

56

C) MASINE ZA SETVU

Zadatak sejalice je da obezbede zeljeni broj isejanih semenki
po jedinici povrsine i pravilan raspored. Osnovna podela je na
sejalice za strna zita i za okopavine.

1 . Sejalice za strna zita

Sejalice za strna zita sastoje se od:

- setvenog aparata,

- sprovodnika semena,

- ulagaca semena,

- rezervoara za seme.

a) Setveni aparat ■

Setveni aparati sejalica za strna zita mogu biti valjkasto-
-rebrasti, centrifugalno-pneumatski i centrifugalni oblika Arhi-
medove spirale.

Valjkasto-rebrasti setveni aparat cini valjak
koji se sastoji iz dva dela: ozlebljenog i punog. Ozlebljeni deo
zahvata i izbacije seme. Moze biti s kosim zlebovima, ili u pravcu
s osovinom setvenih aparata. Bolji su kosi, jer ujednacenije
doziraju seme.

Valjci su postavljeni na zajednicku osovinu koja je uzduzno
pomerljiva, a istovremeno sluzi za njihov pogon (si. 25-1). Pogon
na setvenu osovinu s valjcima dolazi od tockova sejalice preko
sistema zupcanika.

SI. 25. Uredaj za regulisanje kolicine setve prema krupnoci semena

57

Kolicina setve (setvena norma) regulise se rucicom regulatora
s kazaljkom i skalom (si. 25-2), kojom se uzduzno pomera setvena
osovina s valjcima. Od toga koliki ce deo ozljebljenog valjka uci u
kuciste, odnosno u masu zrna, zavisi kolicina izbacenog semena.
Ako deo valjka ude vise, kolicina isejanog semena bice veca.

Ispod setvenog aparata postavljen je podesivi zasun, odnosno
vratanca (si. 25-3), ciji se otvor regulise prema krupnoci semena.
Ima najcesce tri polozaja: gornji (najblizi valjku) odgovara sitnom
semenu (lucerka, trave), srednji odgovara srednje krupnom (strna
zita), a donji krupnom semenu (grasak, soja).

Pri praznjenju rezervoara - sanduka, ovaj zasun se potpuno
otvori.

Cen t r if ugalno - pneuma t ski setveni aparat
pripada grupi centralnih setvenih aparata. Iz rezervoara (si. 26-9)
seme slobodnim padom dolazi u prostor oko rotirajuceg konusa
(si. 26-14), na cijem boku postoji otvor (si. 26-15) kroz koji seme
ulazi u konus. Konus se okrece i lopaticama (si. 26-5), koje su u
njemu, zahvata seme i baca ga kroz bocne otvore na kucistu
setvenog aparata (si. 26-10) u provodnike. Zahvaljujuci centrifu-
galnoj sili i vazdusnoj struji, seme se odvodi do ulagaca. Setveni
aparat dobija pogon od tockova sejalice preko remenicnog pre-
nosnika (si. 26-1).

PRESEK: A-A

SL 26. Presek setvenog aparata oblika rotirajuceg konusa

58

Kolicina isejanog semena - norma setve regulise se tockicima
sa skalom, smestenim na osovini rotora ispod rezervoara za seme
(si. 26-3). Otpusti se kontramatica i okrece tockic sa skalom,
kojim se pomera zasun (si. 26-12). Zasun regulise velicinu otvora
na boku konusa (si. 26-15), a na taj nacin i kolicinu isejanog
semena.

Centrifugalni setveni aparat u obliku Arhi-
medove spirale takode spada u grupu centramih setvenih
aparata. U rezervoaru (sL 27-17) seme ispunjava prostor oko
cilindra (si. 27-15). Arhimedova spirala (si, 27-4) se okrece i
zahvata seme iz rezervoara otvorom na pocetku spirale. Velicina

SI. 27. Setveni aparat oblika Arhimedove spirale

59

tog otvora regulise se zasunom (si. 27-5). Pomocu regulatora (si.
27-6) sa skalom i kazaljkom (si. 27-14) menja se polozaj zasuna
prema kolicini semena koja treba da ude u spiralu. Na taj nacin
regulise se kolicina isejanog semena - norma setve.

Bocna ivica spirale se od pocetka ka kraju sve vise priblizava
kruznom otvoru rotora (si. 27-7). Zahvaljujuci tome, pri obrtanju
spirala gura seme koje je u nju uslo ka sredini i ubacije ga.u rotor
(si. 27-7). Rotor zahvata seme, baca ga ka usmerivacu (si. 27-8),
koji ga dalje usmerava u provodnike do ulagaca.

Setveni aparat dobija pogon od tockova sejalice preko
reduktora i kardanskog vratila (si. 27-1).

b) Sprovodnici semena-lule

Sprovodnici semena su najcesce teleskopske, gumene ili
plasticine savitljive cevi, koje sprovode seme od setvenog aparata
do ulagaca semena.

Duzina i ispravnost sprovodnih cevi znatno uticu na preciz-
nost rasporeda zrna u redu, narocito kod setvenih aparata kod
kojih seme slobodnim padom prolazi kroz provodnike do ulagaca.

QB00|0fl0B0'

JJll J 1 1 HI I llllll
0|00,iQlB]O'Q|S

011011011

&fau

■' r

@

®

miHAK rttoo/A

%®©®

mm 0E000

BQDB'E

0jQ-fl0 ;
DQDQ@E3Q(»1[]

SI. 28. Sema povezivanja otvora setvenog aparata i ulagaca semena:
1 - otvoren protok semena, 2 - zatvoren protok semena

60

Cevi ne smeju biti savijene pod ostrim uglom, jer to otezava
normalno prolazenje zrna, pogorsava njihov raspored u redu, a
moze dovesti i do zagusenja u sprovodniku.

Kod centralnih setvenih aparata mora se voditi racuna o
pravilnom povezivanju otvora na kucistu setvenog aparata i
ulagaca semena sprovodnicima (si. 28). Nepravilno povezivanje
moze uzrokovati veca odstupanja u kolicini isejanog zrna po
pojedinim ulagacima.

c) Ulagaci semena

Ulagaci semena otvaraju brazdice, sabijaju njeno dno i
polazu seme na zeljenu dubinu, a zatim ga pokrivaju sitnom
zemljom. Kod sejalica za strna zita najcesce se koriste tri tipa
ulagaca semena.

Raonicasti ulagac semena s ostrim uglom
ulazenjau zemljiste primenjuje se kad je ono dobro priprem-
ljeno. Nepovoljan je za rad na parcelama s vise biljnih ostataka na
povrsini, jer ih kupi i cesto se zagusuje. U peskovitom i suvise
tvrdom zemljistu ne moze da ostvari dobre uslove za brzo i
ujednaceno nicanje semena.

Raonicasti ulagac s tupim uglom ulazenjau
tlo primenjuje se na dobro pripremljenom zemljistu, bez biljnih
ostataka na povrsini. Tada ostvaruje povoljne uslove za nicanje
semena, ali na lo r ;ije pripremljenom i tezem zemljistu ne daje
zadovoljavajuce rezultate. Ako na povrsini parcele ima vise
biljnih ostataka, kupi ih i cesto se zagusuje.

Diskosni ulagaci mogu biti s jednim ili udvojenim
diskovima. Na izvedenim konstrukcijama najvise se koriste
udvojeni diskovi, zbog toga sto jedan ne moze dati odgovarajuci
kvalitet otvaranja brazdice.

Diskosni ulagaci su manje osetljivi na kvalitet predsetvene
pripreme, kao i na biljne ostatke na povrsini. Daju dobre rezultate
pri radnim brzinama do 10 kilometara na cas.

d) Rezervoar za seme

Zapremina rezervoara sejalica za strna zita je od 200 do 4.000
litara. Da pri sipanju semena u rezervoar sejalice ne bi ulazio
papir od dzaka i druge necistoce, na njega treba staviti resetku ili
zicanu mrezu. Svaka necistoca u semenu moze zagusiti ili
onemoguciti normalan rad setvenog aparata.

Na dnu rezervoara iznad setvenih aparata smesteni su mesaci
semena, koji onemogucavaju stvaranje svoda semena iznad setve-
nog aparata, odnosno obezbeduju normalno i ujednaceno priti-
canje semena.

61

2. Odredivanje setvene norme

Pre pocetka setve potrebno je podesiti sejalicu na zeljenu
setvenu normu, jer su uzroci odstupanja brojni. Najcesce su to
razlike u krupnoci i stepenu zaprasenosti semena, pripremljenosti
zemljista za setvu, radnoj brzini sejalice i dr.

a) Sejalice s valjkasto-rebrastim setvenim

aparatom

Kod valjkasto-rebrastog setvenog aparata regulator setve
treba postaviti na zeljenu kolicinu setve prema uputstvu, a potom
proveriti odstupanja regulatora od stvarne kolicine isejavanja.

Provera na mestu obavlja se tako sto se hidraulikom traktora
sejalica podigne, a ispod ulagaca postavi platno za hvatanje seme-
na. U rezervoar se naspe 50 kilograma semena. Koliko je potreb-
no okrenuti pogonske tockove sejalice da bi se zasejao jedan ar,
izracunava se po obrascu:

100 , •

n -DTO^ § de]e:

D - precnik tocka sejalice (u metrima)

N u - broj setvenih aparata koje pogoni tocak sejalice

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima)

tt-3,14

Okretanjem tockova u smeru kretanja sejalice za onoliko
punih obrtaja koliko je dobijeno racunanjem, na platnu ce se
isejati odredena kolicina semena koju treba izmeriti. Dobijena
kolicina semena u kilogramima predstavlja normu setve po aru,
koju treba pomnoziti s brojem 100 da bi se dobila norma semena
po hektaru.

Ako dobijena kolicina ne odgovara, regulator setve treba
pomeriti na vecu ili manju kolicinu i probu ponavljati sve dok se
ne postigne zeljena norma setve.

Za proveru sejalice u parceli potrebno je prethodno
izracunati duzinu puta na kojem ce se uraditi proba, da bi se
zasejalo 10 ari. To se radi po obrascu:

L = t- — (u metrima) gde je:

D r ' n u

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima)
n u - broj ulagaca - broj redova sejalice

Izracunatu duzinu puta treba izmeriti i obeleziti na parceli.
Regulator kolicine setve postaviti na odredeni podeljak, koji
prema uputstvu daje zeljenu normu setve.

U rezer oar nasuti 50 kilograma semena. Probu izvesti rad-
nom brzinom koja ce se koristiti u setvi. Preostalo seme ispustiti
iz rezervoara, izmeriti ga i oduzeti od nasute kolicine. Dobijena

62

razlika je kolicina isejanog semena na 10 ari. Tu kolicinu isejanog
semena pomnoziti s brojem 10 da bi se dobila kolicina u kilo-
gramima po hektaru.

Ako ne odgovara zeljenoj kolicini, pomeriti rucicu regulatora
na vecu ili manju kolicinu i probu na isti nacin ponoviti.

Pri proveri kolicine setve voditi racuna o tome da svi setveni
aparati budu prekriveni semenom.

Za setvu krupnozrnih useva potrebno je razmaci ulagace na
zeljena meduredna rastojanja, a nepotrebne ulagace iskljuciti iz
rada oslobadanjem osiguraca na pritiskajucoj opruzi ulagaca.
Postavljanjem zasuna (poklopca) na dnu sanduka iznad setvenih
aparata zatvoriti dotok semena ka ulagacima koji su iskljuceni iz
rada. Rucicu donjeg zasuna treba postaviti na najnizu oznaku,
odnosno da donji zasun bude sto udaljeniji od setvenog aparata.

Za setvu sitnozrnog semena (lucerka, trave) potrebno je donji
zasun postaviti u najvisi polozaj.

b) Sejalice s c en t r if ugalno - pneum a t s kim

setvenim aparatom

Kolicina setve kod sejalica s centrifugalno-pneumatskim set-
venim aparatom regulise se tockicem sa skalom smestenim ispod
rezervoara za seme.

Skala s podeljcima na tockicu sluzi samo za orijentaciono
podesavanje kolicine isejanog semena, ali se za tacno podesavanje
pre setve mora prakticno proveriti u parceli i to pri onoj brzini
kojom ce se sejati. Svaka promena radne brzine znatno utice na
kolicinu isejanog semena.

Proveru na parceli treba obaviti na isti nacin kao i za pret-
hodnu sejalicu.

Za setvu krupnozrnih useva potrebno je razmaci ulagace na
zeljena meduredna rastojanja, a nepotrebne ulagace iskljuciti iz
rada zatvaranjem protoka semena pomocu bocnih zasuna smeste-
nih na kucistu rotirajuceg konusa.

Za sitnozrno seme potrebno je povecati prenosni odnos u
pogonu setvenog aparata prebacivanjem remena na manju
remenicu na osovini konusa i na vecu na pogonskoj osovini
tockova sejalice. Za izbacivanje i nosenje sitnozrnog semena
potrebna je veca centrifugalna sila, koja se ostvaruje vecim
brojem obrtaja rotirajuceg konusa.

c) Sejalice sa setvenim aparatom u obliku

Arhimedove spirale

Kod sejalica sa setvenim aparatom u obliku Arhimedove spi-
rale kolicina setve odreduje se regulatorom sa skalom i kazalj-
kom.

Podaci na skali regulatora daju orijentacionu kolicinu iseja-
nog semena. Za tacno odredivanje setvene norme potrebno je
obaviti probu na mestu.

63

U rezervoaru ovog setvenog aparata debljina sloja semena
mora biti najmanje 10 santimetara.

Da bi se proverila kolicina isejanog semena na mestu, potreb-
no je hidraulikom traktora podici sejalicu i ispod nje prostreti
ciradu ili platno za prihvatanje semena. Rucica regulatora se
postavi na podeljak koji prema tabeli iz uputstva daje zeljenu
kolicinu isejanog semena. Ako su gume na pogonskim tockovima
sejalice dimenzije 5x8 cola, poirebno je okrenuti 32 puna obrtaja
u smeru voznje. Kolicina semena koja se pri torn iseje odgovara
kolicini potrebnoj za jedan ar? Da bi se dobila kolicina u
kilogramima po hektaru, treba je pomnoziti sa 100.

Ako je povrsina parcele u jutrima, tada pogonske tockove
treba okrenuti 19 puta, a dobijenu kolicinu pomnoziti sa 100 da se
dobije kolicina u kilogramima po jutru.

Ako su gume pogonskih tockova sejalice dimenzija 4x8 cola,
pogonske tockove treba okrenuti 37 puta i dobijenu kolicinu
pomnoziti sa 100 da bi se dobila kolicina u kilogramima po
hektaru, ili tockove okrenuti 21 put, a dobijenu kolicinu
pomnoziti sa 100 da bi se dobila kolicina u kilogramima po jutru.
Ako nije dobijena zeljena kolicina semena, treba pomeriti rucicu
regulatora i probu ponavljati sve dok se ne postigne norma setve.

Ako se ne znaju dimenzije guma tockova sejalice, da bi se
posejala povrsina jednog ara broj okretanja tockova moze se
izracunati po obrascu:

n ^ D^-N u -b r § de J e

n t - broj obrtaja pogonskog tocka sejalice da bi se zasejao

jedan ar
D t - precnik tocka (u metrima)

77-3,14

N u - broj ulagaca na sejalici

b r - razmak izmedu ulagaca (u metrima)

Za setvu sitnozrnih useva (lucerka, uljana repica i drugi),
umesto Arhimedove spirale od 25, treba koristiti onu od 10 mili-
metara.

3. Prikopcavanje sejalice i regulisanje dubine setve

Pri setvi nosenim sejalicama treba pravilno koristiti hidrau-
lik traktora.

U obe gume tockova sejalice pritisak mora biti isti, odgova-
rajuci, da ne bi doslo do uvijanja i loma prenosnog vratila pogona
setvenog aparata i da bi kolicina setve po sirini zahvata sejalice
bila ujednacena.

U setvi obavezno koristiti stabilizatorske poluge ili lance, da
bi sejalica bila cvrsto vezana za traktor i da se ne bi zanosila pri
radu.

64

Da bi dubina setve bila ujednacena, opruge pritiskivaca
ulagaca moraju biti ispravne i jednako nategnute, a sejalica u
horizontalnom polozaju, odnosno uzduzno i poprecno izravnata.

Sejalicom se ne sme kretati unazad kada su ulagaci semena u
radnom polozaju, jer ce se zacepiti zemljom. Zakretanjem cetvr-
taste osovine povecava se ili smanjuje pritisak opruga na ulagace i
na taj nacin regulise dubina setve svih ulagaca semena.

Kod vucenih sejalica, koje se vezuju za traktor u jednoj
obrtnoj tacki, cetvrtasta osovina se najcesce zakrece hidraulikom,
ili navojnim vretenom preko sistema prenosnih poluga. Preko njih
se ulagaci dizu u transported i spustaju u radni polozaj.

Kod nosenih sejalica cetvrtasta osovina se najcesce pokrece
rucicom s navojnim vretenom.

Pojedinacno regulisanje dubine rada ulagaca semena obavlja
se povecavanjem ili smanjivanjem pritiska opruga pritiskivaca,
prebacivanjem osiguraca u visi ili nizi polozaj na nosacu opruga.

4. Sejalice za okopavine

Zajednicko za sve setvene aparate sejalica za okopavine je da
pojedinacno isejavaju zrna na odredenim razmacima u redu. Od
njih se trazi znatno veca preciznost u odnosu na sejalice za strna
zita.

Od sistema vezivanja sekcija za konstrukciju rama sejalice i
ulagaca zahteva se dobro kopiranje terena. Zatim sto ujed-
nacenija i precizna setva na zadatu dubinu, uz obezbedenje op-
timalnih uslova za brzo i ujednaceno nicanje semena.

Zavisno od konstrukcionih resenja i nacina rada setvenih
aparata, precizne sejalice za okopavine mogu biti:

mehanicke i

mehanicko-pneumatske.

Mehanicke sejalice suu odnosu na pneumatske jed-
nostavnije konstrukcije i jeftinije. Lakse su za rukovanje i
odrzavanje, a za preciznu setvu zahtevaju kalibrirano seme. Ne
mogu se uspesno koristiti za setvu vise useva, jer se seme razlikuje
po krupnoci i obliku.

Preciznost im je manja od pneumatskih, jer u vecoj meri
zavise od obodnih brzina setvenih aparata, odnosno radnih brzina
sejalice. Najbolji kvalitet setve daju pri brzini od sest do sedam
kilometara na cas.

Setveni aparat je u obliku horizontalnog izbusenog cilindra.
Iz rezervoara (si. 29-1) seme ispunjava prostor iznad izbusenog
cilindra. Semenke ulaze u otvore na cilindru (si. 29-10), koji se
obrce i nosi ga do brisaca viska zrna (si. 29-9). Brisac skida visak
zrna tako da u svakom otvoru cilindra ostaje samo po jedno seme.
S unutrasnje strane cilindra postavljen je slepi cilindar s dva
otvora na donjoj strani, odmah iznad ulagaca, u koji su
postavljene kuglice s oprugama.

5 Masine za seoski pn-rc Q5

Kuglice se kotrljaju po otvorima cilindra s unutrasnje strane i
izbaciju zrno iz otvora u ulagac (si. 29-4). Da seme ne bi ranije
ispalo iz otvora cilindra i na spoljne strane izbusenog cilindra,
postavljen je slepi cilindar (si. 29-11) na cijem se donjem delu
nalazi prorez kroz koji kuglice izbaciju seme u zemljiste.

Za setvu drugih useva setvene sekcije se mogu razmicati po
konstrukciji rama sejalice. Na taj nacin podesava se razmak
izmedu redova. U zavisnosti od useva moze se menjati setveni
cilindar s odgovarajucim brojem, velicinom i oblikom otvora.

Setveni aparat s horizontalnom setvenom plocom (si. 30) na
dnu rezervoara ima setvenu plocu s izbusenim otvorima po
periferiji ili obodu. Seme upada u otvore ploce koja se obrce i nosi
ga do skidaca viska zrna (si. 30-7), tako da samo po jedno zrno
ostaje u svakom otvoru ploce.

Ispod setvene ploce (si. 30-8) postavljena je slepa ploca -
prsten (si. 30-9) s prorezom (si. 30-12), smestenim iznad
provodnika semena. Seme koje se nalazi u otvoru setvene ploce
kotrlja se po slepoj ploei, pa kad dode iznad proreza propada i
kroz provodnik i ulagac odlazi u zemlju.

Da se seme ne bi zaglavilo u otvoru setvene ploce i da bi brze
preslo rastojanje od setvene ploce do ulagaca, postoji izbacivac
semena iz otvora setvenih ploca (si. 30-6).

Setveni aparat dobija pogon od tockova sejalice preko
zamenljivih lancanika na kojima se menja prenosni odnos za
zeljeni razmak zrna u redu.

Ovakav setveni aparat pogodan je za setvu kukuruza i drugog
semena pljosnatog oblika, a nepogodan za setvu okruglog semena.

Kod mehanicko -pneumat skih sejalica

zadrzan je osnovni oblik mehanickog setvenog aparat a - setvena
ploca, setveni disk, setveni cilindar i drugo, ali mu je dodata
vazdusna struja, koja pomaze mehanickom setvenom aparatu da
ostvari visoku preciznost i univerzalnost primene.

Mehanicko-pneumatske sejalice, zavisno od nacina delova-
nja vazdusne struje, mogu se podeliti u dve grupe: mehanicko-

8j \4 J0j

SI. 29. Setvena sekcija i setveni aparat oblika horizontalnog izbusenog cilindra

66

pneumatske sejalice s potpritiskom (vakuumom) i mehanicko-
pneumatske sejalice s natpritiskom.

Za pojedine useve koriste se odgovarajuce setvene ploce s
odredenim brojem i precnikom izbusenih otvora, zavisno od
krupnoce zrna i zeljenog razmaka izmedu zrna u redu.

Kod sejalica za setvu sitnozrnih semenki na dubinu dva do tri
santimetra, osim setvenih ploca, potrebno je zameniti ulagac
semena (postavlja se plici ulagac) i ubaciti nosac s prednjim
kopirnim tockom (si. 31 (B)-2). Pri torn obavezno sve sekcije treba
prebaciti u plivajuci polozaj, da bi mogle dobro kopirati teren u
pravcu kretanja, a za to je potrebno izvaditi vijak (si. 31 (A)-l).

a) Prikopcavanje sejalice za okopavine

Prilikom prikopcavanja sejalice za traktor obavezno
postaviti stabilizatorsku podlogu, a hidraulik traktora pri radu
mora biti u plivajucem polozaju.

Za dobro popunjavanje otvora na setvenim aparatima i rav-
nomerno odrzavanje dubine rada, sejalica se pri prikopcavanju
mora dovesti u horizontalan polozaj. Uzduzno izravnavanje seja-
lice obavlja se skracivanjem ili produzavanjem gornje uporne

SI. 30. Setveni aparat s horizontalnom setvenom plocom

SI. 31. Setvena sekcija sejalice „OLT-pneumasem" : A - izgled setvene
sekcije za dublju setvu (kukuruz), B - izgled setvene sekcije za plicu setvu

(soja i secerna repa)

67

poluge traktora-toplinga. Ako je sejalica nagnuta napred, gornju
upornu polugu treba produziti i obrnuto.

Poprecno izravnavanje obavlja se skracivanjem ili produza-
vanjem navojnog vretena na desnom vertikalnom nosacu donje
hidraulicne poluge. Duzina levog i desnog vertikalnog nosaca
donjih hidraulicnih poluga traktora mora biti jednaka.

Za lakse vodenje i upravljanje traktorom, ako se radi tezom
sejalicom, preporucljivo je postaviti tegove na prednji most
traktora

Pri pomeranju setvenih sekcija po konstrukciji rama sejalice,
kada se menja razmak izmedu redova, setvene sekcije moraju biti
simetricno postavljene u odnosu na simetralu traktora. Nagazne
tockove treba podestiti da gaze po sredini ulagaca semena.

Prilikom postavljanja pogonskog lanca, lancanik, zatezac 1
gonjeni lancanik treba da su simetricni. Ako su postavljeni koso,
lanac ce cesto spadati u radu.

Za orijentacioni izbor setvenih aparata za probu, potrebno je
odabrati najkrupnija zrna i postaviti ih u otvore setvenih apa-
rata. Zrno u otvoru ne sme biti ni suvise labavo ni suvise cvrsto
utisnuto.

Kod pneumatskih sejalica broj obrtaja prikljucnog vratila
mora biti od 500 do 540 u minutu, a remen za pogon ventilatora
dobro zategnut da ne proklizava. Pre, a i u toku setve redovno
kontrolisati ispravnost spojnice, pogonskih zupcanika, opruge
zatezaca lanaca i drugo.

Polozaj brisaca viska zrna obavezno reguhsati na parceli
kada sejalica radi, zavisno od uslova pripremljenosti zemljista za
setvu i krupnoce zrna. Posle prolaska brisaca treba da ostaje samo
po jedno zalepljeno zrno na otvoru setvene ploce.

Ako je brisac istrosen obavezno ga zameniti, jer od njegove
ispravnosti i polozaj a zavisi preciznost setve.

Kod setvenih aparata koji rade s potisnom vazdusnom stru-
jom (natpritiskom), treba regulisati velicinu natpritiska zavisno
od krupnoce i oblika semena. Veliki natpritisak lzduvava sve
seme iz otvora setvenog diska, a mali ostavlja vise zrna u otvoru.

Pritisak se moze menjati promenom broj a obrtaja prikljucnog
vratila traktora i obujnicom na potisnom delu cevovoda od
ventilatora.

Setva ne sme poceti ako nije ukljuceno prikljucno vratilo za
pogon ventilatora, jer ce se zagusiti sapnice. Njih treba redovno
kontrolisati, jer ako su zagusene nece moci dobro izduvavati visak
zrna iz otvora setvenog diska. Zaptivne gume na poklopcima svih
sekcija moraju biti ispravne da dobro zaptivaju, Neispravna
guma moze biti uzrok lose setve pojedinih sekcija sejalice.

b) Regulisanje dubine setve

Svaka sekcija sejalice nezavisno se prilagodava terenu i
svojom masom utiskuje ulagac u zemljiste. Smanjenjem ill
povecanjem razlike izmedu dna ulagaca semena 1 podnozja

68

kopirnih tockova na pojedinim sekcijama, regulise se dubina
prodiranja ulagafca u zemljiste. To znaci da se dubina setve moze
odrediti dizanjem ili spustanjem kopirnih tockova.

Za setvu na vecu dubinu (6-8 cm) koriste se uzi i viSi, a na
manju (2-3 cm) siri i nizi ulagaci semena.

Na vecini sejalica postoje pritiskajuce opruge koje deiuju na
prednji deo setvene sekcije. Na tvrdem zemljistu i za vece dubine
pritisak opruge treba povecati, a na laksem zemljistu i za plicu
setvu smanjiti.

Za plicu setvu mora se koristiti plivajuci polozaj setvenih
sekcija. Ulagac se nalazi izmedu prednjeg i zadnjeg kopirnog
tocka, ili je vodeci tocak sekcije tacno u nivou ulagaca semena, Za
plitku setvu obavezno koristiti odgrtac grudava.

5. Uredaj za unosenje insekticida

Sejalice mogu biti opremljene uredajima za unosenje tecnih
ili granuliranih insekticida zajedno sa setvom.

Za unosenje tecnih potrebno je na sejalicu ili traktor
montirati rezervoar prskalice i na prikljucno vratilo direktno
vezati pumpu. Ako se
koriste pneumatske
sejalice ciji ventilator
dobija pogon od pri-
kljucnog vratila trak-
tora, tada na poklop-
cu, odnosno izlazu
pumpe mora postojati
mogucnost postavlja-
nja produznog vratila
za pogon ventilatora.
Pri tome se prskaju
redovi ispred ulagaca
semena. Da bi zastita
bila efikasna, ispred
svakog ulagaca treba
montirati uzani va-
ljak-mrvilicu koji bi
isprskano sredstvo
dobro izmesao sa
zemljom do dubine
setve.

Na vecini posto-
jecih sejalica koriste
se uredaji za unosenje

granuliranih ili pra- gj ^2. Uredaj za unosenje praskastih i granu-
skastih pesticida (si. Uranih insekticida istovremeno sa setvom

69

32). Uredaj dobija pogon od prenosne osovine koja pogoni setvene
aparate. Najcesce je to ozlebljeni valjak (si. 32-4). Kolicina
preparata odreduje se velicinom izlaznog otvora (si. 32-3 i 6).
Kolicinu pesticida najbolje je odrediti prakticnom proverom na
100 duznih metara. Na torn putu treba hvatati pesticid u najlon-
sku kesu ili dzak. Potrebna kolicina po hektaru moze se izracu-
nati po obrascu:

Q

q*100 n n ^ J

= -^- — (kg/ha) gde je:

Q - kolicina pesticida po hektaru u kilogramima

q - izmerena kolicina pesticida na 100 duznih metara u gra-

mima
a - meduredni razmak setve (u metrima)

Nedostatak ovih uredaj a je u tome sto nisu dovoljno precizni i
nemaju mogucnost brzog zatvaranja protoka (zasuna) kada
sejalica stane. Pored toga, veoma je losa raspodela i unosenje
pesticida u zemlju. Pesticid treba da je dobro izmesan sa zemljom
s obe strane ulagaca do dubine setve, a da ne dode u dodir sa
semenom.

Zbog toga na obe strane ulagaca treba navariti nosac u koji bi
se montirala provodna cev za pesticid. Na taj nacin pesticid bi se
uneo sa strane u celom sloju zemljista do dubine setve.

6. Organizacija setve
a) Organizacija setve strnih zita

To je veoma slozen posao, jer osim setve obuhvata i sve rado-
ve koji joj prethode. Pri tome uvek treba imati na umu da se
greske u setvi kasnije ne mogu ispraviti.

U toku setve sejalica se mora obavezno nalaziti u tri stanja
koja se smenjuju. To su: setva, punjenje rezervoara semenom i
okretanje na krajevima parcele.

Strna zita se seju na cunak. Setveni agregat se okrece na
uvratinama. Zbog toga se ovaj pojas zemljista dosta gazi. Ako bi
se uvratine sejale posle zavrsene setve osnovnog dela parcele,
seme bi po pravilu bilo zasejano na manju dubinu od predvidene
optimalne. Zbog toga se prvo seju uvratine, pa tek onda osnovni
deo parcele.

Od prvog prohoda sejalice zavisice pravac prohoda koji se
nadovezuje na njega. Zbog toga u prvom prohodu treba ostvariti
pravolinijsko kretanje setvenog agregata.

Na svim sejalicama postoji levi i desni marker. Zahvaljujuci
njima prohodi se mogu pravilno vezivati. Prohodi se ne smeju
preklapati, ni biti udaljeni jedan od drugog vise nego sto iznosi

70

meduredni razmak. Pre pocetka setve potrebno je proracunati i
podesiti duzinu markera.

Duzina markera izracunava se po formuli:

Li = (b ■ n) - L 2 (cm) gde je

L : - rastojanje izmedu diska markera i sredine sejalice (u cm)
b - meduredni razmak (u cm)
n - broj redova sejalice

L 2 - polovina razmaka izmedu prednjih tockova traktora (u
cm)

Ako se proracunom dobije paran broj prohoda, sejalica se
puni samo s jedne strane parcele. Ako se dobije neparan broj, puni
se s obe strane parcele. Tamo gde to nije izvodljivo puni se samo s
jedne strane parcele, ali se u torn slucaju uvek napravi prohod
manje po punjenu rezervoara.

b) Organizacija setve kukuruza

Kukuruz se, kao i strna zita, seje na cunak. Prvo treba
zasejati uvratine, pa tek onda osnovni deo parcele. Sejac mora
paziti da redovi budu pravolinijski, jer se kukuruz, za razliku od
strnih zita, kultivira (para, prasi) medurednim kultivatorom.

Pravilo je da sejac i kultivira. Kultivator treba da ima isti
broj redova kao i sejalica. Kultiviranje treba poceti s onog kraja s
kojeg je zapoceta i setva, jer ce se tada traktor kretati u istom
smeru po tragu traktora koji je napravljen u setvi.

Duzina markera izracunava se po istoj formuli koja je data za
setvu strnih zita.

7. Odrzavanje sejalica

U toku rada treba redovno kontrolisati cistocu i ispravnost
setvenih aparata, ulagaca i opruga na ulagacima. Dva puta
dnevno podmazati sve mazalice na sejalici i redovno kontrolisati
nivo ulja u reduktoru pogona setvenog aparata. Redovno cistiti
setvene aparate od natalozenog prasiva, ako se radi zaprasenim
semenom.

Posle zavrsene sezone sejalicu dobro spolja oprati, a iznutra
ocistiti i izduvati kompresorom.

Posle toga sve mazalice dobro podmazati. U reduktoru
pogona zameniti mast ili ulje. Pregledati ispravnost, cistocu
ulagaca i lezaja na ulagacima. Opruge na ulagacima popustiti da
ne budu nategnute i celu sejalicu isprskati sredstvom za zastitu od
korozije - „antoksin fluidom TT", „tektanom 377" ili „tektanom
506".

Smanjiti pritisak u pneumaticima na jednu trecinu normal-
nog i celu sejalicu podici na klocne. Da ne bi ulazila voda u rezer-

71

voar sejalice ako stoji na otvorenom prostoru, treba je pokriti
najlonom ili ciradom.

D) MASINE ZA UBIRANJE STRNIH ZITA
1. Rad zitnog kombajna

Vitlo, najistureniji radni organ kombajna, zahvata zitnu
masu, pridrzava je dok je kosioni aparat ne odsece i drzi dok masu
ne zahvati i povuce spiralni transporter hedera. Spiralni
transporter levom i desnom spiralom prikuplja zahvacenu zitnu
masu od krajeva prema sredini kombajna, gde je zahvataju prsti
spiralnog transportera, provlace je i predaju elavatoru hedera.

Elevator hedera nosi zitnu masu do vrsidbene komore
(bubnja i podbubnja). Na ulazu zitna masa prelazi preko
sakupljaca kamena, u koji treba da upadnu tvrdi predmeti (cigla,
kamen 1 drugo), da ne bi usli u prostor izmedu bubnja i podbubnja
i izazvali lomove i ostecenja.

Bubanj zahvata dospelu zitnu masu. Udarcima sina bubnja
po zitnoj masi izbija se zrno iz klasa. Sine bubnja su koso
ozlebljene. Sine s levim i desnim ozlebenjem naizmenicno su
postavljene. Pri provlacenju mase kroz prostor izmedu sina
bubnja i podbubnja zrno se trenjem izvrsava iz klasa, zatim
propada kroz resetke podbubnja (si. 33-6) i odlazi na kaskadnu
(stepenastu) sabirnu ravan (si. 33-7). Slamu bubanj provlaci i
predaje odbojnom biteru (si. 33-8).

SI. 33. Princip rada i sklopovi zitnog kombajna

Sabirna ravan oscilatorno se krece napred-nazad, usled cega
se dospelo zrno transportuje nazad ka sitima. Istovremeno, usled
oscilatornog kretanja sabirne ravni, zrno i teze primese padaju na
njeno dno, a specificno lakse (slama, klasovi i oklasci) ostaju na
povrsini. Na taj na£in se priprema masa zrna i primesa za
preciscavanje na sitima.

72

Sa sabirne ravni zrno dolazi na gornje sito (si. 33-9). Pre nego
sto zrno padne na gornje sito, vazdusna struja koju proizvodi
ventilator (si. 33-10) odmah zahvata lakse primese (sitnu slamu,
plevu, prasinu) i ne dozvoljavajuci im da padnu na povrsinu sita,
nosi ih preko gornjeg sita. Zrno i sitnije primese koje vazdusna
struja ne odnese, propadaju kroz gornje sito na donje (si. 33-11).

Zrno i sitnije primese propadaju i kroz donje sito na slivni lim
- slivnu ravan (si. 33-12), s kojeg odlaze u korito za zrno. Iz korita
zrno zahvata spirala koja ga predaje elevatoru, a elevator podize
u bunker (si. 33-13) ili sortir cilindar.

Masa koja ne uspe proci kroz gornje ili donje sito, a ventilator
je ne moze o'dneti van vrsalice, krece se preko sita, propada kroz
produzetak gornjeg sita (si. 33-16), koje tu masu podize i preko
gornje spirale ubacuje ispred bubnja na ponovnu vrsidbu.

Slama iz koje je vec u vrsidbenoj komori odvojeno zrno,
nastavlja put preko odbojnog bitera do gornje podesive zavese (si.
33-17).

Odbojni biter usporava kretanje slame i rasporeduje je po
celoj sirini vrsalice, odnosno slamotresa. Gornja podesiva zavesa
zaustavlja kretanje slame, spusta je na slamotres koji zahvata
dospelu slamu. Naizmenicnim kretanjem sekcija slama se rastresa
i istresaju slobodna zrna.

Istresena zrna propadaju kroz resetkaste povrsine sekcija
slamotresa u korita, niz koja se slivaju na sabirnu kaskadnu
ravan, gde se mesaju sa zrnima koja su propala kroz resetku
podbubnja. Slama nastavlja put preko slamotresa i izlazi iz
vrsilice na zemlju.

2. Podesavanje kombajna u cilju smanjenja gubitaka

Najcesci gubici pri radu kombajnom nastaju zbog nepravilne
podesenosti ili neispravnosti vitla, spiralnog transportera hedera,
vrsidbenog aparata i organa za ciscenje. Vise od polovine ukupnih
gubitaka kombajna nastaje na organima hedera. Najveci uzrocnik
tih gubitaka je vitlo. Zbog toga njegovom podesavanju treba
posvetiti paznju zavisno od uslova rada.

a) Gubici na vitlu i podesavanje

Na vitlu kombajna postoje cetiri osnovna podesavanja vezana
za uslove rada:

- vertikalno pomeranje vitla,

- horizontalno pomeranje vitla (napred-nazad) u odnosu na
kosioni uredaj,

- podesavanje broja obrtaja vitla,

- promena ugla lopatica vitla.

Za navedena podesavanja postoje razlicita tehnicka resenja
zavisno od tipa kombajna, ali je to najcesce reseno na ovaj nacin:

73

- Vertikalno podesavanje (gore-dole) najcesce se obavlja
hidraulikom iz kabine vozaca.

- Horizontalno pomeranje (napred-nazad) postize se prome-
nom polozaja vitla na bocnim nosacima,

- Promena broj a obrtaja vitla najcesce se obavlja remenic-
nim varijatorom, koji moze biti mehanicki ili hidraulicki,

- Promena ugla lopatica vitla obavlja se popustanjem vijaka
i promenom polozaja ekscentricne rozete na nosecoj ploci.

Vitlo se podesava zavisno od useva.

Uspravan usev. Vitlo po visini postaviti tako da
lopatice vitla ulaze u usev i zahvataju stabljike u tezistu, koje se
nalazi oko 10 santimetara ispod klasa. Obicno se u praksi vitlo
postavlja ispod klasa za duzinu klasa. Lopatice vitla moraju se
postaviti pod pravim uglom u odnosu na povrsinu zemljista. Po
bocnim nosacima pomeriti vitlo (napred-nazad), tako da kanap,
pusten da visi s osovine vitla, pada neposredno ispred vrhova
prstiju kose.

Broj obrtaja vitla uskladiti s brzinom kretanja kombajna,
tako da je obodna brzina vitla jednaka ili neznatno veca od brzine
kretanja kombajna.

Polegao usev. Pri radu u poleglom usevu treba po
mogucnosti izabrati pravac kosidbe popreko ili koso na pravac
poleglosti. Ako bi se kosilo uz ili niz pravac poleglosti, pik-ap
prsti vitla ne bi mogli zahvatiti i podizati polegao usev. Korisno je
na kosioni uredaj montirati podizace poleglog useva.

U takvim uslovima vitlo treba spustati da prsti idu nepo-
sredno iznad povrsine zemljista. Po horizontali, na bocnim nosa-
cima treba ga pomeriti napred, da kanap, spusten da visi s osovine
vitla, bude ispred prstiju kose za 25-30 santimetara.

Ugao lopatica podesiti na nosecoj ploci ekscentricne rozete,
tako da su maksimalno nagnute nazad ka kosi, kako bi se prsti
mogli zavuci i podici polegao usev. Broj obrtaja vitla povecati,
tako da obodna brzina vitla bude veca od brzine kretanja
kombajna. Kombajn treba da se krece sporije nego u normalnom,
uspravnom usevu.

Redak uspravan usev. Pri radu u retkom usevu
kombajn treba voziti nesto brze, da bi mu radni organi bili
normalno optereceni. Lopatice vitla nagnuti napred u pravcu
kretanja, odnosno suprotno od kosionog uredaj a. Vitlo po visini,
horizontali, kao i broj obrtaja, podesiti kao pri radu u uspravnom
usevu.

b) Gubici na transporteru hedera

Na spiralnom transporteru hedera mogu nastati gubici ako je
mali zazor izmedu spirale i poda hederskog stola. U torn slucaju

74

/ /

SI. 34. Podesavanje spiralnog transportera hedera kombajna

ivice spirale ce pri transportu zitne mase lomiti zrno, a svaki lorn
moze se racunati kao gubitak, jer ce takvo zrno ventilator izbaciti
iz vrsalice.

Zazor izmedu spirala spiralnog transportera i poda
hederskog stola (si. 34) u vecini useva treba da bude u granicama
od 10 do 20 milimetara, dok zazor izmedu prstiju i poda treba da
je uvek za tri do pet milimetara manji nego zazor izmedu spirala i
poda. Zazori uvek moraju biti veci od najvece dimenzije zrna
useva koji se ubira.

Da bi se regulisao zazor izmedu spirala i poda, potrebno je
popustiti vijke (si. 34-A) s obe strane hedera i podesavajucim
vijcima regulisati zazor jednako po celoj sirini spiralnog
transpotera. Zazor izmedu prstiju spiralnog transportera i poda
hederskog stola regulise se polugom (si. 34-B), koja se obicno
nalazi s desne strane hedera kombajna.

Lanci elevatora hedera treba da su uvek pravilno i jednako
zategnuti. Nedovoljno zategnuti mogu udarati po masi, kruniti i
lomiti zrno, a brzo se trosi i dno elevatora.

Suvise zategnuti lanci lose i nejednako provlace masu.

Lanci elevatora zatezu se podesavajucim vijcima s obe strane
elevatora. Zazor se kontrolise na sredini elevatora izmedu letve i
dna elevatora i treba da iznosi 10 do 15 milimetara. Donja osovina
elevatora oslonjena je na vesalice (si. 35-F) i lebdi preko opruge

75

SI. 35. Podesavanje elevatora hedera

na nosacu. Navrtka (si. 35-4) ne sme biti zategnuta da suvise
sabija oprugu, odnosno izmedu navojaka opruge mora uvek biti
zazor najmanje jedan milimetar.

c) Gubici na vrsidbenoj komori

Da bi se vrsidbena komora obezbedila od ulaska tvrdih
predmeta (kamena, cigli), skupljac kamena (si. 36-5) treba
svakodnevno cistiti, a u poleglom usevu i tri-cetiri puta dnevno.
Nakupljena masa (prasina, zemlja, zrno, sitna slama, klasovi) u
skupljacu kamena ometala bi ulaz zitnoj masi u vrsidbenu
komoru, odnosno u prostor izmedu bubnja i podbubnja.

d) Podesavanje bubnja i podbubnja

Za dobro izvrsavanje zrna iz klasa, bez loma zrna i
neovrsenih klasova u slami, najvaznije je kontrolisati paralelnost
bubnja i podbubnja po sirini i odnos zazora izmedu ulazne i
izlazne sine podbubnja i sina bubnja (si. 36).

Postupak kontrole i podesavanja u praksi se obicno naziva
osnovnim repernim podesavanjem zazora izmedu bubnja i
podbubnja. Obavlja se svake godine pre zetve.

76

Osnovno podesavanje zazora izmedu bubnja i podbubnja
slicno je kod svih „Zmajevih" kombajna.

Rucicu za regulisanje zazora izmedu bubnja i podbubnja (si.
36-1) u kabini vozaca treba postaviti u cetvrti otvor odozgo. Zazor
izmedu ulazne sine podbubnja i sine bubnja s obe strane vrsilice
treba da bude 20 milimetara, a na desetoj sini s obe strane 15
milimetara (si. 36). Tada je sigurno da je na izlaznoj sini zazor
osam milimetara.

Ako se ustanovi odstupanje rucica jedan se ne pomera, a
zazor bubnja i podbubnja regulise produzavanjem ili skra-
civanjem vijaka za koje su vezane nosece poluge (si. 36-2).

SI. 36. Podesavanje vrsidbene komore kombajna

Ovakvim podesavanjem u svakom polozaju rucice za
regulisanje zazora bubnja i podbubnja dobija se optimalan odnos
ulaznog i izlaznog zazora izmedu sine bubnja i podbubnja i
njihova paralelnost po celoj sirini i obuhvatnom uglu podbubnja.

Kod kombajna „zmaj-univerzal" postupak je isti, samo se
rucica za regulisanje zazora stavlja u treci Slobodan otvor odozgo.
Zazor na ulaznoj sini treba da je osam, a na izlaznoj 2,5 milime-
tara.

77

Zavisno od stanja useva (tvrda ili meka psenica, vlaznost,
zakorovljenost i drugo) treba podesiti rezim rada vrsidbenog
aparata, odnosno zazor izmedu bubnja i podbubnja i broj obrtaja
bubnja. uvek nastojati da se radi sto vecim zazorom bubnja i
podbubnja i manjim brojem obrtaja bubnja, da sto manje lomi
slamu, a da u njoj ne ostaje neovrsenih klasova.

Tako podesen vrsidbeni aparat nece opterecivati sita suvise
sitnom slamom, koja je najcesce uzrok njihovog zagusivanja i
povecanih gubitaka zrna. U toku dana vrsidbeni aparat treba
najmanje tri puta regulisati - zazor bubnja i podbubnja i broj
obrtaja bubnja.

Da bi se izbeglo suvisno drobljenje slame i lorn zrna, u
jutarnjim casovima treba raditi manjim razmakom bubnja i
podbubnja i vecim brojem obrtaja bubnja. U toku prepodneva
zazor treba povecati i smanjiti broj obrtaja bubnja, a u vecernjim
casovima zazor ponovo smanjiti i broj obrtaja bubnja povecati.

e) Podesavanje gornje zavese

Gornja podesiva zavesa iznad slamotresa podesava se s krova
vrsalice pomocu lanca kojim se ona dize ili spusta zavisno od
uslova rada.

Ako je slama suva, lako drobljiva, zavesu treba povlaciti
nazad, odnosno dizati da se slama sto manje zadrzava na
slamotresu. Ako je slama bujnija i zilavija, zavesu spustati, da bi
se povecao put istresanja slame i smanjili gubici zrna u njoj.

Slamotres, sabirna kaskadna ravan i sita treba uvek da su
cisti. Necistoce povecavaju gubitke zrna u slami i plevi preko
slamotresa i sita.

f) Podesavanje sita

Sita kombajna treba da su dovoljno otvorena, da vazduh i
zrna nesmetano mogu prolaziti. Suvise zatvorena sita sprecavaju
prolaz zrna i vazdusne struje. Sita se zagusuju, sto je cest uzrok
povecanih gubitaka zrna u plevi.

Sita se otvaraju i zatvaraju pomocu rucica koje se nalaze
ispod produzetka gornjeg sita. Uvek ih treba podesavati od
maksimalno otvorenog, pa postepeno zatvarati. Cistocu zrna
proveravati u bunkeru. Sto su sita otvorenija i vazdusna struja
veca, manji su gubici i cistije zrno u bunkeru.

Podesenost sita, jacinu i usmerenost vazdusne struje moguce
je proveriti kada se svi radni organi kombajna napune masom,
masina naglo zaustavi i iskljuci vrsalica. Kada se prasina i pleva
slegnu, prva trecina gornjeg sita treba da je cista, bez zrna i pleve,
slame i drugih primesa. Na drugoj trecini treba da se nalazi pleva,
slama neovrsenih klasova i pokoje zrno, dok na poslednjoj trecini
ne sme biti zrna, vec samo masa pleve, slame, neovrsenih klasova i
oklasaka.

78

Produzetak gornjeg sita treba da bude pod uglom kao i gornje
sito, odnosno u ravni sita pri radu na ravnom terenu. Na
nagnutom produzetak podizati kada se krece uz nagib i spustati
pri radu niz nagib terena.

g) Podesavanje vazdusne struje

Za normalno odvajanje laksih primesa (sitne slame i pleve) od
zrna, vazno je podesiti jacinu i usmerenost vazdusne struje.
Jacina vazdusne struje podesava se prigusivanjem usisnih otvora
na ventilatoru ili promenom broja obrtaja ventilatora, zavisno od
resenja na pojedinim tipovima kombajna.

Usmeravanje vazdusne struje regulise se s dva podesiva
usmerivaca, koji vazdusnu struju pravilno rasporeduje na sita.
Jacinu vazdusne struje treba podesiti tako da moze odneti sve
primese lakse od zrna, ali da preko sita ne izbacuje zrno u plevi.

SI. 37. Uticaj jacine i usmerenosti vazdusne struje ventilatora na efekt

ciscenja i gubitke: a) slaba i lose usmerena vazdusna struja ne moze da

nosi plevu i lakse primese, b) dovoljno jaka i dobro usmerena vazdusna

struja, nema gubitaka i ciscenje zrna je dobro

79

Gornjim usmerivacem vazdusnu struju treba usmeriti na
pocetak gornjeg sita, a donjim na prvu polovinu donjeg sita.
Ovako usmerena vazdusna struja nece dozvoliti sitnoj slami i
plevi da padnu na gornje sito, vec ce ih zahvatiti pri silasku sa
sabirne ravni i nositi preko sita van vrsilice. To ce obezbediti da
sita budu uvek cista, da mogu propustati zrno (si. 37).

Kada je zrno normalno naliveno, gornji usmerivac kod svih
„Zmajevih" kombajna treba uvek postaviti u gornju polovinu
proreza, a donji u sredinu proreza. Rucice za regulisanje nalaze se
iza bocnog usisnog otvora ventilatora, s desne strane kombajna.

3. Adaptacija zitnog kombajna za rad u drugim usevima
Tab. 3. Pocetna podesavanja radnih organa kombajna

Broj obrtaia

Zazor

bubnja i podbubnja

Broj obr.

Usev

bubnja
o/min

Ulaz (mm)

Izlaz (mm)

Otvor sita
Gornje Donje

ventilat.
o/min

Psenica

750 do 1.000

8 do 16

2 do 6,5

1/2

1/3

750 do 880

Raz

950 do 1.050

8 do 16

2 do 6,5

1/2

1/3

750 do 880

Jecam

750 do 1.000

8 do 16

2 do 6,5

1/2

1/3

750 do 880

Zob (ovas)

900 do 1.050

8 do 16

2 do 6,5

2/3

1/2

710 do 835

Lan

750 do

950

8 do 12

2 do 4

1/4

1/8

550 do 630

Kukuruz

450 do

600

20 do 36

8 do 16,5

1/1

2/3

790 do 950

Grasak (zreli) 400 do

600

20 do 36

8 do 16,5

1/1

2/3

790 do 950

Pasulj

300 do

500

20 do 36

8 do 16,5

1/1

2/3

790 do 950

Suncokret

300 do

500

28 do 36

12 do 16,5

2/3

1/2

710 do 790

Soja

400 do

750

20 do 36

8 do 16.5

1/1

3/4

790 do 950

Uljanarep.

600 do

800

8 do 16

2 do 6,5

1/4

1/8

550 do 630

Crvena i bela

detelina

1.000 do 1.050

ldo 2

ldo 2

1/4

1/8

550 do 630

Trave

600 do

850

5 do 12

5 do 12

1/4

1/4

550 do 630

Pored podesavanja radnih organa kombajna navedenih u
tabeli 3, za pojedine useve potrebno je dograditi i zameniti
pojedine delove.

a) Adaptacija za kukuruz

Pri adaptaciji za kukuruz, pored navedenog u tabeli 3,
potrebno je uraditi i ovo:

Zameniti hederski sto, umesto zitnog ugraditi adapter za
kukuruz, a umesto remenicnog ugraditi lancanicki pogon
adaptera od odbojnog bitera na gornju glavu elevatora hedera i
dalje na glavno vratilo za pogon organa adaptera.

Hidraulicni prikljucak za dizanje i spustanje vitla kod zitne
varijante prikljuciti na varijator privodnih lanaca kod adaptera

80

za kukuruz. Zameniti podbubanj s vecim otvorom, blokirati
sakupljac kamena (kod nekih kombajna sakupljac kamena se
menja).

Prve kaskade svih sekcija slamotresa zatvoriti limom, a
izmedu siria bubnja postaviti blindirne sine, odnosno zatvoriti
prostore izmedu sina bubnja. Kod kombajna koji imaju izmenjiva
sita, zameniti sita za kukuruznu varijantu. Povecati broj obrtaja
ventilatora na maksimalno 910 do 950 u minutu.

b) Adaptacija za suncokret

Pri adaptaciji za suncokret, pored navedenog u tabeli 3,
potrebno je jos zameniti vitlo, zamenom pogonskog lancanika
smanjiti broj obrtaja spiralnog transportera hedera i ugraditi
razdeljivace redova na kosioni uredaj.

c) Adaptacija za pasulj

Za ubiranje pasulja moze se koristiti adaptirani zitni kom-
bajn, kao u tabeli 3, ali postoji mogucnost potpune adaptacije,
tako da se na heder kombajna postavi pik-ap uredaj za ubiranje
pasulja iz otkosa. Takode se predvida zamena bubnja i podbub-
nia.

d) Adaptacija za uljanu repicu

Pri ubiranju uljane repice, pored navedenog u tabeli 3, vitlo
treba povuci maksimalno nazad. Bocnim nosacima podici ga sto
vise, da samo delom lopatica zahvata usev. Obavezno s lopatica
vitla skinuti pik-ap prste i smanjiti mu broj obrtaja. Da bi se
smanjili gubici, potrebno je montirati bocnu kosu na hederskom
stolu kombajna i produzni deo poda hederskog stola, odnosno
kosioni uredaj pomeriti napred.

e) Adaptacija za soju

Za ubiranje soje kombajn je najcesce dovoljno pripremiti kao
sto je prikazano u tabeli 3, ali postoji mogucnost da se ugradi
plivajuci kosioni uredaj. Takav uredaj ima nizi rez, pa su i gubici
manji, jer ostaje manje nepresecenih mahuna na parceli.

E) MASINE ZA UBIRANJE KUKURUZA

Beraci-komusaci kukuruza mogu biti: noseni, vuceni i
samohodni, zavisno od nacina pogona i prikopcavanja.

Nedostaci nosenog beraca su u tome sto se bunker za klip
mora montirati na traktor, koji se tada tokom cele sezone berbe

SI. 38. Dvoredni vuceni berac kukuruza

kukuruza ne moze koristiti za druge poslove. Zbog toga se u svetu
i u nas preslo na proizvodnju vucenih beraca, kod kojih je bunker
montiran na sopstvenu ramsku konstrukciju.

Vuceni beraci-komusaci proizvode se najcesce kao
jednoredni i dvoredni. Svaki berac-komusac (SI. 38) sastoji se od:

- rama s tockovima i poteznicom (A),

- secke za seckanje i razbacivanje kukuruzovine (B),

- beracke sekcije s elevatorom neokomusanog klipa (C),

- komusaljke s elevatorom okomusanog klipa za utovar klipa
u bunker ili prikolicu (D).

1. Rad beraca

Razdeljivaci usmeravaju stabljike kukuruza u beracke
sekcije. Na ulazu u beracku sekciju stabljike zahvataju privodni
lanci, pridrzavaju ih i uvlace u prostor izmedu berackih valjaka.
Valjci se okrecu jedan prema drugom s oko 950 obrtaja u minutu.
Zahvataju i provlace stabljiku.

Pri provlacenju stabljika klip ne moze proci kroz prostor
izmedu otkidackih ploca, jer je siri od stabljike, te se na njima
otkida. Otkinute klipove zahvataju prsti privodnih lanaca, nose ih
i ubacuju u korito spirale. Spirala zahvata klipove, povlaci ih s
krajeva ka sredini, gde ih prsti spiralnog transportera predaju
elevatoru neokumusanih klipova.

Elevator povlaci klipove po podu elevatora i prebacuje na
komusacki sto, gde su postavljene komusacke sekcije. Svaku
komusacku sekciju cini par valjaka. Jedan je s gumenim
prstenovima, a drugi metalni s noktima. Valjci se okrecu jedan

82

prema drugom. Noktima zahvataju komusinu i skidaju je s klipa.
Iznad komusackih valjaka postavljeni su pritiskajuci biteri, koji
ravnomerno rasporeduju klipove na komusacke sekcije. s
komusackih sekcija klipovi padaju u korito elevatora okomusanih
klipova. Iz korita okomusane klipove zahvata elevator i nosi lh u
bunker ili prikolicu.

Ispod berackih sekcija postavljena je secka za kukuruzovinu,
a ispod komusackih sekcija transporter komusine. Transporter
izdvaja zrno iz komusine i vraca ga u korito elevatora za
okomusane klipove, a komusinu odlaze u stranu. Zrno propada
kroz resetke transportera na slivni lim, niz koji ga transporter
nosi u korito elevatora okomusanih klipova. Odavde ga elevator,
zajedno s klipovima, odnosi u bunker ili prikolicu.

2. Podesavanja na beracu-komusacu
a) Podesavanje razdeljivaca redova

Razdeljivaci redova sastavljeni su iz dva dela. Jedan je cvrsto
vezan za ramsku konstrukciju berackih sekcija, a drugi, prednji
plivajuci deo sarnirno je vezan za nosecu konstrukciju berackih
sekcija. Visina i ugao prednjeg dela razdeljivaca mogu se menjati
zatezanjem ili popustanjem lanaca, koji se nalaze ispod svakog
razdeljivaca.

Zavisno od uslova rada, ugao i visina berackih sekcija mogu
se menjati pomocu navojnog vretena. Njime se pokrece ceo berac
oko zgloba, koji spaja nosac rude s ramom masine.

U poleglom kukuruzu beracke sekcije pomocu navojnog
vretena treba spustiti sto nize, a vrhove razdeljivaca lancima
podici da se ne bi zabadali u zemlju. U uspravnom kukuruzu
beracke sekcije treba podici, a prednji deo razdeljivaca pomocu
lanca spustiti da vrhovi budu iznad zemlje pet do 10 santimetara.
Za transportni polozaj beracke sekcije i prednji deo razdeljivaca
treba pomocu navojnog vretena potpuno podici. Na novijim
beracima ovo se obavlja pomocu hidraulika ugradenog na beracu.

b) Podesavanje berackih valjaka

Da bi beracki valjci pravilnp zahvatili i provlacili stabljiku,
zazor mora odgovarati debljini stabljike. Zazor izmedu berackih
valjaka kontrolise se na prednjim lezistima valjaka, a moze se
regulisati od 20 do 38 milimetara.

Kod „Zmajevih" konstrukcija samo su levi valjci svake
beracke sekcije pomerljivi. Pomocu podesavajuceg vijka, koji se
nalazi ispod beracke sekcije (si. 39-8), moguce je pomeriti prednji
deo valjka.

83

Ako valjci slabo povlace stabljiku, pa se beracke sekcije cesto
zagusuju ; zazor izmedu valjaka treba smanjiti, a ako se stabljike
lome, na berackim sekcijama treba otvoriti valjke, odnosno
povecati zazor.

Pri podesavanju zazora prvo treba popustiti vijak kojim je
vezan nosac lezista valjka za nosac rama sekcije. Da bi beracki
valjci normalno radili u vlaznoj i zakorovljenoj kukuruzovini,
potrebno je prokontrolisati i podesiti zazor izmedu nozeva
brisaca valjaka i berackih valjaka, koji treba da iznosi jedan
milimetar.

c) Podesavanje privodnih lanaca

Privodni lanci ce dobro privoditi stabljike berackim valjcima
i transportovati obrane klipove ako su pravilno zategnuti i
montirani. Privodni lanci se zatezu oprugom na koju je vezan
prednji lancanik (si. 39-6 i 7). Duzina opruge treba da je oko 70
milimetara. Pri montazi paziti da prsti jednog lanca uvek dodu na
sredinu meduprostora dva prsta susednog lanca.

d) Podesavanje otkidackih ploca

Na otkidackim plocama berackih sekcija otkidaju se klipovi
kukuruza. Klipovi ne smeju da dodu u kontakt s valjcima, jer bi to
izazvalo krunjenje i povecanje gubitaka zrna.

SI. 39. Beracka sek-
cija s pozicijama mo-
gucih p^^eSavanja

84

Zavisno od stanja useva, potrebno je regulisati zazor izmedu
otkidackih ploca. Pri ubiranju merkantilnog kukuruza on na
ulazu treba da bude 34, a na izlazu 40 milimetara.

Pri ubiranju semenskog kukuruza zazor na ulazu je 24 ; a na
izlazu 30 milimetara.

Veci zazor na izlazu otkidackih ploca potreban je radi lakseg
provlacenja dela stabljike iznad klipa (lista i ovrska), da bi klip
cistiji odlazio na komusacke sekcije. Zavisno od razvijenosti
stabljika nesmetano prolazi, ali da klip ne moze proci izmedu
ploca.

Zazor na izlazu uvek mora biti veci za tri do sest milimetara
nego na ulazu. Suvise velik zazor izmedu otkidackih ploca moze
usloviti da klip prolazi izmedu njih i dolazi u dodir s otkidackim
valjeima, kada nastaje krunjenje i povecani gubici. Ako -'e zazor
suvise mali, povecavaju se zagusenja na berackim i komusackim
sekcijama. Pri regulisanju zazora otkidackih ploca i al^.^a :reba
nastojati da se poklope simetrale zazora otkidackih ploca i
otkidackih valjaka.

e) Podesavanje na elevatoru neoKomusanih

klip o v a

Elevator neokomusanih klipova (si. 40) gumenim lopaticama
vuce neokomusane klipove po podu (sL 40-3) od berackih do ko-
musackih sekcija. Zavisno od krupnoce klipova, zazor izmedu
lopatica i poda moze se rneniati od 3C dc 40 milimetara.

Q=30mm ZA SEMENSKl KUKURUZ

a=40mm za merkantilni kukuruz

SI. 40. Elevator neokomu$a>

Lanac je pravilno zategnut ako se na sredini moze podici za
30-40 milimetara. Zateze se pomocu nosecih vijaka donje glave
elevatora.

Ako su lopatice ostecene ili ih nema, dolazi do povecanog
ostecenja klipova zbog zadrzavanja u koritu spiralnog
transportera na berackom delu. Zbog neravnomernog priliva
mase na komusacku sekciju moze doci do slabog komusanja ili
zagusenja.

f) Podesavanje na komusackom delu beraca

Eliminatorski valjci ciste masu ubranog klipa od delova
stabljike, koji na komusackom stolu ometaju normalno
komusanje i ostecuju gumene prstenove na valjcima.

Pri sprezanju pogonskih zupcanika eliminatorskih valjaka
voditi racuna o tome da zubi jednog valjka ulaze u meduprostor
zuba drugog valjka.

Da bi se klipovi pravilno rasporedili na komusacki sto,
postoji mogucnost pomeranja donjeg valjka prebacivanjem
nosenog vijka u novi polozaj. Vijke treba prethodno popustiti.
Ovo je preporucljivo u slucaju jako gustog kukuruza ili ako su
klipovi dugacki oko 30 santimetara.

g) Podesavanje ventilatora

Ventilator (si. 41) uduvava yazduh na komusacke, a delom i
na eliminatorske valjke. Pomocu pomerlnve klapne (si. 41-2)

SI. 41. Ventilator s pozicijama promene broja obrtaja i usmeravanja

vazdusne struje

86

vazdusna struja se moze vecim delom usmeriti na komusacke ili
eliminatorske valjke, popustanjem vijaka (si. 41-3) s obe strane
kucista elevator a.

Povlacenjem klapne nadole, vazdusna struja se usmerava.na
komusacke valjke. Lako pritiska komusinu uz valjke i poboljsava
komusanje. Povlacenjem klapne nagore, usmerava se vazdusna
struja na eliminatorske valjke. Ovo se preporucuje ako se pojavi
veca kolicina stabljika na komusackom stolu (polegao kukuruz,
krte ili izmrzle stabljike). U takvim slucajevima potrebno je
povecati i broj obrtaja ventilatora, koji se moze menjati od 1.300
do 1.500 u minutu. Broj obrtaja ventilatora menja se vadenjem ili
ubacivanjem podmetaca u prostor izmedu diskova na pogonskoj
remenici ventilatora. Vadenjem podmetaca izmedu diskova
povecava se broj obrtaja, a ubacivanjem smanjuje (si. 41 -b).

h) Podesavanje komusackih valjaka

Komusacku sekciju cine dva para valjaka. od kojih su dva
gumena, a dva od livenog gvozda. Gumeni valjci su postavljeni
iznad metalnih i usmerava ju dospele klipove u prostor
komusackog kanala, odnosno izmedu dva spregnuta valjka. Na
metalnim valjcima postavljeni su metalni nokti. Metalni i gumeni
valjak cine komusacki par. Okrecuci se jedan prema drugom
zahvataju komusinu s klipa, kidaju je i provlace do transportera
komusine, koji se nalazi ispod komusackih sekcija.

Za dobro komusanje klipova, male gubitke i ostecenja zrna
vazno je, zavisno od uslova rada i karakteristika hibrida, pravilno
regulisati i odrzavati sekcije.

Na komusackim sekcijama najvaznije je pravilno odrediti
zazor izmedu komusackih valjaka, odnosno intenzitet pritiska
metalnog na gumeni valjak.

Opruzni mehanizam pritiska metalne na gumene komusacke
valjke. Pritisak se moze regulisati zavrtkom na sipkama ako su
rascepke i delovi opruznog mehanizma ispravni.

Pored navedenog podesavanja, zavisno od uslova rada
potrebno je skinuti ili postaviti metalne nokte na metalne valjke.
Ako se komusina lako skida s klipa, metalni nokti ce ostecivati i
kruniti zrno s okomusenog klipa. U torn slucaju potrebno je
skinuti svaki drugi ili i treci nokat. Ako je komusanje slabije treba
ih vratiti. Nokti se postavljaju ili skidaju cupanjem ill odvijanjem,
zavisno od tehniCkog resenja.

Fovecanjem zazora izmedu komusackih valjaka, odnosno
smanjenjem pritiska opruga, komusanje je intenzivnije zbog toga
sto klip vecom povrsinom iezi u prostoru izmedu valjaka. U torn
slucaju veca je mogucnost oSteeenja i krunjenja zrna, kao i
zaglavljivanja klipova izmedu komusackih valjaka.

Pri suvise malom zazoru, odnosno velikom pritisku metalnog
na gumeni valjak, smanjuje se intenzitet komusanja i brze
propadaju prstenovi na gumenim komusackim valjcima.

87

Povecani zazor i zagusenje, krunjenje, ostecenje i gubitke
zrna i klipova na komusackim sekcijama cesto moze izazvati
namotana svila ili komusina na pocetku komusackih valjaka.
Zbog toga u toku rada cesce treba kontrolisati stanje komusackih
sekcija.

Osteceni ili pokidani gumeni prstenovi na valjcima mogu
izazvati brzo propadanje i ostalih. Takve prstenove treba odmah
zameniti. Pri torn oni moraju biti dobro zbijeni, da se ne bi
okretali oko vaqka. Ako su gumeni prstenovi istroseni (glatki)
treba ih takode zameniti, jer zbog smanjenog trenja nece dobro
komusati klipove kukuruza.

Ispod komusackih sekcija nalazi se transporter komusine.
koji izdvaja zrna koja se nadu u komusini i preko slivnog lima
vraca ih u korito elevatora okomusanih klipova. Pri radu u vlaz-
nim uslovima lopatice treba cistiti od zavijene svile i komusine i
redovno kontrolisati zazor izmedu lopatica i podnog lima,

Iznad komusackih sekcija postavljeni su pritiskajuci biteri,
koji potpomazu komusanje klipova pritiskujuci na komusacke
valjke. Zatim omogucavaju pravilniji raspored i ravnomerno
kretanje klipova duz komusackog kanala, zbog cega je vazno da
v raci bitera nisu pokidani.

F. MASINE ZA VADENJE SECERNE REPE

Za ubiranje korena secerne repe koriste se linije masina i
kombajni.

Kombajni su veoma skupi, ali su velikog ucinka, pa njihova
primena ima opravdanja samo na imanjima drustvenog sektora
koja imaju 200 i vise hektara pod secernom repom. Mogu biti
samohodni ili vuceni. Vuceni kombajni su jednoredni i dvoredni,
dok su samohodni naj cesce troredni i sestoredni.

Da bi se lakse savladala iskrivljenja redova u setvi, vadenje
secerne repe treba da pocne na mestu gde je pocela setva.

Gubici pri ubiranju secerne repe krecu se od sedam do devet
odsto, a nekad mogu biti i veci. Najcesce nastaju zbog nedovoljno
ili suvise odsecene glave secerne repe, neizvadenog ili rasutog
korena.

U tabeli 4. prikazan je odnos prinosa i procentualni sadrzaj
secera. Vidi se da je mali procenat secera u glavi secerne repe.

Da bi se obezbedilo kvalitetno secenje glava i lisca, odnosno
smanjio gubitak korena, vec priprema za setvu mora biti sto
ujednacenija, a povrsina sto ravnija.

Ujednacena i kvalitetna priprema obezbeduje dobro i ujed-
naceno nicanje, pravilan meduredni razmak, ujednacen rast i
razvoj korena.

88

Tab. 4. Prinos i sadrzaj secera

glava
vrat

telo

-umank

Prinos

/o

5,5

10,7

83.8

Sadrzaj
secera

/o

7,2

14,4

18,0

Prociscen

secer

%

33,5

81,3

88,

Svaka linija masina ili kombajn sastoji se iz tri grupe radnih
organa:

- Radni organi za secenje lisca i glava repe,

- Radni organi za vadenje korena, ciscenje od zemlje i odla-
ganje u red na zemlju,

- Radni organi za sakupljanje i utovar repe u prikolicu.

1. Radni organi za secenje lisca i glava secerne repe

Zavisno od namene lisca i glava secerne repe, najvise se
primenjuju dva tipa uredaja:

- uredaj za istovremeno odsecanje lisca i glava secerne repe i

- uredaj s naknadnim secenjem glava repe.

a) Uredaj za istovremeno secenje glava i lisca

repe

Koristi se kada se zeli iskoristiti i list i glava secerne repe.
Takav uredaj sastoji se od kopirnog tocka, nozice i transportera
odsecenog lisca i glava secerne repe.

Kopirni tockovi idu po glavama secerne repe, nose noz na
podesenoj visini i na taj nacin regulisu debljinu odsecenih glava.
Zubima se zabadaju u glave i posle odsecanja nabacuju ih na
transporter.

To su aktivni kopirni uredaji koji dobijaju pogon da bi
odsecenu glavu s liscem uspeli nabaciti na transporter.
Istovremeno, pogon im omogucuje da lakse prodiru kroz lisce
secerne repe.

89

SI. 42. Odsecanje lisca i glave korena secerne repe

b) Uredaj s naknadnim secenjem glava secerne

repe

Koristi se u uslovima kada se glave secerne repe ostavljaju na
povrsini. Cine ga tri radna organa: rotor s metalnim udaracima
(tarup) (si. 42-1), koji skida lisce na visini najviseg korena repe,
zatim rotor s gumenim udaracima, koji dodiruje zemlju i cisti
glavu repe od preostalog lisca i suvih izdanaka (si. 42-2) i kopirni
uredaj (si. 42-3) s nozem za odsecanje glava secerne repe.

c) Podesavanje organa za secenje glava i lisca

Za dobar rad uredaja za secenje lisca i glava secerne repe, kod
uredaja s naknadnim secenjem glave najvaznije je podesiti visinu
rada rotora za odsecanje lista, zazor izmedu noza i kopirnog
uredaja i pritisak opruge na kopirni uredaj.

Visinu rotora treba podestiti tako da metalni udaraci budu na
nivou glave najviseg korena, a gumeni da dodiruju zemlju.
Podesava se pomocu navojnih vretena, kojima se dizu ili spustaju
vodeci tockovi uredaja.

Na kopirnom uredaju potrebno je podesiti debljinu secenja
regulisanjem zazor a izmedu kopirnog uredaja i noza pomocu
vijaka, tako da noz sece glave na visini najnizeg aktivnog lista. To
se najcesce ostvaruje ako je zazor izmedu klizajuceg kopirnog
uredaja i noza oko 20 milimetara.

Da kopirni uredaj ne bi odskakao pri udaru u glavu secerne
repe, potrebno je regulisati njegov pritisak pomocu opruge.
Najbolje rezultate ostvaruje kopir s redukovanom masom od 300
daN.

Najpovoljnija visina celicnih mlatilica (rotora s celicnim
udaracima) iznad nivoa zemlje je 70, a zazor izmedu noza i kopira
20 milimetara.

90

SI. 43. Sema diskosne vadilice

2. Radni organi za vadenje i ciscenje korena repe

Postoje razlicita tehnicka resenja uredaja za vadenje korena
secerne repe, ali se najvise primenjuju:

- diskosni radni organi (diskosne vadiliee),

- raonicni radni organi s tupim ili ostrim uglom ulazenja u
zemljiste,

- kombinovani raonicni i diskosni radni organi.

Za vadenje korena secerne repe u tezim i zakorovljenim
uslovima najbolji su diskosni radni organi, jer lakse prodiru u
zemljiste i manje se zagusuju. Diskosne vadilice mogu biti s
jednim ili udvojenim diskovima. Na sL 43 prikazana je sema
diskosne vadilice s jednim koso postavijenim diskom (sL 43-2) i
saonikom (si. 43-1). Saonik vodi vadilicu izmedu redova i odrzava
zeljenu dubinu prodiranja diskova u zemljiste.

Dclimicmm prodiranjem u zemljiste saonik prodrma repu i
pomeri je u stranu prema disku. Disk prodire u zemlju, zahvata
repu i usmerava je na turbinu (si. 43-3), odnosno rotirajuce
resetkaste zvezde koje ih rastresaju, ciste od zemlje i transportuju
do usmernih resetki (si. 43-4), koje ostavljaju repu na zemlji u
traci.

Da bi se smanjili gubici vadilica, potrebno je podesiti sanke,
diskove i rotirajuce resetkaste zvezde.

a) Podesavanje sanki

Polozaj sanki regulise se pomocu tri tacke ka^enja na trak-

toru. Navojnim vretenom na vertikalnim nosacima hidraulicnih
poluga pri prikopcavanju treba poprecno izravnati vadilicu, da
svi saonici budu na istoj visini. Pomocu gornje uporne poluge -
toplinga, zavisno od uslova rada, treba podesiti uzduzni polozaj
sanki.

U suvljim uslovima i tezim zemljistima donja povrsina sanki
treba da je priblizno horizontalna, da bi se repa vadila sa sto

91

manje loma. Za vlazna i zakorovljena zemljista gmnj apornu
polugu - topling treba produziti, tako da prednji deo sanki bude
oko dva santimetra iznad zemlje, a zadnjda prodire u zemlju
cetiri do sedam santimetara.

b) Podesavanje diskova

Regulisanjem sanki pomocu gornje uporne poluge - toplinga
istovremeno se regulise polozaj diskova. Ugao diskova u odnosu
na pravac kretanja treba redovno kontrolisati i odrzavati ga da
bude uvek 28 stepeni.

Najkrace rastojanje izmedu zadnje tacke sanki i diskova
treba regulisati zavisno od uslova rada. Za repu srednjega prinosa
taj razmak treba da je 17 santimetara. Ako vlada susa, u svim
uslovima prinosa taj razmak treba povecati za najvise dva
santimetra. U vlaznim uslovima razmak treba smanjiti, da bi se
izbegla veca kolicina zemlje koja s repom odlazi na turbinu.
Cistaci diskova treba da su od povrsine diskova udaljeni tri
milimetra.

c) Podesavanje turbina - rotirajucih
resetkastih zvezda

Pomocu rucice A (slika 43) turbina se pomera visinski, a
navojnim vretenom B frontalno. U susnom periodu turbine treba
podesiti tako da prednji deo dodiruje zemlju, a zadnji da je iznad
zemlje oko osam santimetara. U vlaznim uslovima turbine treba
podici tako da je prednji deo dva santimetra, a zadnji oko 20
santimetara iznad zemlje.

Da bi se u vlaznim uslovima obezbedilo bolje ciscenje, resetke
oko turbina treba podici za jednu rupu.

Zavisno od uslova, postoji mogucnost promene brzine obrtaja
turbine izmenom pogonskih lancanika. U suvim uslovima broj
obrtaja turbina treba da je najmanji, a u vlaznim najveci

Polozaj usmerenih resetki (si. 43-4) u nosacu (si. 43-5) treba
podesiti tako da sirina trake repe bude jednaka sirini sakupljaca
kod utovaraca repe, odnosno oko jedan metar.

U laksim i manje zakorovljenim zemljistima koriste se
vadilice ciji su radni organi raonici s tupim uglom ulazenja.

Sva podesavanja vadilice s diskovima i saonicama ista su kao
i vadilice s raonicnim radnim organima, izuzev regulisanja
raonika.

U susnim uslovima raonike treba spustiti unazad u zemlju
produzavanjem gornje uporne poluge - toplinga, tako da je pred-
nji deo raonika iznad zemlje dva santimetra. U zakorovljenim
zemljistima treba da je pet do sedam santimetara iznad zemlje.

Postoji mogucnost regulisanja rastojanja izmedu dva
raonika. Za sitnu repu rastojanje smanjiti, tako da je razmak

92

izmedu najnizih tacaka jednog i drugog raonika 2,5 a za krupnu
4,5 santimetara.

3. Radni organi za sakupljanje i utovar repe

Utovarac repe kupi sa zemlje odlozeni koren repe posle
vadenja, cisti ga od zemlje i utovara u prikolicu. To je vucena
masina s pogonom od prikljucnog vratila traktora.

Sastoji se od: sakupljaca, transportnih resetki, usmeravaju-
ceg valjka gumene spirale za ciscenje i elevatora za utovar repe u
prikolicu.

Radna brzina utovaraca je pet-sest kilometara na cas, a sirina
trake koju moze sakupiti 1,1 metar. Potrebna snaga motora
traktora za rad s utovaracem je oko 44 kW. Visina utovaranja je
3,5 metara.

G) MASINE ZA ZASTITU RATARSKIH USEVA

Pravilna primena hemijskih zastitnih sredstava ima velikog
uticaja na prinose ratarskih useva, pa je zato neophodno saznati
sve o prskalicama - masinama koje se najcesce koriste u zastiti.
Da bi zastita biljaka bila sto uspesnija, valja dobro upoznati
funkcionisanje, regulisanje i odrzavanje prskalica.

1. Delovi prskalice

Savremene prskalice sa-
stoje se iz ovih delova (si. 44):

- Rezervoara s otvorom
za sipanje

- Postoljem (nosacem) re-
zervoara s ramom za
prikopcavanje

- Precistaca (filtera) is-
pred pumpe

- Usisne cevi

- Pumpe

- Lanaca za pricvrsciva-
nje pumpe, ako se nav-
laci na prikljucno vra-
tilo traktora

- Potisne odvodne cevi

- Rucice za ukljucivanje
i iskljucivanje

- Regulatora pritiska

- Manometra

- Razdeljivaca tecnosti s
preklopnim ventilima

Delovi prskalice

93

Cevi za odvod tecnosti na mesac (povratni tok)

Rezervoara za prikopcavanje hidraulicnih poluga

Mesta za prikopcavanje krila s rasprskivacima (njivski u-

redaj)

Prikljucka za stabilizaciju pumpe

Lezista za pumpu

Mesta za prikopcavanje markera

Stitnika i rucice za prcnosenje rezervoara

2. Rad pojedinih uredaja na prskalicama

a) Rezervoar

Izraden je od nerdajuceg metala, plastike ili materijala
otpornog na rdu. Na otvoru za sipanje nalazi se sito od plastike ill
zicane mreze, radi odvajanja krupnijih grudvica pesticida 1
necistoca. Pre svake upotrebe rezervoar mora biti cist, bez
ostataka pesticida, rde i taloga, koji mogu da ostete pumpu, ras-
prskivace i sita. Na gornjoj strani rezervoara postoji otvor za
montiranje prelivne cevi, a s donje strane otvor za odvod tecnosti
do pumpe.

b) Mesalica

Smestena je u rezervoaru prskalice. Sprecava talozenje pesti-
cida na dnu rezervoara. Na prskalicama se najcesce primenjuju
dva tipa mesalica: hidraulicna i mehanicka.

Hidraulicna radi na principu povratka tecnosti pod pritiskom
od pumpe preko prelivne cevi do mesalice, s vise otvora. Sto je
pritisak veci, mesanje je bolje.

Mehanicka mesalica se sastoji od lopatica ili elisa postav-
ljenih na osovinu koja se nalazi blizu dna, a prolazi citavom
sirinom ili duzinom rezervoara. Pogon dobija preko lanca ill
kaisa. Okretanjem lopatica omogucuje se intenzivno mesanje.

c) Filter! (sita)

Sprecavaju prolaz necistoca u rezervoar, pumpu i rasprskivace.
Zbog toga je na svakoj dobroj prskalici ugraden sistem sita i to:

- na otvoru rezervoara,

- na usisnoj cevi koja odvodi tecnost od rezervoara do pumpe,

- u sistemu razvodnih cevi, obicno kod regulatora pritiska i

- u svakom rasprskivacu.

Velicina otvora na svim sitima treba da je oko pola milimetra.
Manji otvori bi se brzo zacepili i sprecili normalan protok, a veci
bi propustali necistoce.

Sita moraju uvek biti citava i cista. Zbog toga ih treba sto
cesce cistiti i kontrolisati, a ostecena odmah zameniti.

94

d) Pump a

Jedan od najvaznijih delova prskalice je pumpa. Od nje zavisi
kvalitet nanoSenja pesticida na biljku. Upotrebljava se veliki broi
razmh tipova pumpi, a najcesce:

- klipne,

- klipno-membranske i

- membranske.

Klipne pumpe u potpunosti zadovoljavaju potrebe
prskalica u pogledu pritiska i kapaciteta. Da bi klipna pumpa
dobro radila, zaptivanje izmedu klipa i cilindra mora biti dobro
Posle svake sezone pumpu treba rastaviti, oprati je i pregledati u
kakvom su stanju zaptivaci i ventili. Ako su osteceni treba ih
zameniti.

Klipno-membranske pumpe takode obezbeduju do-
voljan pritisak i kapacitet za prskalice. Kod ovih pumpi klipovi
ne dolaze u direktan dodir s pesticidom. te su dugotrajniji.

Mem brans kepumpe rade slicno kao klipno-membran-
ske, samo sto umeslo klipa imaju podizac membrane. Ovaj tip

pumpi primenjuje se za relativno manje pritiske i rede se ugra-
duje na prskalice. Dobra osobina im je sto nemaju delova koji se
taru 1 jednostavne su konstrukcije.

e) Regulator pritiska

To je poseban tip ventila koji sluzi za odrzavanje pritiska
tecnosti u odredenim granicama. Kod savremenih prskalica treba
da omoguei regulisanje razlicitih pritisaka, prema zahtevima
pojedmih mera zastite bilja. Za suxbijanje korova potrebni su
nizi, a za suzbijanje insekata i bolesti visi pritisci.

f) Rasprskivaci

Dizne ili rasprskivaci odreduju velicinu kapljica, oblik i ugao
lzlaznog mlaza, kolicinu tecnosti i kvalitet pokrivanja prskane

in

\

S J*LV

SI. 45. Mlaz T-rasprskivaca si. 46. Mlaz vrtloznog rasprskivaca

95

povrsine. Postoji niz tipova i vrsta rasprskivaca izradenih od
raznih metala, legura, porculana i plastike. Izbor zavisi od
zastitne mere koja se sprovodi i preparata. U zastiti ratarskih
useva najcesce se upotrebljavaju:

T-rasprskivac (si. 45) na izlaznoj plocici ima prorez i
daje mlaz u obliku lepeze. Moze biti s razlicitim uglom izlazne
tecnosti - od 60 do 110 stepeni. Dobar je za tretiranje herbici-
dima.

Vrtlozni rasprskivac (si. 46) daje mlaz u obliku
konusa i dobro usitnjava kapljice. Koristi se za tretiranja fungi-
cidima i insekticidima.

Odbojni rasprskivac radi slicno kao T-rasprskivac
Daje mlaz u obliku koprene i koristi se za tretiranje herbicidima.
najcesce kod rucnih prskalica.

g) Kako omoguciti dobro prskanje

Pri prskanju je najvaznije obezbediti ravnomerni raspored
tecnosti po prostoru. Zbog toga u toku ispitivanja i podesavanja
rasprskivaca treba paziti da:

- svi rasprskivaci na krilima prskalice imaju otvor i ugao
mlaza iste velicine i da

- krila po citavoj duzini budu na jednakom razmaku od tre-
tirane povrsine.

SI. 47. Izgled pravilnog traga tecnosti

Kod T-rasprskivaca, radi ravnomernog tretiranja, mlazevi
tecnosti ne smeju da se sudaraju. Zbog toga ih na krilo treba
postaviti pod uglom 10-15 stepeni, da bi se dobio trag mlaza kao
na slici 47.

h) Najcesce greske prilikom prskanja

Na istom mestu ne mogu biti rasprskivaci s razlicitim uglom
mlaza tecnosti. Zacepljeni i osteceni rasprskivaci menjaju oblik
mlaza i raspored pesticida. Otvor rasprskivaca mora biti norma-
lan na smer kretanja prskalice, a krila paralelna s povrsinom.

96

3. Odredivanje utroska tecnosti

Pre pocetka rada prskalicu je neophodno regulisati, da bi se
trosila odredena kolicina pesticida i ravnomerno nanela na sve
biljke. Za odredivanje i regulisanje utroska tecnosti u praksi se
najcesce koristi kolicinska i zapreminska metoda.

a) Kolicinska metoda

Na parceli koja ce se prskati izmeri se i oznaci 100 duznih
metara. Ovih 100 metara prede se odredenom brzinom, brojem
obrtaja prikljucnog vratila na traktoru i kolicinom gasa. Na taj
nacin utvrdi se vreme potrebno da se prede navedena udaljenost,
a na osnovu vremena izracunava brzina kretanja traktora.

Na primer, 100 metara predeno je za 72 sekunde. Brzina je 14
metara u sekundi, ili 14 x 36 = 5 kilometara na cas.

Na osnovu izmerene brzine kretanja (v), poznate norme
tretiranja (N) i radnog zahvata prskalice (B) moze se odrediti
kolicina tecnosti koju prskalica treba da izbaci u jedinici vremena
pomocu obrasca:

Izbacena kolicina litara u minutu q

600
Na primer, za normu tretiranja 400 litara po hektaru i radnog

. , v i ,.w. 400x5x10 QO ,.
zahvata od 10 metara, izbacena kolicina q = g^g =63,6 li-
tre u minutu.

33 3
Ako na prskalici ima 20 rasprskivaca, to je -j~= 1,66 litara

u minutu po rasprskivacu.

Posle toga prskalica se s prethodno odabranim i podesenim
rasprskivacima pusti da radi na mestu istim brojem obrtaja
prikljucnog vratila, kolicinom gasa i pritiskom kao pri prelasku
deonice dugacke 100 metara. Menzurom ili posebnom posudom
hvata se tecnost iz rasprskivaca jedan minut i uporeduje s
proracunatom kolicinom. Ako je razlika velika, mora se smanjiti
ili povecati protok do izracunate kolicine.

~>

2% 2,3 flfc ZH6 3& 2*5 2J5

SI. 48 Prskalica s dobro izabranim rasprskivacima

Q7

Masine za seuski posed ° '

Preporucljivo je kolicinu menjati promenom rasprskivaca s
razlicitim velicinama otvora, a nikako velikom promenom
pritiska. Prilikom promene pritiska tecnosti menja se oblik
mlaza. Kapljice su jako sitne, pa ih vetar raznosi.

Dobro je ispitati sve rasprskivace, da bi se utvrdila
ravnomernost prskanja po citavom radnom zahvatu. Ispod svakog
rasprskivaca (dizne) stavi se posuda ili plasticna kesica. Prskalica
se pusti da radi jedan minut. Na slici 48 prikazan je raspored
izbacene kolicine tecnosti prskalicom s ispravnim rasprskiva-
cima, gde odstupanje u kolicini izmedu pojedinih rasprskivaca ne
prelazi dozvoljenu granicu od 10 do 15 posto.

b) Zapreminska metoda

Rezervoar se napuni cistom vodom.

Prskalica treba odredenim pritiskom i brzinom kretanja da
prede 100 metara na parceli koja ce se tretirati.

Ponovnim dosipanjem vode u rezervoar do istog nivoa utvrdi
se utrosak tecnosti na tih 100 metara, sto, na primer, iznosi 30
litara.

Sada se izracuna oprskana povrsina, koja se dobija
mnozenjem sirine radnog zahvata sa 100 metara. Ako je sirina
njivskog uredaja 10 metara, oprskana povrsina iznosi 100 x 10 =
1000 m 2 .

Utrosak tecnosti po hektaru dobija se po obrascu:

/1VT . 10.000 m 2 x utrosak vode (litara)

Norma (N) = , r -^r ;

v 7 poprskana povrsina (nr)

AT ,. T . 10.000 x 30 Qnn w .
Norma (N) = fTmn =300 1/ha

Ovako izracunati utrosak treba izmesati s odgovarajucom
kolicinim pesticida. Ako se zeli izracunati i koliko sredstava treba
za punjenje rezervoara zapremine 400 litara uz dozu tri litra
pesticida po hektaru, koristi se obrazac:

T , ,... . , norma (N) x doza (D) 300x4 .

Kolicina pesticida = ^ — — —t^\ = — ttttt = 4

r zapremma rezervoara (V) 400

litre aktivne materije.

4. Odrzavanje prskalica

Pre upotrebe novu prskalicu ili pojedine delove treba
temeljno isprati vodom, da bi se odstranile metalne strugotine i
eventualne necistoce.

Posle prskanja prskalicu treba ispirati vodom sve dok kroz
cevi ne pocne da tece cista voda.

98

Sita takode treba redovno pregledati i cistiti, a posebno ih
dobro oprati ako se menja sredstvo.

Ako se prskalica nece duze vreme upotrebljavati, treba je
rastaviti na sastavne delove. Svaki deo temeljno ocistiti, oprati i
prema potrebi podmazati. Posebnu paznju obratiti na cescenje
rezervoara s unutrasnje strane pumpe, razvodnog sistema i
rasprskivaca. Oprane delove ocediti. Pumpu, rasprskivace i
delove koji rdaju treba zastititi uljnim ili slicnim premazima.

Pre konzerviranja prskalicu dobro pregledati. To se posebno
odnosi na pumpu, koju treba rastvoriti i prokontrolisati stanje
ventila, klipnog mehanizma, membrana i zaptivaca. Ostecene i
neispravne delove zameniti, pa tek onda konzervirati.

99

[II

MASINE ZA POVRTARSTVO

Mnogi poslovi u povrtarstvu jos uvek se obavljaju rucno. Za
pripremu zemljista, setvu, sadnju i vecinu mera nege useva
postoje masine koje zadovoljavaju zahteve savremene
proizvodnje, sto se ne moze reci za ubiranje povrca. U proizvodnji
industrijskog povrca postoje kombajni i druge masine za berbu,
ali ako se povrce koristi u svezem stanju nema zadovoljavajucih
resenja.

A) MASINE ZA OSNOVNU I DOPUNSKU OBRADU
ZEMLJISTA

U povrtarskoj proizvodnji, pored klasicnih raonih plugova,
koriste se i plugovi obrtaci.

Ram savremenih plugova obrtaca zamenjen je uzduznim
centralnim gredeljem. Gredelj nosi pluzna tela rasporedena s obe
njegove strane pod uglom od 90 do 180 stepeni.

Prednost plugova obrtaca je u tome sto kvalitetno ravnaju
parcelu, bez grebena i slogova, jer plasticu polazu uvek na istu
stranu. Prazni hodovi pri okretanju iznose oko 10, a kod obicnog
pluga pod istim uslovima i do 25 odsto.

Masine za dopunsku obradu zemljista u povrtarskoj
proizvodnji iste su kao za ratarstvo.

B) MASINE ZA SETVU POVRCA

Za setvu povrtarskih useva, pored ratarskih, upotrebljavaju
se i specijalne povrtarske sejalice.

Sejalica „stenhej" (si. 49) koristila se ranijih godina i u
ratarskoj proizvodnji za setvu secerne repe i slicnih useva, ali se

100

pojavom pneumatskih sejalica danas uglavnom koristi za setvu
povrtarskih useva: paradajza, paprike, mrkve, karfiola i drugih.
Setveni mehanizam sejalice dobija pogon od tockova preko
sistema remenica. Setvenu sekciju cine sanduk za seme (si. 49-1),
kuciste setvenog mehanizma (si. 49-4), kopirni i pritiskajuci
tockovi (si. 49-5) i otvarac brazde (si. 49-6) s nosacem za
podesavanje dubine setve (si. 49-7).

•vsd^r^.

6 1V1.6 rva sei^e

3

SI. 49. Delovi sejalice „stenhej"

Setveni mehanizam cini beskrajna traka s otvorima (si. 49-8),
plasticna vodica s kanalom (si. 49-9), uredaj za kontrolu rada
setvenog mehanizma (si. 49-10), tocak izbacivac (si. 49-11) i
pogonski tocak (si. 49-12). Zavisno od zeljenog sklopa biljaka i
useva koji se seje, sejalica je snabdevena setvenim trakama s
razlicitim brojem i precnikom otvora.

Za setvu povrtarskih useva na individualnom sektoru veoma
je interesantna sejalica „mini nibeks" (si. 50).

Sistem „nibeks" ima 25 tipova setvenih ploca s razlicitim
kasicicama, koje odgovaraju za vecinu useva. Ovom sejalicom
moze se sejati od cetiri do dve hiljade semenki po duznom metru i
to u redove i u trake cija sirina moze biti 50, 65 i 105 milimetara.
Za setvu u redove sejalica je opremljena otvaracem brazde sirine
25 milimetara.

Setveni aparat postavljen je izmedu dva potporna tocka cije
su nosece povrsine s otvorima, da bi se sprecilo nagomilavanje i
lepljenje zemlje.

Kolicina semena podesava se izmenom prenosnog odnosa
pomocu lancanika, zasunom i tipom setvene ploce.

Ovom sejalicom mogu se sejati mrkva, persun, pastrnak,
salata, luk, cvekla, kupus, krastavci, rotkvice, spanac, paprika,
paradajz i slicni usevi.

Kolicina semena izracunava se po formuli:

s-m
n

(g/ha),

gde je:

101

ryiko

marker

sijace ra!o s granicinic;-
pritiskujudi kotac s utezima
"pcdes ; vi uredaj za nrekrivanje brazdice
"perforirane nosece povrsme sprijetav^ju
nagcmiiavanje i grudanje zemlje

i .1*1' ,

sjeme se dovodi u dodrr
.^ s mokrom zemljom

gornj, _ nozevi prekr,va,u ^ tliskuju<;

brazcJicu s rastresitom kouda

zemijom

SI. 50. Sejalica „rnini nibeks

j ill

pcatiena kcltdina
menfl raspodieljujfc
na podredenu
dubinu

g - kolicina semena u gramima po hektaru
m — broj semenki po duznom metru
s - duzina redova po hektaru u metrima
n - broj semenki u gramu

Duzina redova po hektaru izracunava se po formuli:

10000

S = -

u metrima, gde je:

b - razmak izmedu redova u metrima.

C. MASINE ZA SADNJU POVRCA

Za sadnju se koriste razni delovi biljaka (gomolj, lukovica,
krtola) ili mlada biljka uzgajena u toplim lejama.

Zavisno od toga koji se biljni delovi koriste, sadnja se deli na:

- sadnju rasada (paprika, kupus, celer)

- sadnju lukovica (arpadzik)

- sadnju krtola (krompir)

Mehanizovanom sadnjom moze se zasaditi cetiri do sedam
puta vise sadnica po svakom radniku koji opsluzuje masinu u
odnosu na rucnu sadnju.

102

1 . Sadnja rasada (presadnica)

Pre sadnje rasada sad ill com treba da se ispune ovi uslovi:

- da se rasad presadnica ne osteti;

- da ulagaci mogu prihvatiti rasad do 25 santimetara duzine;

- da obezbcduju jednolicnu dubinu sadnje;

- da se obezbedi zeljeni razmak redova;

- da posadene biljke nakon sadnje zadrze vertikalni polozaj;

- da se obezbedi debar polozaj i kontakt korena i stabljike sa
zemljom;

- da se primi najmanje 95 odsto posadenih biljaka.
Sadilice za sadnju rasada mogu biti:

s rucnim ulaganjem rasada u brazdu,

s rucnim postavljanjem rasada u uredaj za ulaganje u
brazdicu (poluautomatske sadilice),

s automatskim postavljanjem rasada u uredaj za ulaganje u
brazdicu.

Poluautomatske sadilice rasada mogu biti:

s dvostrukim elasticnim celicnim diskovima, ili s jednostru-
kim krutim diskom ili lancem i hvatacima.

Osnovni delovi poluatumatskih sadilica su: ram, uzduzni
nosaci sekcija, uredaj za otvaranje brazdice, ulagaci rasada (s
elasticnim diskovima ili hvatacima), pritiskajuci tockovi, nagrta-
ci i dodatna oprema.

Dodatnu opremu cine: uredaj za zalivanje, sanduk za
mineralno dubrivo, uredaj za sklapanje susednih prohoda -
marker.

Na poluautomatskim sadilicama, osim elasticnih diskova,
nalazi se uredaj za zalivanje, korpice za lukovice i loncanice. Na
ovim sadilicama po obodu elasticnih diskova su oznake pored
kojih radnici postavljaju rasad, da bi se dobio zeljeni razmak u
redu.

Razmak rasada u redu kod sadilica s elasticnim diskovima
podesava se brojem oznaka 2, 3, 4 i 6, prenosnim odnosom -
izmenom zupcanika (10 i 11 zuba) i precnikom elasticnih diskova
(400 i 500 mm). Moguci razmaci biljaka u redu prikazani su u
tabeli broj 5.

Tab. 5.

Zupcanik

Broj
2

oznaka na
3

elasticnom disku
4 6

Precnik

elasticnih diskova
400 mm

z = 10

z=ll

74
67

49
45

37 25

34 22

Precnik

elasticnih diskova
500 mm

z=10
z=ll

92
84

61
56

46 31
42 27

103

SI 51. Sema masine za sadnju lukovica

Razmak rasada u redu kod sadilica s hvatacima podesava se
izmenom lancanika, promenom precnika pogonskog tocka i pos-
tavljanjem rasada u svaki ili svaki drugi hvatac.

2. Sadnja lukovica

Za sadnju arpadzika i drugih lukovicastih rasplodnih organa
postoji vise tipova masina. Jedno resenje je sematski prikazano na
slici 51.

Glavni noseci deo sastoji se od cvrste ramske konstrukcije (si.
51-1) koja nosi sanduk sa sadnim materijalom (si. 51-2). Iz
sanduka se lukovice malim, kosim trakastim transporterom (si.
51-3) prenose do ulagaca (si. 51 - 4) u obliku metalne lule suzene
prema dole, koja na sebi nosi otvarac brazde. Iza ulagaca nalazi se
nagrtac lukovica. Sadilica se u radu oslanja na tockove (si. 51-5).
Dubina sadnje podesava se rucicom (si. 51-6).

Sadilica dobija pogon od voznih tockova. Na osovini tockova
nalazi se sistem remenica, tako da se moze ostvariti razlicita
norma sadnje. Dotok lukovica do ulagaca je pomocu zasun-
-sistema, koji do kosih trakastih transportera donosi onoliko
lukovica koliko je podeseno.

3. Sadnja krtola

Prema stepenu mehanizovanosti radova u sadnji krompira,
postoje:

Uredaji kod kojih se krtole kroz provodnu cev rukom ulazu u
brazdu, a otvaranje i zatvaranje brazde je mehanizovano,

104

Uredaji kod kojih se krtole rucno stavljaju u radni organ, a
odatle mehanizovano ubacuju u provodnu cev (poluautomatske
sadilice krompira),

Uredaj za automatsko uzimanje krtola iz sanduka s ulaga-
njem i ostalim radnim operacijama. Ovaj uredaj moze da ima i
dodatak za sprecavanje pojave praznih mesta.

Danas se u praksi najcesce srecu poluautomatske i automat-
ske sadilice krompira.

Osnovni delovi sadilica su: sanduk za seme, otvaraci brazde,
sadni mehanizam, zagrtaci i dodatni uredaji.

Uredaj za ulaganje krtole je najslozeniji deo sadilice.

Poluatomatske sadilice narocito su pogodne za sadnju nakli-
jalog krompira bez prethodnog sortiranja, jer ne ostecuju klice.

Radnik postavlja krtole krompira u pregrade horizontalnog
diska, koji se obrce i ubacuje krtole u sprovodnu cev. Iza sadilice
nalaze se diskosni nagrtaci koji nagrcu krtole krompira.

Za pravilan rad automatske sadilice potrebno je da krtole
budu priblizno istih dimenzija.

Osnovni delovi sadilice su: sanduk za krtole, zasun, otvarac
brazde, lonac s kasikama, korekcioni uredaj za sprecavanje
praznih mesta i diskosni zagrtac.

Razmak krtola u redu kod oba tipa sadilica podesava se izme-
nom prenosnog odnosa, to jest lancanika.

D. MASINE ZA UBIRANJE POVRCA

Mehanizovano ubiranje povrca zadaje mnogo vise teskoca ne-
go ubiranje ratarskih useva, jer su plodovi najcesce prostorno
postavljeni (grasak, boranija, paradajz). Zbog neujednacenog
sazrevanja, osim zrelih, ima nedovoljno zrelih i prezrelih plodova,
sto uslovljava obavezno probiranje i klasiranje.

Plodovi povrtarskih useva su socni i osetljivi na mehanicke
udare, a osim toga dalja prerada znatno uslovljava njihovu cisto-
cu od zemlje i biljnih ostataka. Zbog toga ciscenju plodova treba
posvetiti posebnu paznju, a transport s parcele do preradnih
kapaciteta tako resiti da se sacuva njihov kvalitet.

Plodovi se mogu ubirati rucno ili mehanizovano. Prelaz izme-
du ova dva nacina je ubiranje pomocu platformi. Radna brzina je
od 300 do 400 metara na cas, a ucinak se moze povecati za 30
odsto, kod kupusnjaca cak za 100 odsto.

Mehanizovano ubiranje mnogih povrtarskih useva reseno je
razlicitim slozenim masinama - kombajnima.

Mehanizovano ubiranje graska moze biti dvofazno i jedno-
fazno.

Dvofazno se sastoji od kosenja i sakupljanja otkosa pomocu
pik-ap uredaja koji se nalazi na kombajnu. Komusanje (izdva-
janje zrna iz mahune) obavlja se u samom kombajnu.

105

>' 2

57. 52. l^ucem dvofazni kombajn za grasak

Na slici 52 prikazan je vudeni dvofazni kombajn za grasak.
Radni organi kombajna dobijaju pogon od sopstvenog motora
preko hidrostaiickih motora. Pokosenu masu kombajn zahvata
pik-ap uredajem (sL 52-1), a transporterom (si. 52-2) ubacuje
u uzduzni bubanj (si. 52-3) koji je s otvorima. U unutrasnjem delu
bubnja nalaze se rotori s lopaticama za komusanje. Izdvojeno
zrno prolazi kroz otvore na spoljnjem bubnju i preko transporter
dolazi u bunker. Okomusane mahune i stabljike transporter (si.
52-4) odlaze na parceli,

Kod jednofaznih kombajna za grasak, umesto pik-ap uredaja,
postavljen je beracki rotor (kao kod kombajna za boraniju) koji
bere mahune, a tehnoloski proces je potom isti kao i kod
dvofaznih. Kombajni su snabdeveni automatskim uredajima za
uzduznu i poprecnu nivelaciju komusaljke.

106

IV

MASINE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO

Poljoprivredne masine i uredaji koji su potrebni u
proizvodnji voca i grozda su: (A) masine za pripremu zemljista za
podizanje zasada, (B) masine za obradu zemljista, (C) masine za
negu zasada i (D) masine za zastitu.

A. MASINE ZA PRIPREMU ZEMLJISTA

Pre podizanja visegodisnjih zasada neophodno je pripremiti
zemljiste, sto uglavnom podrazumeva krcenje i ravnanje.

1. Masine za krcenje i ciscenje terena

Visegodisnji zasadi se cesto podizu na terenima gde su bile
sume, stari vocnjak ili vinograd. Da bi se podigao novi zasad sa
zemljista se moraju ukloniti stabla s korenjem, siblje i razni biljni
ostaci. Stabla se mogu ukloniti mehanizovano traktorom
gusenicarom, na koji se montira specijalni dozerski uredaj.

Ako se na parceli nalaze samo panjevi koji su ostali posle
uklanjanja stabala, moze se koristiti specijalna masina za vadenje
panjeva - rotacioni iskopac panjeva. Radni organ je celicna sonda
precnika 500-600 milimetara, cija je donja ivica nazubljena.

2. Masine za ravnanje terena

Posle krcenja i ciscenja otpadaka od panjeva i korenja, cesto
je neophodno poravnati teren, odnosno ukloniti humke i zatrpati
rupe, jarkove i vododerine. Uklanjanjem neravnina omogucuje se

107

nesmetan prolaz traktora s prikljuccima radi obrade zemljista,
nege visegodisnjih zasada i transporta kroz redove. Za meha-
nizovano ravnanje terena najcesce se koriste: dozeri, skreperi
i grejderi.

a ) Dozer

To je traktor gusenicar ili tockas, na cijem je prednjem delu
montirana dozerska daska.

Ravnanje zemljista dozerom izvodi se na taj nacin sto noz na
dnu daske sece zemljiste koje se sakuplja ispred daske i tako
formirana prizma zemljista gura na odredeno mesto. Zemljiste se
moze gurati napred ili pomerati. Primenjuje se za ravnanje i
transport zemljista na kracim rastojanjima.

b ) Gr e j der

Grejderska daska je postavljena izmedu prednjih i zadnjih
tockova. Po nacinu rada grejderi mogu biti vuceni i samohodni.
Grejderska daska je svestrano pomerljiva: gore-dole, napred-
-nazad i levo-desno u odnosu na mesto pricvrscivanja za ram.
Pomerljivost daske omogucava da se izvodi niz operacija
ravnanja terena i kopanja plicih kanala.

c ) S kr ep er

To je masina za kopanje i transport zemljista na veca
rastojanja - od 100 do 5.000 metara. Osnovni radni organ je
skreperski kos na cijem se vrhu nalazi noz. Spustanjem kosa noz
se zariva u zemljiste i daljom vucom kos puni. Kada se napuni,
izdize se i transportuje do mesta praznjenja. Praznjenje je slicno
kao i punjenje, s tim sto se kos spusti na visinu nasipanja sloja
zemljista.

d) Bagerska dubinska kasika

Koristi se za kopanje otvorenih kanala i razne druge iskope.
Dubinska kasika montira se na hidraulicne poluge traktora i
spojena je s hidraulicnom pumpom radi dizanja, spustanja i
zaokretanja kasike. Ovakav uredaj je pogodan za sve vrste iskopa
zemljista. Pored dubinske kasike, moze se montirati i zavatna
kasika za utovar rastresitih materijala ili stajskog dubreta.

B. MASINE ZA OBRADU ZEMLJISTA

Postoje uglavnom tri osnovna nacina odrzavanja zemljista u
visegodisnjim zasadima:

108

- redovna obrada zemljista,

- mulcovanje i

- zatravljivanje.

U nasim klimatskim uslovima najcesce se koristi redovna
obrada.

Obrada zemljista u visegodisnjim zasadima moze da
obuhvati:

- rigolovanje,

- jesenje-zimsku (duboku ili dublju) obradu i

- prolecno-letnju (plitku) obradu.

U nekim proizvodnim uslovima, zavisno od tipa zemljista i
klime, dublja obrada se izvodi i u rano prolece.

1. Masine za rigolovanje

Rigolovanje se izvodi pre podizanja visegodisnjih zasada.
Obradom na preko 80 santimetara dubine, zemljiste se intenzivno
prorahljuje, pri cemu se humusni sloj premesta na dubinu
razvitka korenovog sistema.

Po konstrukciji plugovi-rigoleri mogu biti noseni i vuceni. Po
gradi su slicni plugovima za duboko oranje u ratarstvu. Cesto
imaju univerzalan ram s tockovima, na koji moze da se postavi
jedno veliko pluzno telo za dubinu oranja preko 80 santimetara,
dva za dubinu na 65 i tri za dubinu na 45 santimetara. U odnosu
na plugove za duboko oranje, povecanih su dimenzija, tezi i
masivniji.

Raonik pluga je evropskog tipa. Kada se koristi na kamenitim
zemljistima, na njega se postavlja dleto. Pluzna daska je
kulturnog tipa, dugacka i zavrsava se jakim perom. Na prednjem
delu daska je pojacana ima ostru ivicu koja se nastavlja u plaz.
Plaz je trodelan, najcesce s petom. Crtalo je obicno nozasto.

Uredaj za vucu cini ruda bez kosnika. Kod nekih tipova
rigolera uredaj moze biti s kosnikom ili s dvostrukom rudom.

2. Masine i oruda za jesenje-zimsku obradu

U periodu mirovanja vegetacije obrada se izvodi na 15-25
santimetara. Njome se znatnije povecava zapremina zemljista, a
osigurava i optimalna akumulacija vlage.

U jesenjoj obradi najcesce se primenjuje vinogradarski plug,
a dolaze u obzir diskosni, cizel i rotacioni plugovi i oruda za
duboko prorahljivanje zemljista.

a) Vinogradarski plug

Osnovna koncepcija savremene obrade visegodisnjih zasada
je da se jednim prohodom obradi citav prostor izmeclu redova.

109

Vinogradarskim ili V plugom vinograd se zagrce (radni organi
postavljeni u obliku slova V), odnosno odgrce, kada se zemljiste
odbacuje od reda (obrnuto slovo V). Obradom vinogradarskim
plugom povecava se zapremina zemljista i akumulacija vlage,
unistavaju korovi, zaoravaju biljni ostaci i stiti cokot od mraza.

Uzduzni nosaci rama mogu se pomicati tako da se menja
radni zahvat pluga. Radni zahvat zavisi i od broja pluznih tela,
kojih ima simetricnih i asimetxicnih.

Postavljanjem pomicnih bocnih pluznih tela (dekavejoneza)
na vinogradarski plug, moze da se obraduje i prostor u redu
izmedu stabala. Pri takvoj obradi nije potrebno tretiranje
herbicidima, jer je citav prostor izmedu redova i u redu obraden.

b ) Cizel plug

Po konstrukciji rama slican je vinogradarskom plugu.
Razlika je u obliku radnog organa. Radni organi cizel pluga imaju
oblik dleta, koji prorahljuje zemljiste bez prevrtanja plastice.

Cizel plugovi se izraduju s razlicitim radnim zahvatima, tako
da se lako moze izabrati tip pluga za odredeni visegodisnji zasad,
odnosno da se meduredni prostor obradi u jednom prohodu.

c) Rotacioni plug

To je orude ciji radni organi imaju malu obodnu brzinu - do
dva metra u sekundu, a broj obrtaja rotora iznosi oko 50 u
minutu. Usled smanjene obodne brzine i konstrukcije radnih
organa, smanjen je i intenzitet usitnjavanja, a prevrtanje
zemljista je dobro.

Rotacioni plug „rotaspa", koji se u nas najvise primenjuje,
sastoji se od rotora koji dobija pogon od prikljucnog vratila
traktora, a na njemu se nalazi vise sekcija. Svaka moticica se
vertikalno zariva u zemlju i zaseca je do dubine oko 30
santimetara. Posto se masina istovremeno krece napred
zahvacena zemlja se ne odseca, vec odvaljuje. Na taj nacin ostaje
grubo dno, savrseno za odvodenje vode. Moticica nosi odvaljeni
grumen zemlje sve dok se on ne obrne za cetvrtinu, a zatim se
okrene za 90 stepeni i vraca grumen u obradenu zonu, prevrnut za
180 stepeni, tako da biljni ostaci ostaju na dnu brazde.

Sira primena ove vrste plugova ogranicena je brzinom
kretanja u oranju. Dobra strana je sto plugovi ostavljaju ravno
oranje, tj. u medurednom prostoru vocaka i vinograda nema
slogova i razora.

d) Podrivac

Sluzi za podrivanje i rastresanje sloja zemljista u
medurednom prostoru do dubine do koje se razvija masa
korenovog sistema - od 40 do 70 santimetara.

110

Podrivanje je periodicna agrotehnicka mera i ne izvodi se
svake godine. Zemljiste se podriva podrivacem, koji ima
specijalno pluzno telo u obliku dleta, trouglastih moticica vecih
dimenzija ili nozasto kao crtalo. Donji deo radnog organa novijih
podrivaca ima oscilatorno kretanje. Vibracioni podrivaci bolje
rastresaju zemljiste.

Podrivaci mogu biti samostalna oruda sa sopstvenim ramom
koji se prikljucuje na traktor, ili mogu biti dodatni deo
plugovima, pa se u jednom prohodu zemljiste ore i prorahljuje.
Podrivaci mogu na istom ramu imati uredaj za unosenje
mineralnih dubriva, sto se u nasim vinogradima dosta koristi.

3. Masine i uredaji za prolecno-letnju obradu

Plitka obrada je, u stvari, povrsinska obrada zemljista od pet
do 15 santimetara dubine. Izvodi se u toku vegetacije, u prolecno-
letnjem periodu. Od masina se najcesce upotrebljavaju
kultivatori, tanjirace i rotacione sitnilice.

a) Kultivator

Prorahljuje zemljiste, prekida kapilaritet obradivog sloja i
unistava korove cupanjem ili podsecanjem.

U vocarstvu i vinogradarstvu primenjuju se dletaste,
kopljaste i moticice u obliku pacije noge.

P( jg( >d i h jsi k ul i \ a I ora u obradi visegodisnjih zasada ogleda se
u relativno malim vucnim otporima. Zato je moguce koristiti
kultivatore veceg radnog zahvata, prilagodene sirini medurednog
prostora koji moze da se obradi u jednom prohodu. Pored toga,
kultivatorima se mogu ostvariti veliki ucinci.

b) Tanjiraca

Koristi se u plantaznim zasadima u toku vegetacije. Za
zasade s vecim medurednim razmacima koriste se lake i
srednjoteske tanjirace.

Podesive tanjirace se cesto primenjuju u obradi visegodisnjih
zasada. Sirina radnog zahvata moze se podesavati.

Podesive tanjirace obraduju zonu zemljista pored reda, a.
mogu imati i pomicne nastavke za obradu u redu.

Kao i kultivatori, i tanjirace imaju mali vucni otpor i
relativno velik ucinak.

c) Rotaciona sitnilica

U obradi visegodisnjih zasada koristi se kao bocna -
asimetricna masina. Moze imati i pomicne uredaje za obradu

111

SI. 53. Raspored nozeva % nacin rada rotacione sitnilice

prostora u redu, ili se pravi kao specijalna pomicna rotaciona
sitnilica (freza) koja obraduje samo prostor u redu.

Radni organi rotacione sitnilice su nozevi, koji mogu biti
razlicitog oblika. Postavljeni su na vratilu na krutoj uglastoj ploci
(rozeti). Ima tri do sest nozeva, a po vratilu su rasporedeni u
obliku spirale (sL 53). Tako postavljenim nozevima postize se
ravnomerni rad. Radni zahvat rotacione sitnilice zavisi od broja
nosaca nozeva na rotoru.

Rotor s nozevima postavljen je na cevasti ram rotacione
sitnilice preko lezaja, a s jedne strane rotora nalazi se lancanik za
pogon.

Prenos snage s prikljucnog vratila traktora je preko zupca-
nika (reduktora) i lancanika koji su smesteni u uljna kupatila. Na
kardanskom vratilu je sigurnosna spojnica. Posebna oprema je
spojnica za ukljucivanje masine u rad.

Iznad rotora je poklopac kojim se moze regulisati krupnoca
obradenog zemljista. Ako je poklopac blize rotoru, dobija se
sitnija frakcija i obrnuto. Kvalitet obrade moze se regulisati i
promenom brzine kretanja traktora ili broja obrtaja rotora.

S obe strane rotacione sitnilice postavljene su papuce
(saonici) ili tocak s jedne strane, a papuca s druge. Tockom se
podesava dubina, a papucom poravnava.

Noz rotacione sitnilice odvaljuje komade zemljista, izdize ih i
odbacuje na poklopac, gde se usitnjava.

Rotacione sitnilice se primenjuju u obradi tezih zemljista i
jako zakorovljenih visegodisnjih zasada. Za rad zahtevaju dosta
pogonske snage i male brzine kretanja, sto im ogranicava siru
primenu. Medutim, posle obrade frezama nije potrebna nikakva
naknadna obrada.

Za obradu zastitnog pojasa - povrsina izmedu biljaka u redu,
koristi se bocna freza (si. 54) kao posebna masina ili dodatak
pravoj frezi. Pomice se automatski preko hidraulicnog sistema.
Kada taster naide na stablo, masina se povlaci u meduredni
prostor, a kada prestane delovanje vraca se u zonu obrade.

112

^r^Ji\7\jlmJ

SI. 54. Bocna pomocna rotaciona sitnilica

Za obradu visegodisnjih zasada koriste se rotacione sitnilice
sa sopstvenim motorom - motokultivatori. Mogu biti razlicitog
radnog zahvata, zavisno od snage motora.

C. MASINE ZA NEGU ZASADA

U ovu grupu masina spadaju: masine za rezidbu i masine za
usitnjavanje ostataka rezidbe.

1. Masine za rezidbu

Rezidba se obicno obavlja vocarskim makazama i testerama.
Makaze mogu biti rucne (obicne), hidraulicne i pneumatske.

Hidraulicne se koriste pomocu hidraulicnog pritiska za
zaklapanje krakova makaza. Mogu se upotrebljavati uz vocarske
prskalice ili bilo koji drugi agregat s pumpom koji postize pritisak
30 bara.

Hidraulicne makaze se izraduju od kvalitetnog materijala i
dovoljno su jake za presecanje grana ciji precnik dostize i 40
milimetara. Lako se prenose, a rukovanje je vrlo jednostavno:
pomocu pritiska tecnosti makaze se zatvaraju i presecaju grane, a
potom vracaju u razmaknut polozaj delovanjem povratne opruge
ispred klipa u cilindru.

Pneumatske makaze, za razliku od hiraulicnih, za zaklapanje
seciva koriste vazduh. Kompresor, koji dobija pogon od motora,
sabija vazduh koji se cevovodima odvodi do makaza. Na

8 MaSine za seoski posed

113

SI. 55. Masina za usitnjavanje ostataka rezidbe

makazama postoji ventil pomocu kojeg se pusta vazduh pod
pritiskom da potisne klip, a preko klipa polugu makaza.

Radni deo makaza moze seci drvo i lozu precnika do 27
milimetara. Veca debljina sece se testerom, koja se moze staviti na
isti uredaj.

Radni pritisak iznosi oko 10 bara. Secivo ima veliku brzinu
rezanja i preklapa se od 60 do 100 puta u minutu.

Kompresor pneumatskih makaza moze biti smesten na
traktor, odakle dobija pogon od prikljucnog vratila, a ima dva do
osam prikljucaka za makaze.

2. Masine za sitnjenje ostataka rezidbe

Ostatke rezidbe treba izneti iz prostora izmedu redova ili ih
usitniti i zaorati.

Masine za usitnjavanje ostataka rezidbe mogu biti izvedene
na dva nacina: za usitnjavanje ostataka izmedu redova i izvan
visegodisnjih zasada - pravljenje komposta.

U nasim uslovima interesantniji je prvi nacin, jer se smanjuju tro-
skovi prevoza do ekonomskog dvorista i vracanja komposta u zasad.

Danas se najvise koriste masine sa snaznim rotacionim
nozevima na horizontalnom vratilu (si. 55). Veoma su slicne
silaznim kombajnima ili masinama za usitnjavanje biljnih
ostataka u ratarstvu. Radni organi su jaci, a takode i oklop, jer je
materijal koji se usitnjava cvrsci.

Masina dobija pogon od prikljucnog vratila traktora i obicno
se prikopcava na hidraulicne poluge. Da bi se masa bolje sakup-
Ijala sa zemljista, na prednjem delu nekih masina postoje podizaci.

114

D. MASINE ZA ZASTITU

Osnovna namena ovih masina je hemijska zastita
visegodisnjih zasada od bolesti, stetocina i korova. Zavisno od
vrste i agregatnog stanja pesticida, za zastitu visegodisnjih
zasada najcesce se koriste prskalice, orosivaci i zaprasivaci.

1. Prskalice

Jednostavnije su konstrukcije od vecine drugih aparata za
zastitu bilja. Prskanjem se uspesno mogu suzbiti stetocine, bolesti
i korovi. Prednost prskanja je u tome sto relativno malo zavisi od
vetra koji, inace, cesto nepovoljno utice na kvalitet rada.

Za zastitu mladih zasada u kojima se redovi jos nisu zatvorili,
koriste se prskalice zato sto se njihovim mlazom moze precizno
rukovati.

Nedostaci prskalica su: veliki utrosak vode po jedinici
povrsine (od 2.000 do 4.000 litara po hektaru), mogucnost primene
samo u spalirnim zasadima u kojima krosnja nije jako razvijena,
manja produktivnost i povecani gubici pesticida usled kapanja.

Delovi prskalica i nacin funkcionisanja opisani su u poglavlju
„Masine za ratarstvo", pa se ovde navode samo specificni uredaji
na prskalicama koji se koriste za zastitu visegodisnjih zasada.

Standardni i najjednostavniji uredaj za prskanje vocaka i
vinograda su palice (rucne cevi, pistolji ili mlaznice). Rucne palice
su, u stvari, razvodne cevi koje se prilikom prskanja drze u ruci i
tako mlaz upravlja ka biljnim delovima. Izraduju se od metala,
duzine 0,5 do dva metra. Na pocetnom delu palice za prskanje
nalazi se zatvarac i deo koji se spaja s gumenom cevi. Na
suprotnoj strani palice na-
lazi se jedan ili vise ras-
prskivaca (slika 56).

Po izradi zatvaraca za
tecnost razlikuju se uglav-
nom ovi tipovi palica za
prskanje: palica sa slavi-
nom, s ventilom, s revol-
ver-uredajem i sa zavrt-
njem.

Najvise se upotreblja
vaju palice s ventilom i re
volver-uredajem, ciji se o
blik mlaza moze regulisati.

Automatski uredaji za
prskanje vocarsko-vino-
gradarskih kultura sastoje
se od vertikalnih cevi na
kojima su rasporedeni ras-

;ic=£^

SI. 56. Palice (pistolji) za rucno prskanje

115

prskivaci. Oblik ovih uredaja moze biti razlicit. Najcesce prskaju
po jednu stranu oba reda, tako da agregat traktor-prskalica
prolazi kroz svaki meduredni razmak. Medutim, postoje uredaji
koji zahvataju dva ili vise redova.

Kod nekih uredaja rasprskivaci mogu menjati polozaj i na taj
nacin priblizavati se ili udaljavati od biljaka. Kod drugih tipova
se smer mlaza pojedinih rasprskivaca moze regulisati tako da
najnizi prskaju nagore da bi bolje naneli tecnost na nalicje
listova, srednji pravo na listove, a gornji rasprskivaci su okrenuti
nanize da bi oprskali gornje listove i ostale delove biljaka.

Za zastitu visegodisnjih zasada najcesce se upotrebljavaju ovi
tipovi prskalica:

a) Ledna prskalica

Koristi se u manjim vocnjacima i vinogradima, a u poslednje
vreme za prskanje protiv korova na manjim posedima.

Razlikuju se dva tipa ovih prskalica. Prvi je vinogradarska
prskalica sa stalno pokretnom pumpom u toku rada, koja
obezbeduje pritisak do cetiri bara, a kapaciteta je od 0,3 do 1,5
litara u minutu. Snabdevena je membranskom ili klipnom pum-
pom u rezervoaru ili van njega.

SI, 57. Rucno prevozna prskalica sa
sopstvenim motorom

116

Drugi tip je vocarska prskalica koja se proizvodi kao
poluautomatska, ima pritisak pet do sest bara i kapacitet od 0,6
do cetiri litra u minutu i automatska prskalica pritiska od 12 do
15 bara. Naziv „automatska" je zato sto posle sabijanja vazduha
iznad tecnosti u samom rezervoaru, omogucuje isticanje
celokupne tecnosti bez pumpanja.

b) Rucna prevozna prskalica

Snabdevena je rezervoarom zapremine od 50 do 100 litara.
Moze biti s rucnim ili motornim pogonom. Motor za pogon pumpe
ima snagu od 1,1 do 2,2 kW. Pumpa ostvaruje pritisak 15-30 bara i
kapacitet 15-30 litara u minutu. Ima jednu ili dve palice za
tretiranje, ili automatski uredaj (si. 57) s dometom sest-sedam
metara.

Pogodna je za vocnjake na strmim terenima, gde se vece ma-
sine ne mogu koristiti.

c) Traktorska nosena prskalica

Ima rezervoar zapremine 300-600 litara. Nosene prskalice
najcesce dobijaju pogon od prikljucnog vratila traktora.
Kapacitet pumpe je 30-40 litara u minutu, a ostvaruju pritisak
30-40 bara.

Neke prskalice, radi opterecenja prednjeg dela traktora,
mogu imati dva rezervoara.

2. Orosivac-atomizer

Orosivaci, poznati pod nazivom atomizeri, molekulatori ili
rasprsivaci, novijeg su datuma i u tretiranju vocarsko-vinogra-
darskih zasada potpuno zamenjuju prskalice. Za zastitu voc-
njaka i vinograda najvise se koriste ledni, traktorski noseni i
vuceni orosivaci.

Dok je kod prskalica izbaceni mlaz, kod orosivaca je noseni.

Noseni mlaz se dobija velikom kolicinom vazdusne struje
koju izbacuje ventilator orosivaca.

Dobre osobine nosenog mlaza, a time i orosivaca, su vece
usitnjavanje kapi, veci domet, dobro prodiranje u biljku, nano-
senje sa svih strana (lice i nalicje lista) usled turbolentnog kre-
tanja vazduha koji izaziva treperenje lisca, pokrivanje odredene
povrsine manjom kolicinom tecnosti.

Lose strane su: vazdusna struja moze da osteti biljne delove u
blizini orosivaca i gubitak zbog odnosenja kapljica vetrom.

Dejstvom vazdusne struje orosivaci usitnjavaju kapljice od 50
do 150 milimikrona. Posto se tretira sitnim kapima, utrosak vode
moze se smanjiti za tri do pet puta u odnosu na prskalice.

117

Mesalice orosivaca moraju biti pouzdanije zbog povecane
koncentracije pesticida. Osim hidraulicnih, ugraduju se i
mehanicke. Poseban tip mesalica koje se ugraduju u orosivace su
hidraulicno-pneumatske koje rade na principu ejektora, pri cemu
tecnost iz povratnog voda od pumpe povlaci vazduh i omogucuje
intenzivnije mesanje.

Pumpa orosivaca ne mora da radi pod velikim pritiskom, jer
joj je uloga izmenjena u odnosu na pumpe prskalica. Kod
orosivaca ona doprema tecnost do rasprskivaca (izlaznog otvora) i
delimicno je usitnjava. a potpuno je usitnjava vazdusna striija
ventilatora.

Zato se kod orosivaca primenjuju obrtne - centrifugalne ili
nbrtno-klipne pumpe.

iw*|H> u\ aei orosivaca su cesto istog tipa kao i kod prskalica.
Izrazita je razlika izmedu lednih orosi\-aca i onih koji imaju
cenlrifugalnu. obrtnu pumpu. Rasprskivaci su odbojnog tipa s
velikim otvorima. Oni samo dopremaju tecnost do vazdusne
struje, koja je dalje odnosi i usitnjava. Prednost im je u tome sto
nema zagusivanja i trf.--cnia.

Savremeni orosivaci imaju i dopunsku opremu za stvaranje
protoka na pojedinim rasprskivacima, Zatvaraju se slavinama.
ventilima ili slepim plocieama. Zatvaranjem pojedinih raspr-
skivaca moze da se regulise oblik mlaza orosivaca.

Radni organi za kretanje vazdusne struje sastoje se od
ventilatora i sprovodnika vazduha.

U savremene orosivace ugraduju se radijalni ili aksijalni
ventilatory Razlicite su izrade, Sto zavisi od namene, trazenog
kapaciteta i brzine vazdusne struje.

Radijalni ventilatori usisavaju vazduh u smeru svoje osovine,
a izbacuju ga radijalno pod odredenim uglom, po cemu su i dobili
ime. Medutim, zbog kretanja vazduha od osovine prema periferiji
i izlaza u tangencijalnom smeru, nazivaju se i centrifugalni
ventilatori.

Radijalni ventilatori primenjuju se kod lednih orosivaca 1
onih koji imaju centrifugalnu pumpu i odbojne rasprskiva6e.

Aksijalni ventilatori usisavaju vazduh u pravcu osovine i
izbacuju ga u istom smeru, Koriste ih orosivaci koji imaju pumpu
visokog pritiska (klipna, klipno-membranska) i vrtlozne rasprsi-
vace. Rasprsivaci usled visokog pritiska tecnosti usitnjavaju mlaz
u sitne kapi, a vazdusna struja ga odnosi na biljne delove - pravi
noseni mlaz.

a) Ledni orosivac

To je pneumatska prskalica koja rasprsuje i transportuje
tecnost vazdusnom strujom. Primenjuje se u uskorednim zasadi-
ma na zemljoradnickom posedu, u krajevima bez vode i na strmim
terenima.

118

Tecnost se rasprsuje vazdu-
snom strujom, koja usitnjava kap-
ljice do 35-150 milimikrona, cime
se postize usteda vode za tretiranje.

Ledni orosivaci (si. 58) snabde-
veni su malim benzinskim dvotak-
tnim motorom i radijalnim ventihi-

Sl. 58. Ledni orosivac

torom, koji potiskuje vazdusi
struju u cev povezanu s ventilat<>-
rom preko elasticne cevi.

Rastvor iz rezervoara sloboc-
nim padom, pomocu dopunski_
pritiska koji se stvara u rezervoaru.
dolazi do rasprskivaca kroz pln-
sticno crevo. Rasprskivac je sme-
sten u cev kroz koju struji vazduh
koji zahvata tecnost, usitnjava je i
usmerava na biljke.

Kolicina tecnosti regulise se
ventilom ili posebnim diznama i iznosi od 0,3 do sedam litara u
minutu. Domet orosivaca je sedam - devet metara po duzini i sest
- osam metara po visini. Novi tipovi lednih orosivaca mogu da se
preurede za zaprasivanje i zamagljivanje.

b) Traktorski orosivac

Moze biti nosen i vucen. Prema pogonu, traktorski orosivaci
se dela na tri grupe: s pogonom preko prikljucnog vratila, s pogo-
nom sopstvenog motora i kombinovanim pogonom, kada pumpu
pogoni prikljucno vratilo, a ventilator sopstveni motor.

Noseni i vuceni traktorski orosivaci mogu biti snabdeveni au-
tomatskim uredajem u obliku venca ili topa.

Orosivaci sa sopstvenim motorom uglavnom su vuceni.

Noseni orosivaci dobijaju pogon preko prikljucnog vratila
traktora. Rezervoar je zapremine do 400 litara. Veoma su pokret-
ljivi i najvise se koriste u manjim plantazama. Snabdeveni su to-
pom ili automatskim uredajem u obliku venca rasprskivaca.

Vuceni orosivaci imaju rezervoar zapremine 600 do 2.000 li-
tara. Obicno su jednoosovinski. Koriste se u velikim plantazama.
Mogu imati i svoj motor snage nekoliko desetina kW, da se osigu-
ra ravnomeran rad i vuca manjim traktorom.

3. Zaprasivac

To je masina koja pesticid u prahu slobodnim padom ili po-
sebnim uredajem potiskuje u ventilator, koji ga dalje zajedno s
vazdusnom strujom usmerava na biljke.

119

Radni delovi zaprasivaca su: rezervoar za prasivo - oblika
obrnute piramide ili kupastog, mesalica - naj£e§ce izvedena u
obliku lopatica, ventilator - uglavnom radijalnog tipa, uredaj za
doziranje praha - fcesto kombinovan s mehanizmom za
potiskivanje praha iz rezervoara, uredaj za rasprsivanje koji
usmerava praSak na biljne delove, a moze biti u obliku cevi (topa),
lepeze ili ribljeg repa.

Zaprasivadi mogu biti ledni, rutoo prenosni i traktorski.

120

MASINE I OPREMA ZA STOCARSTVO

A. MASINE ZA SPREMANJE SENA

Tehnikom i tehnologijom spremanja sena treba nastojati da
gubici hranljivih materija budu minimalni. Zavisno od nacina
spremanja, gubici mogu dostici 40-50, a pri nepovoljnim uslovima
i do 70 odsto. U liscu lucerke, koje je zbog brzeg susenja od
stabljike podlozno opadanju, ima oko 70 odsto belancevina i oko
90 odsto karotina (provitamin A) od ukupnog njihovog sadrzaja u
biljci.

1. Kosacice

Prema konstruktivnoj izvedbi travokosacice mogu biti
traktorske, motorne i samohodne. Za seoski posed od posebnog
znacaja su traktorske kosacice, koje mogu biti no§ene bofcno i
pozadi.

Prema tipu aparata za odsecanje stabljika, kosacice mogu
biti:

- klasicne s prstima, koje odsecaju stabljike na principu rada
makaza, tj. pravolinijsko povratnim (oscilatornim) kretanjem
noza preko protivrezucih plofcica,

- rotacione, kod kojih noz rotira velikom brzinom.
Traktorske kosacice dobijaju pogon od prikljutoog vratila

traktora preko prenosnika na ekscentar, a dalje pomocu poluge
kretace („cigancice") na glavu noza kosacice.

a) Delovi klasicne kosacice

Traktorska klasi£na kosacica sastoji se od uredaja za
pokretanje noza kosacice, krila kosacice i sigurnosnog uredaja.

121

Na krilu kosacice nalaze se nepokretni i pokretni delovi. U
nepokretne delove spadaju: greben kose, prsti s protivrezucim
plocicama, pritiskivaci noza („sape"), ploce trenja, unutrasnja i
spoljna papuca s klizacem i odbojna (razdelna) daska s razdelnim
stapom (motkom).

- Greben kose nosi sve nepokretne i pokretne delove krila
kosacice.

- Prsti (palci) razdeljuju masu i usmeravaju je na
protivrezuce plocice i ujedno stite segmente noza od mehanickih
ostecenja pri nailasku na kamen i slicno. Svaki prst nosi po jednu
protivrezucu plocicu. One pridrzavaju stabljike pri odsecanju
segmentima noza, koji prelaze preko njih. U vecini slucajeva su
nazubljene da se stabljike lakse pridrzavaju, a menjaju se
najcesce zajedno s promenom prsta.

- Pritiskajuce sape ne dozvoljavaju veliki zazor noza gore-
dole, te obezbeduju dobro naleganje segmenata noza na protiv-
rezuce plocice. Noz se zadnjom stranom naslanja na ploce trenja i
klizi po njima. Krilo kosacice se oslanja na tlo unutrasnjom i
spoljasnjom papucom, koje klize po zemlji.

- Razdelna daska odbija pokosenu masu s desnog kraja ulevo
(razdvaja je od nepokosene) u otkos, da bi ostao cist pojas za
prolaz tocka traktora i lakse vodenje kosacice u narednom
prohodu. Podesava se po visini zavisno od bujnosti mase.

- Na prut noza zakivcima su pricvrsceni segmenti noza koji,
prelaskom preko protivrezuce plocice, odsecaju stabljike. Da
pritiskivaci (sape) ne bi direktno pritiskali segmente i izazvali
njihovo trosenje, na svaki cetvrti segment postavljena je odstojna
plocica pomocu koje noz klizi po pritiskivacu, a ujedno cisti kosu
od sitne trave i zemlje, koji bi se zadrzavali ispod pritiskivaca i
dovodili do zagusenja.

- sigurnosni uredaj stiti krilo kosacice od loma pri nailasku
na prepreku (kamen, panj i drugo). Sastoji se od teleskopske cevi i
sipke, kucista, klina, opruge i poklopca s navojem. Na bocnim
travokosacicama teleskopska cev spojena je celicnim uzetom s
pedalom spojnice traktora, dok kod zadnjih nosenih kosacica to
najcesce nije slucaj. Pri nailasku na prepreku klin sabija oprugu i
izlazi iz lezista, te se teleskopska cev uredaja navlaci na sipku, a
krilo kose zanosi unazad. Pri torn celicno uze povlaci pedalu
spojnice (kvacila) traktora nanize i traktor staje. Iskljucenjem
pogona noza i hodom traktora unazad, krilo kose se vraca u
prvobitan polozaj.

Jedini pokretni deo je noz, koji se sastoji od pruta kose,
segmenta noza i odstojnih plocica.

b) Uslovi za dobar rad kosacice i podesavanje

Kosacica ce dobro raditi ako su segmenti noza ostri. Ostre se
samo segmenti s glatkom ostricom. Pri ostrenju (si. 59) ostrica
mora biti ravna, a segmenti zadrzati pravilan, trapezoidni oblik.

122

fo 070 ol
A B

SI. 59. Pravilno (A) i nepravilno (B) ostrenje segmenta noza

452,4 __, 452,4 fS2,4

L m - 2 J

L »*J

LJ* 2 j

a 6 c

5/. 60. Tipovi reza na kosacici: a) visoki, b) srednji, c) niski

Tupi segmenti se mogu ostriti sve dok se ne izgubi ravna strana na
prednjem delu.

Pri radu segmenti moraju dobro nalegati na protivrezuce
plocice. Hod noza gore-dole podesava se vadenjem podmetaca
ispod pritiskivaca, a hod napred-nazad pomeranjem ploca trenja.
Vrhovi prstiju moraju biti pravilnog oblika, a sve protivrezuce
plocice u istoj liniji.

Kretanje noza kosacice (centriranje, registar kose) podesava
se zavisno od tipa reza na kosacici (si. 60). Ako je odnos prstiju i
segmenata 1:1, to je normalni ili visoki rez. Ako je odnos 2:1 to je
niski, a ako je 1,5:1 to je srednji rez. Kod kosacica s normalnim
rezom u krajnjim polozajima noza, osa segmenta noza treba da se
poklopi s osom protivrezuce plocice, odnosno prsta.

Krilo kose u radu treba da je uspravno na smer kretanja.
posto ga pritisak trave pomera unazad, krilo kose se pre rada,
produzavanjem ili skracivanjem teleskopske sipke na sigurnos-
nom uredaju, pomera unapred za oko dva stepena. Visina odse-
canja podesava se klizacima na unutrasnjoj i spoljnoj papuci.

2. Grablje

Postoji vise konstruktivnih resenja grablji. Neke samo
sakupljaju seno, dok su druge univerzalne i mogu se koristiti
i za rastresanje, okretanje i sakupljanje. Prema principu rada,
postoje poprecne i bocne grablje.

a) Poprecne grablje

Dobile su naziv po tome sto formiran valjak sena ostavljaju
poprecno na smer kretanja i pri radu se krecu poprecno na smer

123

kosidbe. Zupci grablji se vuku po zemlji i ispred sebe guraju seno.
Zbog toga se ne preporucuju za sakupljanje sena od leguminoznih
biljaka, jer prouzrokuju velike gubitke krunjenjem lisca. Seno se
pri tome zaprlja zemljom i drugim necistocama, a valjak je zbijen
i tesko se susi. Poprecne grablje mogu se koristiti za sakupljanje
sena na livadama s manjim prinosima.

b ) Bocne grablje

Ostavljaju valjak sena bocno od smera kretanja traktora i
paralelno sa smerom kretanja s leve strane. Zupci se ne vuku po
zemlji, izuzev kod lancastih grablji, ciji se zupci obrcu usled
kretanja agregata i pomeraju napred. Valjak formiraju kotrlja-
njem sena i stvaranjem spirale, te je najveci deo list a okrenut
prema unutrasnjosti valjka. Seno ne bude zbijeno, te se jed-
nolicnije susi. Put premestanja sena je kraci i list se manje
kruni.

Bocne grablje s kretanjem zubaca oko ose bubnja najcesce su
vucene, s pogonom od prikljucnog vratila traktora. Bubanj sa
zupcima je ukosen u odnosu na smer kretanja, a promenom smera
okretanja bubnja (kod nekih izvedbi i ugla ukosenosti) mogu da
obavljaju vise operacija. Pri sakuplanju sena bubanj se okrece u
suprotnom smeru od obrtanja tockova traktora, a pri okretanju i
rastresanju u istom smeru kao i tockovi traktora. Pri torn treba
menjati i nagib zubaca. Pri sakupljanju zupci su nagnuti nazad.

Zvezdaste bocne grablje, za razliku od prethodna dva tipa, ne
dobijaju pogon od prikljucnog vratila traktora, vec se zvezdasti
tockovi obrcu usled trenja o masu sena i ukosenosti na smer
kretanja. Neznije zahvataju seno, te su posebno pogodne pri
spremanju sena od leguminoza. Dobro se prilagodavaju terenu i
mogu da rade vecim radnim brzinama.

Lancaste bocne grablje pogodne su za sakupljanje livadskog
sena, posebno na brdsko-planinskim podrucjima, zbog manjeg
radnog zahvata. Seno vuku po zemlji, pa su nepovoljne za
spremanje sena lucerke.

3. Prese za seno

Prese za seno dele se na klasicne pik-ap i prese za dobijanje
velikih bala (valjkastih i kvadarskog oblika).

Klasicne prese, koje daju bale male mase, mogu biti niskog i
visokog pritiska. Za seoski posed pogodne su prese visokog
pritiska. Prese za seno niskog pritiska prakticno se vise ne koriste.

a) Delovi prese visokog pritiska

Presa visokog pritiska sastoji se od: pik-ap uredaja, stola i
vila za ubacivanje mase, klipa za sabijanje, kanala za presovanje,

124

uredaja za vezivanje bala, delova za podesavanje i delova za
prenos pogona.

Pik-ap uredaj podize seno i dodaje ga vilama za ubacivanje,
koje ga nose poprecno i ulazu u kanal za presovanje. Klip se krece
pravolmijski - povratno i pri radnom hodu sabija seno. Da seno
ne bi slobodno izlazilo iz kanala, zadrzava ga kanap provucen
kroz usice igle vertikabio kroz kanal do drza5a kanapa. Na celu
khpa nalazi se noz koji odseca masu i razdvaja seno ispred cela
khpa od os tale mase koja se nalazi na stolu za ulaganje.

Najosetljiviji deo prese je uredaj za vezivanje. Postoje dva
tipa: kormik (cormiek) i diring (deering), odnosno njihove mo-
difikacije. Svaki uredaj za vezivanje sastoji se od spojnice vezaea
pogonskih elemenata, igala, petljaea (kljun petljaca i jeziCak
kljuna), drzaca kanapa i noza. Pomenuta dva tipa uredaja za
vezivanje razlikuju se uglavnom po drzacu kanapa.

b) Podesavanje i odrzavanje prese

Pre pocetka rada treba proveriti medusobno kretanje vila za
ubacivanje sena i igala vezaea u odnosu na kretanje klipa s da ne bi
doslo do loma. Potrebno podesavanje obavlja se prema tehni^kom
uputstvu proizvodaca ili oznakama na prenosnicima i elemen-
tima.

Pri radu podesava se odgovarajuca zbijenost bala navojnim
vretenima. Ima ih dva i nalaze se na izlazu kanala prese. Zeljena
duzina bala dobija se produzavanjem Ui skracivanjem poluge (ili
njenog hoda) za ukljucivanje spojnice vezaea u rad.

Za obezbedenje od preopterecenja radnih delova prese sluze
sigurnosne proklizne spojnice. Podesavaju se prema uputstvu
proizvodaca prese. Sigurnosni zavrtanj na zamajcu prese zame-

y

s

SI. 61. Najcesce greske vezaea prese

125

menjuje se u slucaju loma odgovarajucim (ne jacim), uz prethodno
otklanjanje uzroka loma.

Presu treba redovno podmazivati, cistiti od prasine, trina od
sena i prosutog ulja. Usled prisustva necistoca, sigurnosne
spojnice mogu proklizavati i dovesti do zaglavljivanja pokretnih
delova prese, pogotovo klipa. Posebnu paznju pri odrzavanju
treba posvetiti vezacu (odstraniti komade kanapa i necistoce).
Posle sezone dotrajale delove zameniti novim. Vezac rastaviti,
ocistiti i podmazati, da ne bi korodirao. Presu zastiti od kise i
snega.

Posto je vezac najosetljiviji deo prese, kvarovi se uglavnom
desavaju na njemu. Najcesci kvarovi, uzrok i njihovo otklanjanje
dati su u tabeli 6 i na slici 61. Brojevi na slici odnose se na redni
broj kvara u tabeli 6.

Tab. 6 Najcesci kvarovi na vezacu prese i njihovo otklanjanje
(prema Capeku)

Rec
br

1. Vez se
nalazi

Zatezac
kanapa

Uzrok
Drzac
kanapa

Kljun

Posledica

Otklanjanje

1.

Na kljunu

Preteg-
nut

Labav

"

Kad igla krene
napred, izvuce
kanap iz drzaca

Otpustiti zate-
zac kanapa, steg-
nuti drzac

2.

Na bali

(Pravil-
no)

Labav

-

-

Stegnuti drzac

3.

Na kljunu, Preteg-
kraj rascijannut

Preteg-

nut

Kanap pukne na
drzacu

Otpustiti zate-
zac kanapa i
drzac

4.

Na bali, kraj (Pravil-
rascijan no)

Preteg-
nut

-

Kanap pukne na
drzacu

Otpustiti drzac

5.

Na bali, kraj (Pravil-
rascijan no)

Prejako
stegnut

-

Oba kraj a puknu
na drzacu

Otpustiti drzac

6.

Na bali

-

-

Labav

Kljun ispusti po-
lugotov cvor

Stegnuti kljun

7.

Na bali

"

Preteg-
nut

Kljun nije ispu-
stio cvor (labava
bala)

Otpustiti kljun

Nema cvora
rolnica klju-
na dohvatilc
kanap

, Labav
i

Kanap se namo-
tao oko stabla
kljuna

Stegnuti zatezac

Na bali, cvor Noz stoji previse napred Kanap prerano Podesiti noz u
samosjed- (kormik) ili prerano dolazi odrezan pravilan polozaj

nompetljom (diring)

Kljun se otvara premalo

Kljun zahvati sa-Popraviti kljun

mo jedan kraj

kanapa

9. Nabali

Igla ne dolazi dosta napred.
Igla savijena

Igla ne umece
kanap u drzac

Podesiti iglu

Noz tup (a kod kormika i ivi-
ca diska tupa)

Kanap ne bude
odrezan

Naostriti ili iz-
meniti delove

126

B. MASINE ZA SPREMANJE SILAZE

U letnjem periodu ishrane goveda, koji traje oko sest meseci,
potrebno je obezbediti svezu zelenu hranu. Zelene biljke treba
pokositi, pokupiti i utovariti, transportovati i razdeliti stoci. To se
moze izvesti na vise nacina, a najjednostavniji je koriscenjem
krmnih silaznih kombajna. Njima se masa istovremno kosi, secka
i utovara u prikolicu. Ako je prikolica s bocnim istovarom, zelena
masa se direktno raspodeljuje u jasle.

Za zimski period ishrane potrebno je obezbediti silazu kao
zamenu za svezu zelenu hranu. Za uspesno siliranje masu treba
iseckati na sto manju duzinu (do 20 mm) i sabiti je u silosu tako da
ostane bez vazduha - stvoriti anaerobne uslove i omoguciti
mlecno-kiselo vrenje.

Silazni kombajn treba zelenu masu da pokosi. isecka i utovari
u prikolicu u jednom prohodu, za sta mora da ima odgovarajuce
uredaje. Umesto uredaja za kosenje, moze biti postavljen uredaj
za podizanje vec pokosene mase.

Silazni kombajni mogu biti samohodni, vuceni i noseni. Za
seoski posed pogodni su traktorski noseni kombajni s jedno-
rednim ili dvorednim uredajem za odsecanje stabljika, kapaciteta
20-30 tona zelene mase na cas.

Silazni kombajn s uredajem za visokorasle biljke, na primer
kukuruz, radi na ovom principu:

Odsecene stabljike zahvataju prsti lanaca za uvlacenje i
usmeravaju ih na elemente za uvlacenje mase, koji mogu biti u
obliku rebrastih valjaka ili kombinovani - transporter i valjci.
Valjci sabijaju masu i pomeraju je na protivnoz. Pri torn treba
paziti da je jednak razmak izmedu nozeva na rotoru, a da je
bubanj ili disk uravnotezen. Pri manjoj duzini seckanja smanjuje
se kapacitet (propusna moc) kombajna i povecava utrosak
energije.

Za dobar rad silaznog kombajna vazno je da su nozevi ostri i
da je pravilan razmak izmedu nozeva i protivnoza. Prednost
imaju kombajni s ugradenim uredajem za ostrenje nozeva. Ako se
nozevi skidaju radi ostrenja, treba paziti da ostrenje bude
ravnomerno i da se zadrzi ugao ostrice. U protivnom, povecace se
utrosak energije i nece dobiti zeljeni kvalitet seckanja.

C. MASINE ZA SITNJENJE ZRNASTE HRANE

Za usitnjavanje zrnaste stocne hrane najvise se koriste
mlinovi cekicari. Mogu se upotrebiti i za mlevenje suve kabaste
mase, na primer lucerke radi dobijanja lucerkinog brasna.

Glavni radni deo mlina cekicara je rotor s cekicima. Po-
stavljen je u kuciste (oblovinu) koje je s gornje strane izbraz-
dano ili glatko, a s donje je izmenjivo sito. Na osovini rotora,

127

ili odvojeno, nalazi se ventilator za transport usitnjene mase u
ciklon.

Cekicar radi ovako: cekici udaraju zrno, koje ulazi u prostor
rotora i pri torn puca. Zatim se zrno odbija od cekica i udara o
kuciste, te se vraca pod dejstvo cekica. Pri torn se zrna sudaraju,
sto dovodi do hjihovog usitnjavanja i medusobnog trenja delova
zrna o kuciste i sito, cime se pospesuje usitnjavanje. Masa zrna je
pod ovim dejstvom sve dotle dok se ne usitni toliko da moze proci
kroz sito. Izmenom sita s vecim ili manjim otvorima podesava se
krupnoca usitnjene mase (prekrupe). Usitnjenu masu ventilator
transportuje u ciklon, gde se odvaja prekrupa od vazduha, hladi
se i rjo zelji pakuje u vrece.

Cekicari malih kapaciteta, prekrupaci koji se cesto koriste u
seoskom gazdinstvu, izraduju se s rotorom u obliku propelera, a
koriste cilindricno (kruzno) sito. Nemaju klasicno kuciste, a
njegovu funkciju zamenjuje sito i bocne povrsine kucista. Zbog
malog kapaciteta nisu potrebni ventilator i ciklon.

Za usitnjavanje zrna kukuruza s 35-40 odsto vlage i
spravljanje silaze za ishranu svinja, koriste se traktorski noseni
cekicari s pogonom od prikljucnog vratila traktora, kapaciteta
cetiri do osam tona na cas. Pri torn je zbog vlaznog zrna
najpogodniji otvor sita precnika osam do 12 milimetara.

Utrosak energije na cekicaru zavisi od vlaznosti i vrste zrna i
finoce mlevenja - otvora sita. Ako se zeli dobiti finija prekrupa,
mora se racunati na povecani utrosak energije i manji ostvareni
kapacitet cekicara.

D. UREDAJI ZA SNABDEVANJE OBJEKATA VODOM

Potrosnja vode na farmi zavisi od stepena mehanizovanosti,
nacina ishrane i uzgoja zivotinja, njihovog uzrasta, temperature i
drugog. Racuna se da prosecna dnevna potrosnja vode po zivotinji
iznosi: krava pri automatskom napajanju i masinskoj muzi 130
litara, tovno govece 75, June 45, sestomesecno tele 20, ovca 10,
krmace s podmlatkom 70, tovljenik 45, prase 15, kokos 0,5, zivina
uzrasta dva i po do sest meseci 0,25 do 0,5, guska i patka 1,25, a
curka jednu litru.

Voda na farmama mora da zadovolji sve higijensko-tehnicke
uslove, kao i voda za pice u ljudskim naseljima.

Male farme se najcesce snabdevaju vodom hidroforom, ako
nema vodovoda, a velike obicno iz vodotornja.

Hidrofor se sastoji od pumpe za vodu, koju pokrece elek-
tromotor, zatim usisne cevi s korpom, potisne cevi, zasuna,
rezervoara, manometra, vodomernog stakla, automatskog pre-
kidaca pritiska i odvoda u vodovodnu mrezu. Hidrofor radi na
principu sabijanja zaostalog vazduha vodom, koju doprema
pumpa. Kada se postigne odgovarajuci pritisak, elektromotor za

128

pogon pumpe automatski se iskljuci. Potrosnjom vode opada
pritisak i kada on dode na donju granicu ukljuci sa pumpa.
Pumpa se najcesce ukljuci pri pritisku 1,5 bara ili znatno nizem -
0,5 bara, a kod nekih i do pet bara, a iskljucivanje pri pritisku od
dva do 10 bara.

1. Pojilice

Na savremenim farmama domace zivotinje napajaju se iz
automatskih pojilica. Prema nacinu napajanja pojilice mogu biti
individualne i grupne, prema nameni - za goveda, svinje, ovce,
zivinu, a prema konstruktivnoj izvedbi - s tegom, ventilom,
oprugom i slicno.

a) Pojilica za goveda

Za napajanje goveda pri vezanom sistemu uzgoja koriste se
individualne, a pri nevezanom grupne pojilice. Individualne
pojilice (si. 62) su sa soljom zapremine 1,5 do dve litre, a mogu biti
s tegom i ventilom s oprugom. Postavljaju se na visinu oko 70
santimetara od poda.

Pojilica s ventilom i oprugom sastoji se od solje, poluge,
ventila s oprugom, tela pojilice i prikljucka za dovod vode. Od
prethodnog napa j a-
nja na dnu solje osta-
ne izvesna kolicina
vode. U zelji da do-
segne za vodom, grlo
pritisne njuskom po-
lugu-pedalu, aktivira
se ventil - sabije o-
pruga, pa voda ulazi
u solju. Po napajanju
grlo se odmice, a o-
pruga pomera ventil,
zatvara se dovod vode
i poluga vraca u prvo-
bitni polozaj.

Pojilica s tegom
radi na slicnom prin-
cipu, s tim sto se pri-
tiskom na pedalu po-
dize teg sa svog lezi-
sta i oslobada ulaz
vode. SI. 62. Pojilica za goveda

9 Masine za seoski posed

129

b) Pojilica z a svinje

Automatske pojilice za svinje mogu biti sa i bez solje. Pojilice
sa soljom najcesce imaju teg, a rade na istom principu kao i
pojilice za goveda.

SI. 63. Pojilica za svinje s pipkom

SI. 64. Automatska viseca pojilica za
zivinu

Pojilice s pipkom (si. 63) su
veoma rasirene, a pri pojenju
svinja ih obuhvati njuskom. Pri
torn deluje na pipak a ovaj na
ventil i voda dotice. Konstruk-
tivno su izvedene u vise varijan-
ti: s ventilom i oprugom, s kugli-
com, s dvokrakim pipkom i si.
Postavljaju se na visinu zavisno
od uzrasta svinja, na primer, za
prasad na 10 - 20 santimetara od
poda, za nazimad na 20 - 40, a za
odrasle svinje na 40 - 65 santi-
metara.

c) Pojilica za zivinu

Pojilice za zivinu mogu bi-
ti za podni i kavezni sistem uz-
goja.

Pri podnom uzgoju najvise
se koriste visece automatske, o-
krugle pojilice (si. 64) koje omo-
gucavaju doticanje i prestanak
dotoka vode u pojilicu. Aktivira
se masom vode u pojilici. Kad se
nivo vode u pojilici smanji, op-
ruga pojilicu povuce navise, os-
lobodi ventil i voda dotice. Pri

130

punjenju se povecava masa pojilice, savladava opruga i pomera
.nanize, te se u datom momentu ventil zatvori. Racuna se da jedna
ovakva pojilica moze opsluziti 50 nosilja ili 100 pilica.

U kaveznom sistemu uzgoja koriste se uglavnom dve vrste
pojilica: u obliku valovcica i cevne pojilice s pipkom, tzv. nipl
pojilice.

Cevne pojilice se najcesce prave od plasticne mase, a izradene
su s konusnim otvorom u koji je pipak postavljen vertikalno
nanize. Od prethodnog napajanja ocedi se zaostala kolicina vode i
formira kap. Pri napajanju zivotinja obuhvati kljunom pipak koji
se pomeri navise, posto je lak, a voda ulazi - kapa u kljun. Po
prestanku uzimanja vode pipak pada i zatvara izlaz vode. Pritisak
vode obezbeduje se malim rezervoarom za svaki sprat kaveza, koji
je nesto iznad nivoa pojilice, posto je potreban veoma mali
pritisak vode.

E. UREDAJI ZA MUZU

Prema izvedbi i nacinu koriscenja uredaji za masinsku muzu
mogu biti:

SI. 65. Pokretni uredaj za muzu

131

- pokretni,

- polustacionarni,

- fiksna izmuzista,

- okretna, najcesce kruzna izmuzista,

- pasnjacka izmuzista.

Za seosko gazdinstvo pogodni su pokretni (si. 65) i
polustacionarni uredaji za muzu, kapaciteta jedne ili dve muzne
jedinice (istovremeno se mogu musti jedna ili dve krave).

Pokretni uredaji imaju pokretno postolje s tockovima. Kod
polustacionarnih pogonski deo je smesten u posebnoj prostoriji.
Stabilan je, a kroz objekt je postavljen vakuum vod. Muzna
jedinica - sisna garnitura s muznom kantom premesta se od krave
do krave. Na velikim farmama postavlja se mlekovod bez muzne
kante.

1 . Delovi uredaja za muzu

Uredaj za muzu sastoji se od pogonskog motora, vakuum-
pumpe, vakuum-rezervoara, vakuum-regulatora, vakuum-voda,
muzne kante, pulsatora, razvodnika, kolektora i sisnih casa sa
sisnim gumama.

Pogonski motor. To je najcesce elektromotor, a dobra
su resenja s mogucnoscu prikopcavanja benzinskog ili dizel-
motora u slucaju nestanka elektricne energije.

Vakuum-pumpa izvlaci vazduh iz sistema i obezbeduje
potpritisak. Moze biti klipna ili rotaciona. Uredaji s klipnom
pumpom najcesce nemaju pulsator, jer rad pumpe obezbeduje
pulsiranje.

Vakuum-rezervoar obezbeduje rezervu potpritiska 1
stiti pumpu od ulaska eventualno kondenzovane vode i necistoce
(prasine).

Vakuum-regulatorne dozvoljava da potpritisak prede-
odredenu gornju granicu, jer prevelik potpritisak moze ostetiti
vime. Potpritisak se sprovodi vakuum-vodom do muzne kante i
pulsatora, te je muzna kanta za vreme rada stalno pod dejstvom
vakuuma.

Muzna kanta spojena je crevom za mleko s kolektorom, a
ovaj sa sisnim gumama, dok je pulsator spojen s razvodnikom, a
razvodnik sa sisnim casama.

Pulsator naizmenicno salje potpritisak i atmosferski
pritisak do razvodnika, koji ih razvodi u sisne case (u dve
potpritisak, a u druge dve normalni atmosferski pritisak). Broj
praznih promena u minutu naziva se pulsacija i iznosi 40-60
pulsa u minutu za normalnu muzu krava, 60-80 za ubrzanu, a
120-180 za brzu muzu, uglavnom ovaca.

132

U nas se koriste dvofazni pulsatori (postoje i trofazni). Po
konstrukciji mogu biti membranski, klipni, hidropneumatski,
elektromagnetni i elektronski.

Princip rada dvofaznog (dvotaktnog) uredaja za muzu je: U
prostoru unutar sisne gume u toku rada vlada potpritisak, a u
sisnim casama (u prostoru izmedu sisne case i sisne gume)
naizmenicno potpritisak i atmosferski pritisak, koji salje pulsator
preko razvodnika. Kada je izmedu sisne case i sisne gume dejstvo
spoljnog pritiska (unutar gume je stalno potpritisak), sisna guma
se skuplja (steze) i pritiska sisu. To je takt kompresije ili masaze.
Kada izmedu sisne case i sisne gume deluje potpritisak, sisna
guma se siri i zauzima normalni polozaj, a usled potpritiska
(vakuuma) unutar sisne gume (ispod sise) isisava se mleko. To je
takt sisanja ili muze. Odnos takta masaze i muze krece se od 1:1
do 1:4, najcesce 1:2.

Mleko se iz sve cetiri sise sakuplja u kolektoru, a iz njega
odlazi u muznu kantu zapremine 15-20 litara. Kada se napuni,
mleko se presipa u vece transportne kante.

2. Odrzavanje i ciscenje uredaja za muzu

Od velikog je znacaja pravilan rad i odrzavanje uredaja, jer se
u protivnom, s higijenskog gledista, moze dobiti losije mleko nego
pri rucnoj muzi. To se posebno odnosi na pripremu vimena
(pranje i susenje pre muze) i ciscenje uredaja.

Natalozenu prasinu i ulje s elektromotora potrebno je ocistiti,
a vakuum-pumpu redovno podmazivati, odnosno kontrolisati
nivo ulja, ako se podmazuje. Natalozenu necistocu i kondenzat
treba ispustiti iz vakuum-rezervoara. Odrzavanje pulsatora zavisi
od njegove konstrukcije, ali se obavezno treba pridrzavati
uputstava proizvodaca. Pri eventualnoj zameni dotrajalih delova
pazljivo ga i strucno podesiti za rad, ili, sto je bolje, to prepustiti
servisu. Posle muze sve delove koji dolaze u dodir s mlekom treba
dobro oprati, jer ce doci do razvoja stetnih bakterija.

Uz svaki uredaj isporucuje se posebna oprema s uputstvom za
pranje i ciscenje.

F. MASINE I OPREMA ZA ISHRANU STOKE

1 . Hranilice za goveda

U govedarstvu je najteze potpuno mehanizovati ishranu.
Tako se i na velikim farmama seno razdeljuje rucno. Izbor masina
i opreme za ishranu zavisi od nacina uzgoja goveda, velicine
farme, smestaja hrane (horizontalni ili vertikalni silosi) i vrste
hraniva.

133

Ishrana silazom obuhvata izuzimanje, transport i
razdeljivanje silaze. Iz horizontalnih silosa silaza se moze
izuzimati prednjim ili kranskim traktorskim utovaracem.
Kranski traktorski utovarac ima nesto veci ucinak, lakse i brze se
njime manevrise pri izuzimanju i utovaru u prikolicu, a silazu
zahvata odozgo.

Transport i razdeljivanje mogu se obavljati specijalnom
prikolicom s bocnim istovarom. To je prikolica koja na podu ima
lancasti transporter, na prednjoj ili zadnjoj strani poprecni
transporter, najcesce traktorski, a iznad ovog uredaj za doziranje.
Pri prolazu kroz staju silaza s poprecnog transportera pada
direktno u jasle. Za takvu ishranu treba imati odgovarajuce
gradevinsko resenje staje. Sanduk samoistovarne prikolice treba
da ima zapreminu 2,5 do pet kubnih metara.

Za male farme postoje i druga resenja, kao sto je sekac
blokova silaze (si. 66), na primer „silofleks", postavljen na
hidraulicne poluge traktora. On odseca i nosi blok silaze
dimenzija 180 x 95 x 85 santimetara, odnosno oko 1,5 kubnih
metara.

Jedno od resenja je i traktorska nosena masina, koja ima
sanduk s poprecnim transporterom i uredaj za izuzimanje-
odsecanje silaze. Ona izuzima i utovara silazu, transportuje je i
razdeljuje direktno u jasle.

#

3

^d\jU~

SI. 66. Izuzimac silaze secenjem blokova

134

U vertikalnim silosima silira se usitnjeni klip kukuruza. Za
izuzimanje takve silaze iz ovih silosa najpogodniji je uredaj za
izuzimanje s gornje strane (si. 67). On skida sloj po sloj silaze s
gornje strane okretanjem spiralnih transportera, koji masu
donose prema sredini do ventilatora, a ovaj je kroz sprovodnu cev
izbacuje u vertikalni kanal sa strane silosa. Ispod kanala se
postavi prikolica za prijem izuzete silaze. Uredaj se okrece (kruzi)
pri radu (osim drzaca i sprovodne cevi), a tockovima oslanja o
zidove silosa. Ovaj uredaj se moze koristiti i pri punjenju silosa,
adaptiran za tu svrhu, za razgrtanje i sabijanje mase, pri cemu se
puzni transported obrcu u suprotnom smeru.

Stacionarni uredaji za razdeljivanje hrane, koji se postavljaju
u jasle ili iznad njih, kao sto su razne vrste transportera (spiralni,
trakasti, s lopaticama) opravdano je koristiti kada se hrani veci
broj grla.

Uredaji za razdeljivanje koncentrovane hrane koriste se na
malim f armama za tov vise goveda. To su kolica-vagoneti, sinska
ili na tockovima, koja prolaze duz hodnika i direktno doziraju
koncentrovanu hranu u jasle.

2. Hranilice za svinje

Za ishranu svinja najcesce se koristi suva koncentrovana
irana, a u poslednje vreme poluvlazno i vlazno silirano zrno
kukuruza. Primenjuju se dva osnovna nacina ishrane: po volji, pri
cemu svinje uzimaju hranu u neogranicenim kolicinama iz
automatskih hranilica i dozirana ishrana, kada se hrana daje u
odredenim vremenskim intervalima i u odredenoj kolicini.

SI. 67. Uredaj za izuzimanje silaze s gornje strane vertikalnog silosa

135

a) Automatske hranilice

Sluze za drzanje koncentrovane suve hrane namenjene za
sedam dana, iz kojih se svinje hrane slobodno, kolicinski i
vremenski neograniceno. Izraduju se od lima kao uzduzne (za
podmladak okrugle) s konusnim dnom, koje omogucava slobodno
priticanje hrane u prostor odakle ga svinje uzimaju. Hranilice se
mogu puniti iz bin-ciklona puznim ili lancanim transporterom,
sto je na velikim farmama automatizovano.

b) Automatski uredaji za doziranu ishranu

Ovakvi uredaji za ishranu suvom hranom manje se koriste na
seoskom gazdinstvu. Hrana se moze dozirati pokretnim vagone-
tima s protocnim dozatorom i dozatorima u obliku kutija, koji su
vise u primeni. Dozira se po masi ili zapremini hrane, ali su
zapreminski dozatori jednostavniji i pouzdaniji.

c)Uredaji za ishranu svinja poluvlaznom i
vlaznom hranom

Ovi uredaji se sve vise koriste, jer se spremanje zrna kukuru-
za siliranjem prosirilo. Silirano usitnjeno zrno kukuruza moze da
se daje svinjama poluvlazno i vlazno. (dodavanjem vode ili
surutke), uz ostale neophodne komponente.

U spremanju i upotrebi tekuce (vlazne) hrane razlikuju se ove
faze: doziranje pojedinih komponenata hrane, mesanje, transport
tecne hrane i razdeljivanje.

Komponente hrane sipaju se u poseban rezervoar, dodaje im
se voda ili surutka, a zatim se mesaju. Izmesana hrana trans-
portuje se kroz cevi pumpom, najcesce spiralnog rotora, do bok-
sova, gde se dozira u valove.

Doziranje moze biti automatsko (programirano) i rucno. Pri
rucnom radnik ide od boksa do boksa i stavlja odgovarajuce
kolicine tecne hrane u valove. Prednost ovog nacina doziranja je u
tome sto radnik kontrolise svinje, mnogo je jeftiniji nego auto-
matsko doziranje i manje je kvarova. Visak hrane se vraca do
rezervoara povratnim vodom.

Prednosti vlaznog (tecnog) nacina ishrane u odnosu na
poluvlazni je pre svega u laksem i boljem mesanju hrane, jedno-
stavnijem i laksem ciscenju opreme koja se ispira vodom.

3. Hranilice za zivinu

Uzgoj zivine moze biti podni i kavezni (baterijski), pa se i
oprema za ishranu i mehanizacija ostalih radova zbog toga
razlikuju. U podnom sistemu uzgoja koriste se visece, cilindricne

136

i uzduzne, zlebaste hranilice.
Ove druge koriste se u kaveznom
uzgoju, mada se vise primenjuje
sistem punjenja valovcica - hra-
nilica s pokretnim uredajem.

a) Visece hranilice

Izraduju se od plasticne ma-
se upadljivih boja. Sastoje se od
rezervoara i ispod njega kruzne
posude (si. 68). Rezervoar je ce-
vima spojen s transporterom
(najcesce lancasto-tanjirastim)
smestenim iznad hranilica. Hra-
na slobodnim padom stize od.
transportera kroz vertikalne ce-
vi u hranilice i puni ih.

Da bi hrana ravnomerno
priticala u kruznu posudu, re-
zervoar je malo izdignut iznad
nje, a zidovi su mu pod uglom od
45 stepeni za brasnastu hranu,
odnosno 27 stepeni za zrnastu
hranu i palete. Dubina kruzne
posude iznosi sest-sedam santi-

metara za pilice, odnosno 10 santimetara za odraslu zivinu. Hra-
nilice se mogu postaviti u jedan ili dva reda, a na jednu hranilicu
racuna se 50 pilica ili 20 nosilja.

SI 68.

Okrugla viseca hranilica
za zivinu

b) Pokretni uredaj

U kaveznom sistemu uzgoja zivine hranilice-valovcici naj-
cesce se pune pokretnim uredajem. Kavezi su obicno na tri sprata
i dvostrani, a hrana se doprema u hranilice pokretnim rezervoa-
rom-vagonetom na sve spratove istovremeno. Kad vagonet dode
do kraja, automatski menja smer kretanja, vraca se u prvobitni
polozaj i iskljucuje. Osim automatskog, cesto je omoguceno i rue-
no upravljanje.

137

VI

MASINE I OPREMA ZA TRANSPORT

Od ukupno utrosene energije u poljoprivrednoj proizvodnji
40-50 odsto odnosi se na transport. Ima skoro 200 proizvoda i
materijala koje treba utovariti, prevesti i istovariti u odredenom,
najcesce kratkom vremenu.

Transport se odvija u razlicitim uslovima, najcesce istim
prevoznim sredstvom. U ratarstvu, na primer, proizvodi se
prevoze s njive po poljskom, uglavnom losem putu, a potom po
savremenom kolovozu.

U poljoprivredi transport obicno obuhvata:

- utovar tereta na prevozno sredstvo,

- prevoz

- istovar

- pretovar.

A. TRAKTORSKE PRIKOLICE

U poljoprivredi, a posebno na posedima zemljoradnika,
osnovno transportno sredstvo je prikolica. Savremene
poljoprivredne prikolice imaju univerzalnu konstrukciju sasije i
voznog dela, a tovarni sanduk se menja zavisno od vrste tereta.
Traktorske prikolice mogu biti dvoosovinske i jednoosovinske.

1. Dvoosovinska traktorska prikolica

Univerzalne dvoosovinske prikolice, zbog siroke primene,
najvise se koriste na privatnom posedu. Njihova nosivost treba da
je uskladena s potrebama transporta, vrstom materijala, pute-
vima, udaljenosti i vucnom snagom traktora.

138

Materijal

Nosivost (t)

Povrsina sanduka (rn)

Krompir

Stajnjak

Mineralno
djubrivo

Zemlja ,
sljunak

Zapreminska
masa [kg/nr?]

350

600-750

700-750
600-700

700-1000

1200-1700

U * 1,8 = 7,2

Visina Tovarenja
[cm]

119

55-69

55-59

59-69

42-59

24-35

5x 7= 10

Visina tovarenja
[cm]

143

67-83

67-71

71-83

50-71

29-42

SI 69. Visina tovarenja prikolice

Na privatnom sektoru mogu se koristiti prikolice nosivosti
tri, pet i sedam tona. Prikolice vece nosivosti, klasicne izrade, nisu
pogodne za transport na polju zbog teskih uslova rada, upadanja
tockova u zemljiste, sabijanja i kvarenja njegove strukture.

Na slici 69 prikazana je visina tovarenja na univerzalnoj
prikolici za prevoz razlicitih materijala.

a) Delovi prikolice

Sanduk prikolice moze biti izraden od drveta, lima ili kombi-
novano. Stranice su visoke 40 do 50 santimetara. Zadnja i bocne
stranice vezane su sarnirno za dno sanduka te se mogu otvoriti
prilikom utovara, odnosno istovara. Najcesce se izraduju tako da
im se visina moze produziti prilikom transporta laksih, kabastih
tereta.

Uredaj za voznju na prikolicama sastoji se od okvira, veze
okvira s osovinama (najcesce gibnjevi), osovina, tofckova, uredaja
za upravljanje i rude. Okvir obicno Sine dva paralelna, medu-
sobno povezana nosa^a, sto uproscava konstrukciju i smanjuje
masu prikolice.

Gibnjevi su podeseni za brzi transport i vece terete, jer dobro
podnose tresenje, a vek trajanja im je relativno dug.

Zbog bezbednosti u transportu, kretanja po javnim putevima,
nagnutim i neravnim terenima, prikolice moraju imati kofcioni
uredaj. Na savremenim poloprivrednim prikolicama instralirani
su hidraulicni ili vazdusni (pneumatski) ko^ioni sistemi koji
sigurno i brzo dejstvuju.

139

b) Upravljanje prikolicom

Dvoosovinskim prikolicama upravlja se:

— pomocu okretnog venca, ili

- preko rukavca prednjih osovina. ,

Ako je upravljanje okretnim vencem, koji se cesto naziva „i
peti tocak", pri potpuno zaokrenutoj prednjoj osovini sanduk se
oslanja samo u tri tacke. Tada je stabilnost prikolice veoma mala,
moze se lako prevrnuti. Prednost ovakvog sistema je u malom
poluprecniku okretanja - od 6,1 do 6,5 metara, pa su takve
prikolice pogodne za rad na manjem prostoru.

Prikolice kojima se upravlja rukavcem prednje osovine
znatno su stabilnije pri okretanju, jer je sanduk uvek oslonjen u
cetiri tacke. Ove prikolice su po pfavilu lakSe, ali je za okretanje
potrebno vise prostora, poluprecnik okretanja je 6,8 do 8,5
metara.

2. Jednoosovinska traktorska prikolica

Jednoosovinska traktorska prikolica ima oslonac u tri tacke:
na dva tocka i preko rude na poteznicu traktora. Zbog toga
povecava opterecenje na zadnje tockove traktora do oko polovine
ukupne mase prikolice. Prikopcava se za traktor sistemom
automatske kuke, a rede na poteznicu traktora.

Najnovije konstrukcije jednoosovinskih prikolica imaju
pogon osovine preko prikljucnog vratila traktora. Prednost im je
u tome sto se oko devet desetina tereta prikolice rasporeduje na
zadnju osovinu traktora i pogonsku osovinu prikolice. Ovakve
prikolice, vucene istim traktorom, mogu preneti dva do dva i po
puta veci teret nego klasicne jednoosovinske. Nosivost im je sest
do 15 tona, a zahtevaju traktor snage 51,5 kW.

3. Koriscenje traktorske prikolice

Za prevoz kabastih materijala, kao sto su seno, balirana ili
nebalirana slama, stranice univerzalne prikolice mogu se spustiti,
odnosno postaviti u horizontalni polozaj. Na taj nacin dobija se
veci tovarni prostor. Prilikom visokog tovarenja pozeljno je tovar
vezati konopcima radi njegove vece stabilnosti.

Za transport laksih materijala stranice prikolice se mogu
produziti po visini. Na primer, za zelenu masu koja se prihvata iz
silaznog kombajna, sanduk univerzalne prikolice moze se
adaptirati tako da se na stranice postavi posebno izraden
nastavak od zicane mreze.

Sarnirne veze pri kipovanju, na strani na koju se sanduk
iskrece, treba da su dobro zabravljene. Na suprotnoj strani veze
treba osloboditi.

140

B. PRETOVARNO - TRANSPORTNA SREDSTVA

Ovu grupu transportnih sredstava cine utovaraci - istovaraci,
transporter! i elevatori.

Primenom ovih sredstava ucesce fizickog rada na utovaru i
pretovaru je neznatno.

1. Prednji traktorski utovarac

Upotrebljava se za prebacivanje i utovar stajnjaka, silaze,
zelene mase, sena, repe i zemlje. Moze se koristiti za ciscenje
otvorenih, rede zatvorenih staja. Prikljucci utovaraca su: vile za
stajnjak, lopata za utovar zemlje i sljunka, vile za zelenu krmu i
seno, vile za utovar repe i drugo. U odnosu na rucni utovar,
proizvodnost rada povecava se za sest do 10 puta. Ovi utovaraci
mogu da dignu teret mase do 1000 kilograma. Visina dizanja
teskih materijala je 2,2 - 2,5 metara, lakih 3,2 - 3,5, a veoma lakih
do cetiri metra.

Prednji traktorski utovarac sastoji se od poprecnog nosaca,
bocnih nosaca, nosaca vila, prikljucka - radnog organa,
hidraulicnih cilindara i veza s hidraulikom traktora (gumene i
metalne cevi). Za kuciste traktora zglobno su pricvrscene poluge
(nosaci vila) utovaraca. Na prednjem kraju poluga pricvrscen je
izmenjivi prikljucak - radni organ utovaraca, kojim se zahvata
materijal.

Voznjom traktora unapred vile se spuste na odgovarajucu
visinu od tla i zabadaju u materijal, na primer stajnjak.
Zahvaceni materijal se podize uvis i voznjom unazad donosi do
mesta istovara. Oslobadanjem veze koja drzi vile ili korpu u
horizontalnom (radnom) polozaju, usled mase tereta vile se
iskrecu nanize i materijal ispada u prikolicu, odnosno na mesto
deponovanja. Korpa se vraca u radni polozaj dejstvom opruge ili
pritiskom o tlo, pri cemu klin za osiguranje radnog polozaja korpe
uskoci u svoje leziste i ostvari cvrstu vezu korpe s polugama.

Vile za stajnjak imaju pet do osam celicnih zubaca. Zadnji
deo je od celicnog lima, a kako je stajnjak lepljiv moze biti u
obliku resetaka, jer pri utovaru u prikolicu ostaje manje stajnjaka
na vilama.

Korpa za utovar korenasto-krtolastih plodova sastoji se od
zubaca postavljenih na manjem razmaku nego kod vila za zelenu
krmu. Zupci su na zadnjem delu povijeni. Bocno su stranice od
lima ili resetke, koje sprecavaju ispadanje materijala. Vrhovi
zubaca su zaobljeni, da ne bi nabadali plodove. Zapremina korpe
je do 0,6 kubnih metara.

Korpa je namenjena za utovar zemlje, zgorelog stajnjaka i
drugih materijala koji se ne mogu utovariti vilama. Zapremine je

141

od 0,2 do 0,45 kubnih metara. Na prednjem rubu korpe postavljen
je noz koji sluzi za podsecanje vrlo kompaktnog materijala.

Da bi utovarac uspesno radio, potrebno ga je redovno
odrzavati i njime pravilno rukovati, uz pridrzavanje uputstva
koje daje proizvodac. Posebnu paznju treba posvetiti pravilnom
postavljanju na traktor, rukovanju hidraulikom traktora i
prikljuccima.

2. Kranski traktorski utovarac

Ovaj tip utovaraca (si. 70) postavlja se na zadnjem delu
traktora. Na nosacu se nalazi radni organ za zahvatanje tereta.
Obicno je to korpa, koja moze biti razlicito izvedena. Korpa se
otvara i zatvara delovanjem hidraulicnih cilindara povezanih s
pumpom hidraulika traktora.

Da bi se zadnji tockovi sto manje opteretili i povecala
stabilnost traktora, kranski utovarac se oslanja na zemlju
potpornim stopama. Prednost kranskog nad prednjim
utovaracem je u tome sto ovaj radi u mestu, odnosno za vreme
rada traktor se ne pomera. To ga cini posebno primenljivim u
nepovoljnim uslovima rada, kada je podloga raskvagena,
blatnjava, u kojima primena prednjeg utovaraca ne bi bila
efikasna zbog proklizavanja pogonskih tockova traktora.

Resetkasta korpa sluzi za utovar repe, glava i lisca repe,
silaze, stajnjaka i si., dok se za iskop i utovar zemlje, komposta i
drugih sipkih materijala postavlja specijalna korpa sa zatvorenim
stranicama. Masa kranskog utovaraca krece se od 1000 do 3500 N.
Ucinak je od 10 do 18 tona na cas, a ugao obrtanja (opseg
zahvatanja) od 180 do 360 stepeni, zavisno od tipa i namene.

SL 70. Kranski traktorski utovarivac
142

3. Trakasti transporter

Trakasti transporter! primenjuju se za prenosenje rasute, a
rede komadne robe u horizontalnom ili kosom transportu s
nagibom od 10 do 28 stepeni. Produktivnost im je veoma velika.
Materijal se prenosi na razdaljinu od pet do nekoliko stotina
metara. Trakasti transporter ne moze sam da zahvata materijal,
vec se materijal mora dopremiti do njega, te on sam ne ostvaruje
punu mehanizaciju tehnoloskog procesa pretovara.

Transporter moze biti s gumiranom trakom, trakom od
kamilje dlake, s kudeljnom, zicanom i celicnom trakom. Tovarni
profil elasticne trake je ravan ili koritast (udubljen). Zavisno od
polozaja oslonih valjaka, koritasti profil moze imati trouglasti,
trapezasti i segmentni oblik. Specijalna gumena traka moze imati
i pravougaoni oblik.

Prema nameni trakasti transporteri mogu biti za opste svrhe
transportno-pretovarnih radova i za specijalne potrebe.

Trakasti transporter sastoji se od beskrajne elasticne trake
koja se obavija oko pogonskog i zateznog dobosa. Ona je u isto
vreme i vucni i noseci organ tereta. Pokrece je motor preko
pogonskog dobosa. Kretanje dobosa prenosi se na traku usled
trenja izmedu njih, koje nastaje zatezanjem zateznog dobosa. Ovo
zatezanje je potrebno i radi odrzavanja kontinuiteta na traci.
Traku podrzavaju izmedu dobosa osloni valjci postavljeni duz
rama transportera na odredenom rastojanju jedan od drugog.

Gornji deo trake, koji nosi teret, naziva se radni, a donji deo
prazni krak. Utovarni uredaj, postavljen na nosecem ramu,
odnosno sasiji transportera, stavlja teret na traku. Istovar tereta
je na bilo kojem mestu pomocu istovarnih uredaja, ili na kraju
preko pogonskog dobosa. Za privatni sektor pogodni su pokretni
transporteri duzine od pet do 15 metara. Transporteri duzi od pet
metara postavljeni su na tockove, a kraci se prenose rucno. Ovi
transporteri obicno imaju i uredaj za promenu ugla nagiba.

Nagib trakastih transportera ogranicen je vrstom robe i mora
biti za sedam do 10 stepeni manji od ugla trenja izmedu trake i
tereta koji se transportuje. Dozvoljeni uglovi nagiba glatke
gumene trake iznose: za krompir 12 stepeni, zrno 20, komadnu
robu 20, brikete 12, cement 20, suvi pesak 24, vlazni pesak 27,
sljunak pran i prosejan 12 stepeni. Pri nagibu navedenih uglova
materijal ne klizi niz traku.

4. Elevatori

Elevatori sluze za dizanje tereta na odgovarajucu visinu, pri
cemu se teret moze premestati pod vecim nagibom nego
transporterima. Nagibni ugao je preko 30 stepeni.

143

SI. 71. Elevator univerzalne primene na seoskom posedu

Elevatori se proizvode kao pretovarne univerzalne masine i
za specijalne namene. S obzirom na raznovrsnost materijala koji
se pretovara na privatnom sektoru - seno, slama, klipovi
kukuruza i dr (si. 71), pri nabavci bi trebalo dati prednost
elevatorima univerzalne primene.

Elevator se sastoji od ramske konstrukcije, pogonskog
motora, transportnog korita, noseceg transportnog elementa
(traka ili lanci) i uredaja za promenu nagiba. Elevatori su
najcesce pokretni. Za privatni sektor interesantni su tipovi
elevatora duzine do 15 i visine dizanja do 10 metara.

U koritu elevatora nalazi se noseci - vucni organ, koji moze
biti beskrajna traka ili lanac. Na traci su dodate lopatice za
prihvatanje i pridrzavanje tereta, da ne klizi niz traku. Kod
lancastih elevatora noseci radni organ je par lanaca koji se krecu
po dnu korita, a na njih mogu biti postavljene poprecne letvice sa
zupcima ili lopatice pogodne za transport kukuruza u klipu,
odnosno komadne robe.

144

Nagib elevatora manje duzine podesava se rucno posebno
ugradenim uredajem, dok je kod velikih elevatora za to ugraden
poseban elektromotor.

Elevatori zahtevaju malu pogonsku snagu, sto ih cini
rentabilnim u eksploataciji. Tako, na primer, elevatori duzine do
10 metara mogu ostvariti ucinak i do 10 tona na cas pri pretovaru
baliranog sena, a za pogon im je dovoljan elektromotor snage 2,2
kW.

145

VII

ZASTITA U RADU MASINAMA

Do tezih i smrtnih povreda poljoprivrednika na radu dolazi
zbog nepotpune primene mera zastite.

Nezgode na radu mogu se izbeci ako se onemoguci delovanje
izvora opasnosti na radnike.

Izvor opasnosti potpuno se uklanja zamenom opasne neo-
pasnom masinom, opasnih neopasnim tehnoloskim postupcima i
stetnih nestetnim materijama. U svim slucajevima gde to dopus-
taju tehnoloske i ekonomske mogucnosti, izvor opasnosti treba
potpuno ukloniti.

Radnik se moze udaljiti iz prostora opasnosti mehanizacijom
i automatizacijom radnih operacija.

Izvor opasnosti treba ograditi razlicitim zastitnim naprava-
ma na masinama i u radnom prostoru. Ako su te naprave dobro
konstruisane i radnici ih pravilno koriste, ovaj nacin zastite na
radu je pouzdan.

Sredstva i oprema za licnu zastitu na radu ne daju najbolje
rezultate, posebno ako radnici izbegavaju da koriste sredstva i
opremu za licnu zastitu. Ali, na mnogim radnim mestima ne
postoje mogucnosti zastite zivota i zdravlja radnika (izlozenost
hladnoci, vlaznosti sredine, prasini, buci). Obaveza je svakog
radnika da savesno koristi raspolozivu odecu, obucu i drugu
zastitnu opremu. U radu na njivi udaljenoj od naselja, jos vise
dolazi do izrazaja licna odgovornost rukovaoca masinskih agre-
gata za svoju bezbednost.

A) MEHANICKI IZVORI OPASNOSTI

Masine i oruda cesto imaju ostre i siljaste elemente koji mogu
izazvati povrede iako se ne krecu. Veoma su opasni rotirajuci

146

delovi masina i uredaja (osovine, vratila, remenice, lancanici). S
povecanjem brzine obrtaja raste opasnost po coveka. Moze se reci
da je svaki nezasticen rotirajuci deo opasan zbog mogucnosti
zahvatanja delova tela: ruke, noge, kose, ili radnog odela. Nezas-
ticene osovine i vratila, bez obzira na brzinu obrtanja, takode
predstavljaju opasnost po coveka, tim vecu ako se na njima nalaze
klinovi, vijci i si.

Izvor opasnosti predstavljaju delovi koji se uzajamno pokre-
cu, jer se stvaraju mesta ukljestenja, na primer, otkidacki i komu-
sacki valjci kombajna za berbu kukuruza. Opasnost postoji
samo kada se delovi masine krecu kruzno ili pravolinijski, kada
su u medusobnom odnosu ili u odnosu na nepomicne delove masi-
ne ili okoline. Mesto ukljestenja uvlaci zahvacene delove koje je
gotovo nemoguce osloboditi pre nego sto dode do povrede, odno-
sno nesrecnog slucaja.

1. Provera ispravnosti masina

Pre polaska na njivu rukovalac treba da se uveri u ispravnost
masinskog agregata - traktora, prikljucne masine ili kombajna.
Najpre se proverava, prema uputstvu za rukovanje, funkcioni-
sanje instrumenata i komandi pogonske masine - traktora ili
kombajna, a potom rad brisaca stakla i sigurnost zatvaranja vrata
na kabini. Za nocni rad veoma je bitno da kontrolno-merni
instrument budu dobro osvetljeni.

Na bezbednost rukovalaca pri izvodenju mehanizovanih
operacija veliki uticaj ima stanje sistema upravljanja i kocenja
traktora. Njihovu ispravnost treba veoma pazljivo proveriti.

Tehnicko stanje sistema za upravljanje traktorom i kombaj-
nom, kao i rucice za upravljanje radnim organima poljoprivred-
nih masina i oruda, treba da obezbedi lako, pouzdano i bez-
opasno upravljanje. Slobodan hod volana ne bi smeo biti veci od
15 stepeni.

Veliki uticaj na bezbednost u radu, posebno u transportu, ima
stanje pneumatike. Spoljna guma ne sme biti ostecena, niti rebra
istrosena, jer to moze prouzrokovati nezgode s tragicnim posle-
dicama.

Pre pustanja motora traktora u pogon vozac mora proveriti
da li se poluga menjaca nalazi u neutralnom polozaju.
Nedopustivo je motor paliti direktno na elektropokretacu-anlase-
ru, jer se traktor, ako poluga menjaca nije u neutralnom polozaju,
krece nekontrolisano.

Dok motor radi zabranjeno je traktor snabdevati gorivom i
mazivom i otklanjati kvarove. Dopusteno je samo regulisati rad
motora. Pri punjenju rezervoara gorivom ne sme se prilaziti
traktoru s otvorenim plamenom. Traktor treba da je snabdeven
protivpozarnim aparatom, koji se mora redovno kontrolisati i
puniti.

147

Rukovalac, odnosno traktorista ne sme kretati na posao ako
je pod uticajem alkohola. U traktoru ili prikolici ne sme voziti ni
drugu osobu pod uticajem alkohola, jer ona moze praviti nepro-
misljene radnje s fatalnim posledicama po obojicu.

2. Berac kukuruza - najopasnija masina

U radu beracem za kukuruz najcesce stradaju ruke i noge, ali
vrlo cesto dolazi i do smrtnih ishoda. Uzroci povreda u radu
beracem su:

- nezavrsen kurs za rukovaoce kombajna beraca-komusaca,

- neprocitano uputstvo o sigurnosti na radu kombajnom,

- neogovarajuce radno odelo,

- neugasen motor traktora pre nego sto pocne odgusivanje ili
otklanjanje kvara.

Postoje pravila kojih se treba pridrzavati pri radu kombaj-
nom beracem-komusacem:

- ne prekoraciti dozvoljenu transportnu brzinu od 15
kilometara na cas,

- ne pustati kombajn u rad ako ima nekoga u blizini,

- ne raditi u raskopcanom odelu ni sa salom koji slobodno
visi,

- ne raditi kombajnom bez zastitnika na kardanskom vratilu
i drugim pokretnim delovima, niti ih u toku rada skidati,

- ne raditi ispod beraca sekcije dok se prethodno ne osloni na
cvrstu podlogu i ne oslobodi hidraulicni podizac kombajna,

- u toku rada kombajn se ne sme cistiti, podmazivati i
regulisati,

- bilo koje zagusenje otklanjati tek posto se iskljuci pogon
prikljucnog vratila traktora i ugasi motor.

- ne razdvajati kombajn od traktora ako bunker nije prazan,

- ne transportovati kombajn s punim bunkerom,

- po zaustavljanju prvo iskljuciti pogon prikljucnog vratila
traktora, pa onda spustiti kombajn na zemljiste, a potom ugasiti
motor.

3. Prevrtanje traktora

Da ne bi doslo do propinjanja prednjih tockova i potpunog
prevrtanja trakora unazad, treba se pridrzavati ovih pravila:

- Masine i oruda kaciti za poteznicu traktora. Prikljucna
masina se ne sme lancem vezati za zadnju osovinu ili sediste, jer
postoji opasnost od propinjanja i prevrtanja traktora unazad.

Kada traktor upadne u blato, vozac treba da otkopca pri-
kljucnu masinu, pod pogonske tockove stavi neki suv materijal
(slamu, kukuruzovinu), potom poveca broj obrtaja motora - gas i

148

SI. 72. Brzo prevrtanje
traktora oko zadnje osovine

naglo ukljuci kvacilo. Ako se to£kovi pocnu okretati, sve ce proci
bez udesa. All, ako so ne pokrenu, mora se nesto drugo pokrenuti.
Polazeci od toga da su zadnji tockovi blokirani u blatu, podici ce
se prednji kraj traktora i zaokrenuti oko zadnje osovine (si. 72).
Ispitivanjem je utvrdeno da se traktor, ako je ukljuCen u cetvrtu
brzinu, prevrne unazad za svega pola sekunde. Ista opasnost preti
i kada traktor upadne u kanaL Da bi se traktor bez posledica po
vozaca mogao izvuci iz blata ili kanala, treba preduzeti:

- Pokusati da se traktor pokrene unazad, jer tada ne postoji
opasnost od prevrtanja unazad. Ako je kretanje unazad
ograniceno na mali deo puta, treba iskoristiti taj deo puta da se
krene napred prvim stepenom prenosa uz mali broj obrtaja
motora i lagano ukljucivanje kvacila. Ako to ne uspe t postupiti na
ovaj nacin:

- Ocistiti blato ispred zadnjih tockova traktora, a zatim
ukljuciti prvi stepen prenosa i umerenim brojem obrtaja motora
lagano ukljuciti kvacilo. Ako su prednji tockovi u blatu, treba ga
ocistiti i ispred njih.

Ako dva prethodna pokusaja ne daju rezultate, treba koristiti
drugi traktor za izvlacenje. Jedan kraj uzeta ili lanca zakaciti za
poteznicu traktora koji sluzi za izvlacenje, a drugi za prednji kraj
traktora koji je u blatu ili kanalu. Cim se uze zategne, traktor u
blatu treba da koristi i sopstvenu snagu za izvlacenje. Sve dok je
uze zategnuto nema opasnosti da ce se traktor prevrnuti unazad.

4. Slepanje traktora

Slepati se moze samo traktor koji ima ispravan upravljacki,
hodni i kocioni mehanizam. Za slepanje neispravnog traktora
bolje je koristiti vucnu motku nego uze, jer se moze manevrisati i
unazad i ne postoji mogucnost naletanje vucenog traktora na onaj
koji ga vuce (si. 73). Slepa se manjim brzinama. Ne treba naglo
kociti i dodavati gas. Ako se koristi uze, ono u toku voznje mora
biti uvek nategnuto. Oba traktora treba obeleziti crvenom
zastavicom ili drugim propisanim vidljivim oznakama upozo-
renja.

1 Masine za seoski posed 149

SI 73. Pri slepanju traktora vucna motka je sigurnija od uzeta

Ako kocioni sistem nije ispravan, bolje je traktor preneti
odgovarajucim transports m sredstvom. Ako se vec mora slepati,
onda obavezno upotrebiti vucnu motku.

Ako je upravljacki ill hodni sistem traktora ostecen ili
neispravan, treba ga odvuci s podignutim prednjim krajem ili
utovariti na odgovarajuce transportno sredstvo. U ovom slucaju
slepanje nije dozvoljeno.

B) POVREDE

Izvori povreda mogu biti razne masine. alati i uredaji koji se
koriste u domacinstvu i polju, zivotinje, vatra, hemijska sredstva.
Povrede masinama na elektricni ili motorni pogon su teze, nekada
smrtonosne zbog velike snage i brzine kojom deluju na orga-
nizam. Zbog sve rasirenije upotrebe pesticida cesca su i trovanja,
neretko sa smrtnim ishodom.

Za pruzanje prve pomoci neophodna su sredstva koja se cesto
ne nalaze pri ruci povredenog ili onoga ko se nasao u blizini i zeli
da pruzi prvu pomoc. Zbog toga je preporucljivo u domacinstvu
ili vozilu (traktor, zaprega) imati paket prve pomoci, koji se moze
kupiti u svakoj apoteci. U svakom se nalazi „prvi zavoj u
namenjen za stavljanje na otvorenu ranu, jer je sterilan. Zato
njime treba pazljivo rukovati, da se ne bi zagadio deo zavoja koji
se stavlja na ranu.

1. Zaustavljanje krvarenja

Svaka otvorena rana pracena je krvarenjem. Ako je krvarenje
jako potrebna je hitna pomoc, jer povredeni zbog velikog gubitka
krvi moze izdahnuti za nekoliko minuta. To su slucajevi kada su
povredeni veci krvni sudovi iz kojih krv tece u mlazu.

Brzo i privremeno krv se moze zaustaviti pritiskom na krvni
sud iznad mesta povrede. Pri povredi ruku tacka pritiska je

150

SI. 74. „Prvi zavoj" za zaustavljanje krvarenja

pazuho, s tim sto se pritiska prema nadlaktici. Pri povredi nogu
tacka pritiska je prepona. Krvarenje se dalje zaustavlja stavlja-
njem zavoja (si. 74). Za to je najpogodniji „prvi zavoj". Ako ga
nema, na ranu treba staviti nekoliko slojeva gaze i dovoljno snaz-
no previti s vise zavoja da krvarenje prestane.

2. Rane

Ogrebotine i plitke posekotine najbolje je ocistiti nekim de-
zinfekcionim sredstvom, sprejom za rane, posuti praskom iz ku-
tije za prvu pomoci i preko toga staviti flaster ili gazu i previti.
Ako nema dezinfekcionih sredstava, izuzetno je dozvoljeno
povrsinsku ranu oprati rakijom ili mlakom vodom.

Dublje rane se ne smeju dodirivati ni ispirati, vec samo oko
njih grubo ocistiti strane predmete i prljavstinu. Na ranu staviti
„prvi zavoj" ili sterilnu gazu, a potom zaviti i povredenog uputiti
lekaru koji ce zbrinuti ranu, a po potrebi dati i zastitnu injekciju
protiv tetanusa.

Ranu ne treba kvasiti vodom, jer to usporava zarastanje. Ako
su rane vece, obavezno treba ici lekaru, jer ce pravilno obradena
rana brze zarasti i bez posledica infekcija i oziljaka.

3. Prelomi, iscasenja i uganuca

U slucaju preloma, iscasenja i uganuca radi se o povredi
kostiju, zglobova i kostano-zglobnih veza. Nekada su te povrede
pracene nagnjecenjem mekog misicnog tkiva. Povredeni deo tela
boli, otekne, pomodri. Pri prelomu moze postojati neprirodni
oblik i polozaj uda i gubitak njegove funkcije ispod preloma.

151

Prilikom iscasenja zglob je deformisan, a polozaj uda neprirodan.
Ograniceni su pokreti susednih zglobova.

Posto nestrucnjak tesko moze proceniti koja je povreda u
pitanju, treba da postupi ovako:

Ako postoji rana treba je previti, imobilisati povredeni ud i
povredenog uputiti lekaru. Imobilizacija je postupak kojim se deo
tela zavojima dovodi u stanje nepokretnosti.

Pravilo je da se pri prelomu dva susedna zgloba ukoce, cime
se umanjuje bol i prelomljeni delovi kosti ne ostecuju meko tkivo
(misice, krvne sudove i zivce). Za imobilizaciju se mogu koristiti
prirucna sredstva: daska, kolac, alat, korito i si. Pri prelomu
potkolenice stavi se daska s unutrasnje i spoljne strane, duzine od
pete do sredine natkolenice i obavije kruznim zavojem. Ako nema
zavoja, daske se mogu zaviti i pricvrstiti uz nogu maramom,
salom, peskirom, konopcem i dr.

4. Opekotine

Opekotinu je potrebno hladiti tekucom vodom sve dok bol ne
prestane (5-15 minuta), ako nema fekuce vode, moze posluziti
cista voda iz posude. Opecenu povrsinu zatim treba prekriti
sterilnom gazom i zaviti. Po pravilu, opeceno lice se ne povezuje.
Opecenog s plikovima ili tezim oblicima opekotina, bez obzira na
zahvacenu povrsinu, obavezno treba uputiti lekaru.

5. Povredeni s gubitkom svesti

Gubitak svesti nastaje zbog prestanka disanja ili rada srca.
Povredeni se ozivljava vestackim disanjem i spoljasnjom
masazom srca. Najefikasniji nacin vestackog disanja je usta na
usta ili usta na nos. Sprovodi se tako sto se onesvesceni polozi na
leda, otkopca mu se okovratnik, popusti kravata, a lice koje daje
vestacko disanje klekne mu pored glave.

Pre pocetka davanja disanja potrebno je pregledati usta
povredenog, da u njima nema stranog tela, ako ima vestacke vilice
izvaditi, a jezik zapao nazad povuci napred i osloboditi prolaz
vazduhu.

Podizanjem brade glavu onesvescenog treba zabaciti sto vise
unazad i posto je spasilac udahnuo, stavlja usta na usta i uduvava
vazduh. Istovremeno rukom, koja je prema glavi, treba drzati nos
zatvoren. Pri vestackom disanju usta na nos vazduh se uduvava
kroz nos, a rukom usta drze zatvorena. Posle svakog uduvavanja
oslobadaju se usta, odnosno nos i posmatra da li se grudni kos
spusta. Vazduh se uduvava 12 do 16 puta u minutu i prestaje kada
povredeni pocne sam da dise. Postupak ozivljavanja sprovodi se
dva sata, a pozeljno je i duze ako onesvesceni ne dolazi svesti (si.
75).

152

m$z

SI. 75. Vestacko disanje i spoljna masaza srca
onesvescenog

Spoljasnja masaza srca izvodi se samostalno, ili u kombina-
ciji s vestackim disanjem. Srce se masira tako sto spasilac klekne
pored onesvescenog, stavi ruku preko ruke i trecinom dlana
prema korenu sake pritiska donju trecinu grudne kosti (si. 75).
Masazni pritisak mora biti kratak i energican i izvodi se tezinom
celog tela. Pritisak treba da bude ritmicki, s kracim pauzama.

Ako se kombinuje vestacko disanje s masazom srca, a to
izvodi jedna osoba, tada nakon svakih 16 masaznih pritisaka
slede dva uduvavanja vazduha. Kada dva spasioca pruzaju
pomoc, onda se nakon svakih pet masaznim pritisaka jednom
uduvava vazduh.

6. Povrede od elektricne struje Hi groma

Elektricna struja ili grom mogu izazvati opekotine ili povrede
unutrasnjih organa - srca, mozga. Prva pomoc ukazuje se na ovaj
nacin: povredenog treba ukloniti iz oblasti elektricne struje. Ako
je u pitanju struja niskog napona, iskljucuje se struja ili ukloni
zica koja je u kontaktu s povredenim. Pri tome se koriste predmeti
koji ne sprovode struju - stap, daska, grana.

Ako je vod visokog napona, struja se mora iskljuciti u
centralnoj sluzbi. Spasioci se ne smeju primicati povredenom, da i
sami ne bi bili povredeni. Unesreceni bez svesti ozivljava se

153

vestackim disanjem i masazom srca. Opekotine nastale od struje
ili udara groma zbrinjavaju se kao i opekotine drugog porekla.

7. Prevoz povredenih

Veoma je znacajno pravilno preneti povredene, jer se povrede
desavaju daleko od zdravstvene stanice, narocito ako se ona zbila
u polju. Prevoz se najcesce obavlja losim putem, neodgovarajucim
vozilom ili se povredeni prenosi na rukama, sto moze ugroziti
zivot povredenog usled zapadanja jezika i ugusenja onesvescenog,
povrede kicmene mozdine s oduzimanjem udova u slucaju povre-
de kicme i si.

Polozaj povredenog u transportu zavisi od stanja svesti, vrste
i tezine ozlede i primenjene prve pomoci.

Pri povredi kicme povredeni se postavlja na ravnu povrsinu -
dasku, klupu, stranicu kola i si, a ispod slabinskog i vratnog dela
kicme stavlja jastucic da bi se ispunila prirodna krivina kicme.

Povredeni bez svesti stavlja se u bocni polozaj (si. 76) s
polusavijenom donjom nogom preko koje je prebacena gornja,
donja ruka je zabacena nazad sa savijenim dlanom, a gornja
podvucena pod obraz. Mora se voditi racuna o prohodnosti disaj-
nih puteva, zbog cega se jezik povlaci napred i povremeno kon-
trolise.

Povredeni s prelomom karlice i povredenim trbyhom prevozi
se u lezecem polozaju na ledima, s lako uzdignutim gornjim delom
grudnog kosa i savijenim kolenima ispod kojih je stavljen ulozak.

Ako je ozleden grudni kos, povredeni se prevozi u poluse-
decem polozaju, s lako savijenim kolenima. Sedeci polozaj koristi
se i pri ozledi lica, nosa i oka.

SI 76. Bocni polozaj onesvescenog

SI. 77. Ako je povredena kicma, treba biti oprezan

154

Pri povredi udova, posle stavljanja imobilizacije povredeni
deo tela zauzima polozaj koji najvise odgovara povredenom:
polusavijena ruka stavlja se uz grudi obesena o vrat maramom,
salom, zavojem, platnom ili drugim prirucnim sredstvom.
Povredena i imobilisana noga trazi sedeci ili lezeci polozaj u
transportu, s lako podignutom nogom uvis.

Za prevoz povredenih, posebno u seoskim uslovima, izuzetno
retko ce se pri ruci naci sanitetsko vozilo. Zbog toga treba
koristiti vozilo koje prvo naide. Pri sumnji na povredu kifcme
pravilnije ce se postupiti ako se povredeni postavi na ravnu
povrsinu (si. 77) i sa£eka sanitetsko vozilo, kamion ili zaprega,
kojima ce se povredeni preneti.

Nestrucna osoba koja ukazuje prvu pomoc stalno treba da
ima na umu da ce povredenom najbolje pomoci ako je smirena.
Najbolje je da se na mestu nesrece nalaze samo lica koja pruzaju
pomoc povredenom, a ostali udalje, da svojim prisustvom ne bi
ometali njihov rad.

155

IZBOR IZ LITERATURE

- Blagojevic M.: „ Masine, uredaji i oprema u stocarstvu"

- Brcic J.: „Mehanizacija rada u stocarstvu"

- Brcic J.: „Masine za povrtarstvo"

- Lucie D.: „Poznavanje traktora"

- Lazic V.: „Eksploatacija poljoprivredne tehnike"

- Mekinda M.: „ Masine u ratarstvu"

- Micic J.: „ Poljoprivredne masine"

- Pasic G.: „ Poljoprivredne masine"

- Person S.: „Poljoprivredni strojevi i oprema"

- Piria I.: „Traktor"

- Popov R.: „Poljoprivredni traktori u osnovnoj obradi zemljista"

- Rudinski I.: „Opasnosti i zastita zdravlja poljoprivrednika"

- RuzicicN.: „ Poljoprivredne masine"

- SavicM.: „Poljoprivredna tehnika"

- Capek D.: „Poljoprivredni traktor"

- Culjat M.: „Mehanizacija i oprema poljoprivrednog poseda"

156

SADRZAJ

Predgovor 5

Uvod 7

I. TRAKTOR

A. DIZEL MOTOR 9

1. Nepokretni delovi motora 9

a) Blok motora 9

b) Cilindri 10

c) Korit o 10

d) Glava motora 11

2. Pokretni delovi motora 11

a) Klipovi 11

b) Klipne osovinice 12

c)Klipnja£a . 12

d) Kolenasto vratilo 12

e) Zamajac 13

f) Ventili 13

g) Bregasta osovina 14

3. Motorski sistemi 14

4. Princip rada dizel motora 19

B. TRANSMISIJA TRAKTORA 20

1. Spojnica 20

2. Menjac s reduktorom 21

3. Zadnji most traktora 21

4. Odrzavanje transmisije 23

C. UREDAJI ZA PRENOS SNAGE 24

1. Prikljucno vratilo 24

2. Remenica 25

D. HIDRAULlCNO-PODIZNI SISTEM TRAKTORA 26

1. Delovi hidraulika 26

a) Hidrauli£na pumpa 27

b) Sigurnosni ventil 27

c) Balansna opruga 27

2. Komande hidraulika 27

3. Kako radi hidraulik 29

a) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima ti- 29

ji su radni organi u zemljigtu 30

b) Rukovanje hidraulikom pri radu orudima ko-

ja ne ulaze u zemljiste 30

c) Moguce neispravnosti i smetnje pri radu hid-
raulika 31

4. Spoljni prikljucci hidraulika 31

II MASINE ZA RATARSTVO

A. ORUDA ZA OSNOVNU OBRADU 33

1. Raoni noseni plug i delovi 33

a) Raonik 34

b) Pluzna daska 34

c) Pero pluzne daske 35

d) Plasticni nastavak pluzne daske 35

e) Plaz i peta plaza 35

f) Kozlac 36

g) Crtalo 36

h) Ram pluga 36

2. Pravilno agregatiranje i prikopcavanje pluga 37

a) PodeSavanje razmaka tockova traktora i ko-
lenaste osovine pluga 37

b) Greske u pr ikop c a v an j u pluga i njihovo ot-
klan j an j e 38

c) Izravnavanje pluga u uzduznoj i poprecnoj
ravni 40

d) Postavljanje crtala na plug 41

e) Koriscenje hidraulika traktora pri radu n o -
senim plugom 42

3. Odrzavanje pluga 43

4. Organizacija oranja 43

a) Priprema parcele 43

b) Pocetak oranja 45

B. ORUDA ZA PREDSETVENU OBRADU ZEMLJI&TA .... 46

1. Tanjirace 47

a) Delovi i tipovi tanjiraca 47

b) Pravilno regulisanje i prikopcavanje .... 47

c) Odrzavanje tanjiraca 48

2. Kultivatori 48

a) Povrsinski kultivatori 49

b) Meduredni kultivatori 49

c) Prikopcavanje i regulisanje rada kultivatora 50

d) Odrzavanje kultivatora 51

3. Drljace 51

a) Delovi i tipovi drljaca 51

b) Pravilno prikopcavanje 53

4. Valjci 53

a) Delovi i tipovi valjaka 53

b) Pravilno prikopcavanje 54

5. Kombinovana oruda 54

a) Setvospremaci 54

b) Kultivatori mrvilice 55

c) Prikopcavanje i regulisanje rada kombinova-

nih orud a 55

d) Odrzavanje kombinovanih oruda 56

C) MASINE ZA SETVU 57

1. Sejalice za strna zita 57

a) Setveni aparat 57

b) Sprovodnici semena-lule 60

c) Ulagaci semena 61

d) Rezervoar za seme 61

2. Odredivanje setvene norme 62

a) Sejalice s v al j ka s t o -rebr as t im setvenim
aparatom 62

b) Sejalice s cen t rif ugaln o - pneum a t skim setve-
nim aparatom 63

c) Sejalice sa setvenim aparatom u obliku Arhi-
medove spirale 63

3. Prikopcavanje sejalice i regulisanje dubine setve strnih zita . , 64

4. Sejalice za okopavine 65

a) Prikopcavanje sejalice za okopavine .... 67

b) Regulisanje dubine setve 68

5. Uredaj za unosenje insekticida 69

6. Organizacija setve 70

a) Organizacija setve strnih zita 70

b) Organizacija setve kukuruza 71

7. Odrzavanje sejalica . 71

D. maSine za ubiranje strnih £ita 72

1. Rad zitnog kombajna 72

2. Podesavanje kombajna u cilju smanjenja gubitaka 73

a) Gubici na vitlu i podesavanje 73

b) Gubici na transporteru hedera 74

c) Gubici na vrsidbenoj komori 76

d) Podesavanje bubnja i podbubnja 76

e) Podesavanje gornje zavese 78

f) Podesavanje sita 78

g) Podesavanje vazdusne struje 79

3. Adaptacija zitnog kombajna za rad u drugim usevima .... 80

a) Adapt ac

b) Adaptac

ijazakukuruz 80

iia za suncokret 81

c) Adaptacija za pasulj 81

d) Adaptacija za uljanu repicu 81

e) Adaptacija za soju 81

E. MARINE ZA UBIRANJE KUKURUZA 81

1. Rad beraca . 82

2. Podesavanja na beracu komuSatu 83

a) Podesavanje razdeljivaca redova 83

b) Podesavanje berackih valjaka . 83

c) Podesavanjeprivodnihlanaca 84

d) Podesavanje otkidackihplo£a 84

e) Podesavanje na elevatoru neokomusanih kli-
pova 85

f) Podesavanje na komusackom delu beraca . 86

g) Podesavanje ventilatora 86

h) Podesavanje komusackih valjaka 87

F. MARINE ZA VADENJE SECERNE REPE 88

1 . Radni organi za secenje lisca i glava Secerne repe 89

a) Uredaj za istovremeno setenje glava i lisca
repe 89

b) Uredaj s naknadnim seCenjem glava secerne
repe 90

c) Podesavanje organa za secenje glava i lisca 90

2. Radni organi za vadenje i ciktenje korena repe 91

a) Podesavanje sanki 91

b) Podesavanje diskova 92

c) Podesavanje turbina - rotirajucih re§etkas-
tihzvezda 92

3. Radni organi za sakupljanje i utovar repe 93

G. MARINE ZA ZASTITU RATARSKIH USEVA 93

/. Delovi prskalice 93

2. Rad pojedinih uredaja na prskalicama 94

a) Rezervoar 94

b)Mesalica 94

c)Filteri(sita) 94

d) Pumpa 95

e) Regulator pritiska 95

f) Rasprskivaci 95

g) Kako omoguciti dobro prskanje 96

h) Najcesce greske prilikom prskanja 96

3. Odredivanje utroska tecnosti 97

a) Kolicinska metoda 97

b) Zapreminska metoda 98

4. Odrzavanje prskalica 98

III. MASINE ZA POVRTARSTVO

A. MASINE ZA OSNOVNU I DOPUNSKU OBRADU ZEMLJISTA 100

B. MASINE ZA SETVU PORCA 100

C. MASINE ZA SADNJU POVRCA 102

1. Sadnja rasada (presadnica) 103

2. Sadnja lukovica 104

3. Sadnja krtola 104

D. MASINE ZA UBIRANJE POVRCA 105

IV MASINE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO

A. MA&INE ZA PRIPREMU ZEMLJISTA 107

1. Masine za krcenje i cescenje terena 107

2. Masine za ravnanje terena 107

a) Dozer 108

b) Grejder 108

c) Skreper 108

d) Bagerska dubinska kasika 108

B. MASINE ZA OBRADU ZEMLJISTA 108

1. Masine za rigolovanje 109

2. Masine i oruda za jesenje-zimsku obradu 109

a) Vinogr adar ski plug 109

b) Cizel plug 110

c) Rotacioni plug 110

d) Podrivac 110

3. Masine i uredaji za prole cno-letnju obradu Ill

a) Kultivator Ill

b) Tanjiraca Ill

c) Rotaciona sitnilica Ill

C. MASINE ZA NEGU ZASADA 113

1. Masine za rezidbu 113

2. Masine za sitnjenje ostataka rezidbe 114

D. MARINE ZA ZASTITU 115

1. Prskalice 115

a) Ledna prskalica 116

b) Rucna prevozna prskalica 117

c) Traktorska nosena prskalica 117

2. Orosivac - atomizer 117

a) Ledni orosivac 118

b) Traktorski orosivac 119

3. Zaprasivac 119

V. MASINE I OPREMA ZA STOCARSTVO

A. MASINE ZA SPREMANJE SENA 121

1. Kosacice 121

a) Delovi klasicne kosacice 121

b) Uslovi za dobar rad kosacice i podesavanje 122

2. Grablje 123

a) Poprecne grablje 123

b) Bocne grablje 124

3. Prese za seno . . 124

a) Delovi prese visokog pritiska 124

b) Podesavanje i odrzavanje prese 125

B. MASINE ZA SPREMANJE SILAZE 127

C. MARINE ZA SITNJENJE ZRNASTE HRANE 127

D. UREDAJI ZA SNABDEVANJE OBJEKATA VODOM .... 128
1. Pojilice 129

a) Pojilice za goveda 129

b) Pojilice za svinje 130

c) Pojilice za zivinu 130

E. UREDAJI Z A MUZU 131

1. Delovi uredaja za muzu 132

2. Odrzavanje i ciscenje uredaja za muzu 133

F. MASINE I OPREMA ZA ISHRANU STOKE 133

1. Hranilice za goveda 133

2. Hranilice za svinje 135

a) Automatske hranilice 136

b) Automatski uredaji za doziranu ishranu . . 136

c) Uredaji za ishranu svinja poluvlaznom i
vlaznom hranom 136

3. Hranilice za zivinu 136

a) Visece hranilice 137

b) Pokretni uredaj 137

VI MASINE I OPREMA ZA TRANSPORT

A. TRAKTORSKE PRIKOLICE 138

1 . Dvoosovinska traktorska prikolica 138

a) Delovi prikolice 139

b)Upravljanjeprikolicom 140

2. Jednoosovinska prikolica 140

3. Koriscenje traktorske prikolice 140

B. PRETOVARNO TRANSPORTNA SREDSTVA 141

1. Prednji traktorski utovarac 141

2. Kranski traktorski utovarac 142

3. Trakasti transporter 143

4. Elevatori 143

VII. ZASTITA U RADU MASINAMA

A. MEHANICKI IZVORI OPASNOSTI 146

1. Provera ispravnosti masina 147

2. Berac kukuruza - najopasnija masina 148

3. Prevrtanje traktora 148

4. Slepanje traktora 148

B. POVREDE 150

1. Zaustavljanje krvarenja 150

2. Rane 151

3. Prelomi, iscasenja i uganuca 151

4. Opekotine . 152

5. Povredeni s gubitkom svesti 152

6. Povrede od elektricne struje Hi groma . . , , 153

7. Prevoz povredenih 154

Izbor iz literature , 157